BEOGRAD – Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici ocenio je na predstavljanju izveštaja Evropske komisije pred Odborom za evropske integracije Narodne skupštine da je politička poruka izveštaja Evropske komisije o Srbiji da je potrebno hitno ubrzavanje i produbljivanje reformi u oblasti vladavine prava, jer će zemlja na taj način brže otvarati pregovaračka poglavlja, prenosi FoNet.
Predstavljanje izveštaja Evropske komisije pred ovim odborom dolazi sa velikim zakašnjenjem. Poslednji put ovakva sednica održana je 2016. godine, nakon koje je tadašnji šef Misije EU u Srbiji Majkl Devenport uputio zvaničan protest Ministarstvu spoljnih poslova i Skupštini Srbije zbog niza uvreda i napada, uglavnom od lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.
“Trenutno stanje je da je Srbija umereno pripremljena, ali da postoje oblasti u kojima nije učinjen nikakav napredak. Primer je reforma javne uprave. Srbija ima više od 150 rukovodilačkih pozicija u VD stanju. Te ljude je potrebno ili razrešiti ili ih potvrditi. Državni službenici treba da imaju stalni posao”, rekao Fabrici i dodao da kada je reč o Poglavlju 23 nema napretka ni u sektoru pravosuđa ni u slobodi medija.
Kada je reč o Poglavlju 24, Fabrici je istakao da postoji izvestan stepen pripremljenosti i analiza Evropske komisije je malo bolja, jer je ostvaren ograničen napredak.
Fabrici je poručio da kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Srbija ima umerenu do dobru pripremljenost kao funkcionalna tržišna ekonomija sa snažnim socijalnim elementom, iako i tu ima preporuka.
Prema njegovim rečima, ovu godinu je obeležio COVID-19 i posebno je teška situacija za sve, jer će samo u evrozoni biti zabeležen pad bruto domaćeg proizvoda od sedam odsto.
“Srbija je uspela da ima pad od samo jedan odsto, čime pokazuje da je posle ekonomskih reformi koje je približavaju standardima EU njena ekonomija pokazala otpornost”, istakao je Fabrici.
Fabrici je zaključio da će i naredna godina biti teška, ali EU će merama “upumpati” devet milijardi evra u region Zapadnog Balkana, ne samo kroz novac, već i u putnu infrastrukturu, energetsku povezanost i digitalne mreže.