BRISEL – Predsednik Francuske Emanuel Makron i premijer Holandije Mark Rute postigli su dogovor o saradnji na predstojećim izborima za Evropski parlament, potvrdili su zvaničnici iz Pariza, Brisela i Haga za časopis “Politiko”. Koalicija Saveza liberala i demokrata Evrope (ALDE), čiji je Rute jedan od najznačajnijih predstavnika, i Makronove “Republike u pokretu” (REM) će na taj način predstavljati kontratežu političkim partijama okupljenim oko Matea Salvinija i Marin Le Pen, koji su takođe otpočeli kampanju za izbore u maju.
ALDE, trenutno četvrta po veliličini politička grupa u Evropskom parlamentu, pored Ruteove Narodne partije za slobodu i demokratiju, okuplja i partije belgijskog, finskog i luksemburškog premijera, zatim nemački FDP, (još uvek) britanske Liberale i demokrate, španske Građane (Ciudadanos), ali i partiju premijera Češke, Andreja Babiša.
Cilj ALDE-a je da, zajedno sa Makronom, oformi drugu po veličini grupu u Evropskom parlamentu nakon izbora 2019. Ovo mesto trenutno zauzimaju Socijalisti i demokrate, ali njihova podrška je u opadanju. Treća najveća grupa, Evropski konzervativci i reformisiti, pretrpeće ozbiljne gubitke nakon što je napusti britanska Konzervativna stranka, s obzirom da torijevci neće više moći da se takmiče na evropskim izborima. Očekuje se da će najveći broj poslanika zadržati Evropska narodna partija (EPP).
Ukoliko Makron i Rute zaista postignu planirani rezultat, biće nezaobilazni faktor pri formiranju buduće Evropske komisije, izbora predsednika Evropskog parlamenta i drugih institucija. Već se priča da je Makronov plan da nova predsednica Evropske komisije bude Dankinja Margret Vestager, trenutna komesarka za konkurenciju.
Kako prenosi “Politiko”, ove dve snage vodiće kampanju oko zajedničke platforme, ali će saradnja biti ozvaničena tek nakon što rezultati izbora budu poznati. Tada će se, nastavlja list, povesti i pitanje o korenitim reformama ALDE-a, koji će možda promeniti i ime (Makron svakako ne planira da svoju opciju zove “liberalnom”, jer ta reč u Francuskoj ima negativne konotacije; umesto toga, uglavnom se može čuti termin “progresivci” ili “centristi”).
Primetno je da je tokom ovih pregovora zaobiđen trenutni lider ALDE-a u Evropskom parlamentu i bivši premijer Belgije Gaj Verhofštat. Ocenjuje se da je on, do sada, više predstavljao smetnju nego podsticaj formiranju koalicije, s obzirom na njegovu ambiciju da i u budućnosti igra značajnu ulogu među evropskim liberalima. Ovo se, međutim, ne poklapa sa planovima Makrona, a i Rutea, da se njihova opcija predstavi kao nosilac nove generacije i energije. Verhofštat, sa svojih 65 godina i preko 30 godina političke karijere, ne uklapa se u tu sliku, zaključuje “Politiko”.
Status “prirodnih” lidera liberalnih i pro-evropskih snaga Makron i Rute stekli su prošlogodišnjim izbornim uspesima protiv desnih populističkih opcija – prvi protiv Marin Le Pen i Nacionalnog fronta (sada Nacionalnog zbora), a drugi protiv Gerta Vildersa i Partije slobode. Očekuje se, međutim, da i njihova parlamentarna grupa “Evropa nacija i slobode”, postigne dobar rezultat na izborima, a novu energiju ovoj opciji udahnuo je potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini.
Salvinijeva “Liga” je, nakon osvojenih 17% glasova na ovogodišnjim parlamentarnim izborima, skoro udvostručila svoju podršku, koja sada iznosi oko 30%. Ministar unutrašnjih poslova Salvini već se etablirao kao protivnik vodećih evropskih zvaničnika, što se još jednom videlo na slučaju italijanskog budžeta.
Kritike predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera i komesara Pjera Moskovisija povodom većeg trošenja i deficita koji budžet predviđa, Salvini je odbacio kao kritike “neprijatelja Evrope, koji su odsečeni od sveta u svom briselskom bunkeru”, prenosi EURACTIV. “Junkeri, Moskovisiji i svi ostali koji su doneli nesigurnosti i strah Evropi i odbijaju da napuste svoje fotelje”, dodao je on.
Ove izjave Salvinija mogle su se čuti tokom događaja u Rimu u ponedeljak, koji je organizovao zajedno sa liderkom Nacionalnog zbora Marin Le Pen. “Izbori u maju biće kraj puta, zajednički osećaj revolucije”, rekao je Salvini, neformalno označivši početak kampanje grupe “Evropa nacija i slobode”.
Le Pen se složila sa italijanskim kolegom, naglasivši da će istorija “sa velikim I” biti ispisana u maju. “To će biti stvaranje Evrope nacija”, rekla je.
“Ne borimo se protiv Evrope, već protiv Evropske unije, koja je postala totalitarni sistem”, takođe je izjavila Le Pen.