BEOGRAD – Kada je reč o pristupanju EU, “paket-aranžman” Zapadnog Balkana znači usporavanje Srbije u tom procesu, i razočarana sam što se juče u Briselu govorilo o tom paketu, a ne o SSP-u koji se tiče svih važnih reformi, rekla je danas za RTS ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.
Briselskim sporazumom je predviđen Sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, i iako nije definisana sadržina tog budućeg sporazuma, to ne znači obavezu Srbije da prizna nezavisno Kosovo.
Zato je i uveden dijalog Beograda i Prištine, iz čijeg ishoda treba da proizađe sadržina sporazuma, izjavila je danas ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović.
“Teško da možemo da govorimo o ubrzanju tog dijaloga pošto nema nikakvih aktivnosti u sprovođenju obaveza Prištine o uspostavljanju Zajednice srpskih opština”, rekla je Joksimović za RTS i naglasila da to i jeste vitalni deo Sporazuma sa stanovišta srpske strane i srpskih interesa.
“Normalno je da države koje su priznale Kosovo očekuju priznanje, ali postoje države članice koje nisu priznale nezavisno Kosovo, prema tome EU mora da bude statusno neutralna u pogledu dijaloga Beograda i Prištine”, precizirala je svoj stav ministarka Joksimović i dodala da ako bi se to eventualno desilo, da bi to bio pokazatelj da ne postoje standardi o kojima svi koji se bave evropskim integracijama svakodnevno pričaju sa Briselom, a to su , kako kaže, reforme, vladavina prava, ekonomske reforme, dobra uprava i administartivni kapaciteti.
Resorna ministarka ocenjuje da čak i “ako sutra priznamo Kosovo, što sigurno nećemo uraditi”, ne bismo automatski postali članica EU, dok s druge strane mogućnost da Srbija postane punopravna članica i bez priznavanja nezavisnosti Kosova vidi kao ostvarivu.
“Upravo je suština Sporazuma o normalizaciji – definisanje okvira normalizacije koji nas neće naterati da priznamo Kosovo ali koji će svakako značiti čitav niz ustupaka koji već jesmo napravili kroz ove sporazume, ali pod uslovom da Priština realizuje svoju osnovnu obavezu, a to je Zajednica srpskih opština”, zaključila je ministarka Joksimović.
“Mi znamo da je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao da su Srbija i Crna Gora najviše napredovale na putu ka EU i da Srbija i pre 2025. može da postane njen član, precizirala je ministar. Umesto toga govorilo se o paketu Zapadnog Balkana”, kaže Joksimović.
U tom kontekstu, resorna ministarka smatra da je juče u Briselu tema trebalo da bude Srbija i naš Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) gde je, kako ocenjuje, trebalo je da se priča o tome, odnosno, o pravnim, admnistrativnim i ekonomskim reformama koje se sprovode.
Ona je istakla da ne zna koliko je dobar taj regionalni pristup, ali kako kaže, ako je to pristup EU, mi ćemo morati da se prilagodimo “ali to ne znači da imamo obavezu da kažemo da smo time zadovoljni”.
Na pitanje da li su njene zamerke upućene samo na račun predstavnika EU ili i na račun premijerke Brnabić budući da je ranije izjavila da se ne slaže sa premijerkinom izjavom da nije važno koliko je poglavlja otvoreno.
“Kao ministar za evropske integracije ne smem da dozvolim u ime svih koji se bave tom oblašću da kažem da je svejedno da li ćemo otvoriti jedno ili četiri poglavlja”, kaže Joksimović i dodaje da je otvaranje poglavlja dokaz da se radilo na reformama.
Ona je istakla i da, budući da je prepoznat ekstreman napredak, očekuje da će Srbija otvoriti najmanje tri poglavlja do kraja godine.
“Sve drugo bi bilo tumačeno kao usporavanje procesa evropskih integracija”, kaže ministarka.