BEOGRAD – Nema kvalitetnih reformi u uslovima rastuće polarizacije u društvu i represije vlasti nad neistomišljenicima, zaključeno je na predstavljanju 23. Alarm izveštaja o napretku Srbije u Klasteru 1 koji objavljuje koalicija PrEUgovor.
Kako su istakli iz Koalicije, izveštajni period, od maja do oktobra 2024. godine, podudara se sa prvih šest meseci rada nove Vlade Srbije, a nastavak reformskog procesa još nije uhvatio zamah.
„Ekspoze novog premijera drugačije tumači prioritete i upodobljava ih tradicionalnim vrednostima. Izborni uslovi nisu bitno poboljšani ni pre lokalnih izbora u junu, a ni posle njih, dok je dalje napore u tom smeru opstruirala vladajuća većina. I politička scena i društvo su sve više polarizovani. Demokratske institucije, umesto da kanališu različite stavove i interese, pokazuju sve veću netrpeljivost prema neistomišljenicima i kritičarima vlasti“, naveli su iz prEUgovora.
Iz Koalicije smatraju da takvi uslovi nisu pogodni za kvalitetno definisanje i sprovođenje reformi.
Dodali su da građani koji su tokom leta i jeseni redovno izlazili na ulice da iskažu svoje protivljenje odlukama vlasti i koji traže odgovornost za njene propuste, trpeli su odmazdu, koja sve češće poprima i oblike krivičnog gonjenja.
„Dugo očekivane izmene krivičnog zakonodavstva predstavljene u oktobru stoga dobijaju na značaju, a brojne zamerke odnose se kako na njihov sadržaj, tako i na postupak izrade“, saopštili su iz koalicije prEUgovor.
Osim funkcionisanja demokratskih institucija, Alarm izveštaj obuhvata i oblasti borbe protiv korupcije, pojedinih osnovnih prava i sloboda, reformu policije, migracije i azil, borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i ekstremizma, te regionalne odnose.
Koordinatorka prEUgovora i urednica izveštaja, Jelena Pejić Nikić, cenila je na predstavljanju izveštaja u Evropskoj kući da Srbija od svojih mnogobrojnih problema ne može da se pomakne u procesu evrointegracija, pa su najave da će u Evropsku uniju ući do 2026. godine nerealistične, jer bez vladavine prava nema ulaska u EU.
Pejić Nikić izjavila je da je Crna Gora zemlja na Zapadnom Balkanu koja ima najviše šanse da pristupi EU, dodajući da Srbija nije čak ni sledeći kandidat za priključivanje, već Albanija.
Ona je istakla da postoji šansa da će EU, usled geopoitičkih pritiska i želje da ne dođe do nove krize, tolerisati ponašanje režima u Srbiji, ali da tretman aktivista i građana koji izlaze na ulice, više liči “na recept Rusije i Belorusije nego na članice EU”.
Prema njenim rečima, vlast targetira organizacije civilnog društva za koje smatraju da sarađuju sa aktivistima, čije podaci o finansijama završe u medijima, bez odgovora kako su došli do tih podataka.
Govoreći o predlogu Zakona o stranim agentima, koji je Pokret socijalista predložio 29. novembra, Pejić Nikić je ocenila da su takvi predlozi opasni, jer koliko god da se misli da neće doći do toga, brzo usvajanje izmena na poslednjoj sednici Skupštine je pokazalo da je to vrlo moguće.
Članica Autonomnog ženskog centra, Vanja Macanović, istakla je da organizacije civilnog društva nisu bile na vreme obaveštene o Nartu izmena Krivičnog zakonika, zbog nije bilo vremena da se na sve adekvatno reaguje.
“Više ne znate dali vam stvarno predlažu određena krivična dela da bi se javnost bavili najspornijim predlozima, a da se zapostave sve one druge stvari koje se na prvi pogled ne vide”, poručila je Macanović, navodeći da će Ministarstvo pravde odustati od najspornijih izmena, ali da će neke gore, a suptilnije, ostati.
Prema njenim rečima, ne postoji dobra komunikacija između civilnog sektora i Skupštine, jer civilni sektor nema mogućnost da predloži amandmane, zbog brze procedure usvjanja izmena zakona.
Članica organizacije Transparentnost Srbija, Miša Bojović, ocenila je da je funkcija parlamenta, kao najvišeg predstavničkog tela i kontrolnog orgna, u potpunosti urušena i da samo služi potvrđivanju odluka Vlade.