BRISEL – Nakon letnje pauze, institucije Evropske unije ovog meseca nastaviće sa formiranjem nove Evropske komisije. Tokom septembra, nova-stara predsednica Komisije Ursula fon der Lajen i Savet ministara EU utvrdiće definitivan spisak kandidata za evropske komesare, koje će potom saslušati relevantni odbori Evropskog parlamenta. Nova Evropska komisija stupiće na dužnost najranije 1. novembra.
U ponedeljak je Belgija postala poslednja zemlja Evropske unije koja je nominovala kandidatkinju za evropsku komesarku, aktuelnu ministarsku spoljnih poslova Ađu Labib. Prema važećoj proceduri, Ursula fon der Lajen, čiji je mandat potvrđen na glasanju u Evropskom parlamentu u julu, sada će sa Savetom Evropske unije, koji čine ministri država članica, utvriditi zvaničan spisak kandidata i portfelja za koji su nominovani.
Evropski parlament glasaće za novi kolegijum komesara u celini, ali pre toga će svi kandidati biti saslušani od strane relevantnih odbora. Ova saslušanja, kako prenosi briselski Euraktiv, mogla bi da počnu od ponedeljka, 23. septembra, nakon plenarnog zasedanja Evropskog parlamenta u Strazburu.
Ukoliko svi kandidati prođu saslušanja bez većih problema, glasanje za Komisiju moglo bi da se obavi do 1. novembra, kada bi ona stupila na dužnost. Ipak, procenjuje se da su velike šanse da Evropski parlament neće dati zeleno svetlo svim kandidatima, što bi značilo da bi i stupanje na dužnost Komisije bilo odloženo do 1. decembra.
Ako odbori odbiju određene kandidate, države članice biti primorane da ih promene, kako se ne bi došlo do situacije da Evropski parlament ne izglasa novu Evropsku komisiju u celini.
Prethodni put kada je birana Evropska komisija, prvobitni kandidati Rumunije i Mađarske su odbijeni u Odboru za pravne poslove Evropskog parlamenta (JURI) zbog sukoba interesa, dok je prvobitna kandidatkinja francuskog predsednika Emanuela Makrona odbijena u odborima za unutrašnje tržište i industriju.
Pojedini mediji u Briselu predviđaju se da će aktuelni komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji, koga je mađarska nominovala za još jedan mandat, imati težak zadatak da ubedi poslanike u Evropskom parlamentu da ovaj izbor potvrdi, kako zbog kritika na račun njegovog rada tako i zbog povremeno tenzičnog odnosa sa samim Evropskim parlamentom.
Osim Mađarske, još nekoliko država kandidovalo je aktuelne komesare za još jedan mandat, mada to ne znači da će ostati odgovorni za istu oblast. Slovačka je predložila Maroša Šefčoviča, trenutnog potpredsednika Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor, a Francuska Terija Marijanija, komesara za unutrašnje tržište. Države koje su takođe predložile aktuelne komesare za novih pet godina u Briselu su Hrvatska, Letonija i Holandija.
Bivša estonska premijerka Kaja Kalas će, kao nova visoka predstavnica EU za spoljne poslove, automatski biti jedna od potpredsednica nove Evropske komisije. Očekuje se i da će značajne portfelje preuzeti kandidati Španije i Italije.
Nedostatak jednake zastupljenosti rodova u Evropskoj komisiji i dalje predstavlja problem. Sve države članice sem Bugarske oglušile su se o zahtev Ursule fon der Lajen da nominuju dva kandidata – ženu i muškarca – kako bi mogla da se izabere rodno izbalansirana Komisija. Ukoliko zvanična kandidatkinja iz Bugarske bude Ekatarina Zaharijeva, bivša ministarka spoljnih poslova te zemlje, buduću Evropsku komisiju bi moglo da čini 17 muškaraca i 10 žena.
Kako prenosi briselski Politiko, Ursula fon der Lajen trenutno traži od nekoliko zemalja, uključujući Sloveniju i Maltu, da promene kandidate kako bi odnos broja žena i muškaraca bio ravnopravniji. Prema tome, lista kandidata mogla bi da se promeni do izbora nove Evropske komisije.