Nakon više meseci pauze rad na pripremi dva ključna medijska zakona ponovo je nastavljen sredinom avgusta. Radne grupe za izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakona o elektronskim medijima (ZEM) sastale su se 15. avgusta u cilju, kako je saopšteno iz resornog ministarstva, izrade što boljeg teksta Nacrta zakon koji će ići na javnu raspravu”.
Međutim, samo dve nedelje kasnije, Koalicija za slobodu medija izdala je saopštenje u kom upozoravaju da poslednje verzije predloga dva zakona, koje je pripremilo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, značajno odstupaju od Medijske strategije i obesmišljavaju ključne mere oko kojih su se 2020. godine usaglasila udruženja medija i novinara i Vlada Republike Srbije.
Neka od debata novinarskih udruženja sa resornim ministarstvom vodi se oko uloge Saveta za štampu kada je u pitanju konkurisanje i dobijanje budžetskih sredstava na medijskim konkursima.
Iz Koalicije za slobodu medija tvrde da predstavnici Vlade u Radnoj grupi za izradu ZJIM-a u poslednjem momentu pred javnu raspravu “obesmišljavaju” zakonsko rešenje insistirajući na odredbi da svaki medij može da osnuje sopstveno samoregulatnorno telo koje izdaje potvrde o poštovanju Kodeksa novinara Srbije, umesto da Savet za štampu bude jedan o ključnih kriterijuma za ocenjivanje načina izveštavanja medija koji konkurišu za budžetska sredstva.
U Medijskoj strategiji, usvojenoj 30. januara 2020. godine, piše da je Savet za štampu jedino telo koje daje “mišljenje o etičnosti” medija koji apliciraju na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, budući da, “iako nije diskvalifikujući, kriterijum etičkih standarda je jedan od faktora koji utiču na odluke konkursnih komisija”.
Medijska strategija – put ka medijskim slobodama ili paravan pred EU?
Za predstavnike Ministarstva sporna je i ona već prihvaćena odredba da kao uslov za učešće na konkursu za projektno finansiranje medij mora da prihvati nadležnost Saveta za štampu.
Koalicija za slobodu medija navodi da problemi i tendencije ka odstupanju od Medijske strategije postoje i u slučaju Zakona o elektronskim medijima (ZEM) jer se odustaje od izbora novog saziva Saveta ovog tela nakon stupanja na snagu ZEM-a.
“Tekstom predloga ZEM-a, suprotno ciljevima Medijske strategije kao dokumenta koji definiše politiku vlade u oblasti medija, odustaje se od izbora novog saziva Saveta Regulatnornog tela za elektronske medije, i praktično omogućava nesmetan nastavak rada sadašnjeg Saveta REM-a”, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da pored toga što postojeći članovi Saveta ne ispunjavaju uslove za članstvo u tom telu kako ih definiše novi predlog Zakona, brojni domaći i međunarodni izveštaji već godinama označavaju Savet REM-a kao kritičnu tačku u selektivnoj i neefikasnoj medijskoj regulaciji.
U delu Medijske strategije koja se odnose na mere kojim bi trebalo da se obezbedi organizaciona, funkcionalna i finansijska nezavisnost REM-a, stoji da bi trealo “prilikom izbora prvog saziva Saveta REM-a, nakon donošenja zakona, izabrati novi saziv Saveta REM-a sa različitim trajanjem mandata članova, kako bi se omogućilo da različiti sazivi Narodne skupštine biraju srazmerni deo sastava Saveta REM-a”.
Osim toga, iz Koalicije za slobodu medija navode i da, suprotno praksi koja je primenjena kada je reč o ostalim nezavisnim mehanimima, poput Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti, Vlada insistira na očuvanju REM-a u sistemu državne uprave i tako nastavku nedozvoljene kontrole nad radom organa koji bi trebalo da predstavlja nezavisno i samostalno regulatnorno telo.
Dodaju još i to da, iako je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskom Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama bio jedan od ključnih razloga za izmene ZEM-a, ova direktiva nije dosledno reflektovana u predlogu novog Zakona, posebno u vezi sa odredbama koje uređuju slobodu prijema i reemitovanja.
Zakon o elektronskim medijima trebalo je da bude završen još u drugom kvartalu 2022. godine. Bez obzira na obećanja ministra informisanja i telekomunikacija Mihajla Jovanovića iz novembra prošle godine da bi do marta ove trebalo da bude sačinjen predlog ovog zakona, to se nije dogodilo.
Kako je naš portal već ranije pisao, zbog odlaganja usvajanja Zakona o elektronskim medijima, ugrožena su milionska sredstva EU za kulturu iz programa “Kreativna Evropa”.
Milionska sredstva EU za kulturu u Srbiji ugrožena zbog kašnjenja medijskih zakona
Svi rokovi za implementiranje Medijske strategije davno istekli
Niti jedan od tri medijska zakona planirana Medijskom strategijom nisu usvojena prema “redu vožnje” iz vladinog Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija u novembru je formiralo Radnu grupu koja radi na usvajanju izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju i medijima.
Radnu grupu za Zakon o elektronskom informisanju pratile su od početka brojne kontroverze, što zbog kašnjenja, što zbog ocene brojnih medijskih udruženja da je proces izbora članova bio netransparentan.
Kako je pisala Cenzolovka, Radna grupa formirana je pod velom tajne, a u pisanju najvažnijeg akta u sferi elektronskih medija nisu učestvovali predstavnici novinarskih udruženja. Početkom aprila ove godine novinarskim i medijskim udruženjima u Vladi Srbije predstavljena je verzija novog Zakona o elektronskim medijima, a ne izmene starog, kako su to udruženja očekivala. Iako je prvobitno planirano da javna rasprava počne krajem aprila i traje mesec dana, čitav proces je zaustavljen i nastavljen tek sredinom avgusta.