fbpx
European Western Balkans
Analize Izdvojeno

Milionska sredstva EU za kulturu u Srbiji ugrožena zbog kašnjenja medijskih zakona

Foto: Festival Evropskog filma Palić

“Nečista krv”, “Južni vetar”, “Trag divljači” – samo su neka od srpskih filmskih ostvarenja koja su podržana novcem Evropske unije kroz program “Kreativna Evropa”. Pravo srpskih produkcija da koriste evropske fondove za razvoj kulture dovedeno je u pitanje, jer se kasni sa izmenama Zakona o elektronskim medijima. Usklađivanje srpske zakonske regulative sa Audio-vizuelnom direktivom Evropske unije neophodan je uslov za nastavak učešća Srbije u ovom programu značajnom za domaću kinematografiju.

Rok za izmene u ovoj oblasti istekao je još prošle godine, ali je nakon toga produžen do 30. juna ove godine. Međutim, od tada su autori na nezavisnoj sceni u Srbiji, prvenstveno producenti filmova i TV serija, ostali uskraćeni za informacije o tome hoće li u budućnosti moći da se oslone na fondove u okviru programa “Kreativna Evropa”.

Prema saznanjima portala European Western Balkans, rok je ponovo produžen za šest meseci, što znači da vlasti u Srbiji imaju rok do kraja godine da usvoje pomenuti Zakon, koji je još uvek u formi nacrta i čeka javnu raspravu.

Milioni evra iz EU za razvoj nezavisne scene u Srbiji

“Kreativna Evropa” je program Evropske komisije za podršku audiovizuelnom sektoru i sektoru kulture, a u njemu Srbija učestvuje od 2014. godine. Tako je do 2020. godine u ovom pogramu učešće uzelo oko 146 organizacija iz Srbije, u preko 305 projekata, iz kojih je ukupno povučeno preko 12 miliona evra.

Tim novcem u praksi su podržana 23 filmska ostvarenja, prevedeno je 317 knjiga, godinama se održavaju  brojni filmski festivali poput “Beldocs-a” i “Festivala evropskog filma – Palić”, organizuju studijske posete, brojne radionice… Na delu sajta “Kreativna Evropa – uspešne priče” mogu se pronaći na stotine uspešnih projekata iz oblasti kulture koji su realizovani uz evropsku podršku.

Program “Kreativna Evropa” obuhvata dva potprograma, “Media” i “Kultura”. Potprogram medija postiče razvoj audiovizuelnog i multimedijalnog sektora, dajući podršku razvoju, distribuciji i promociji evropskih igranih, animiranih i dokumentarnih filmova i televizijskih serija, kao i razvoju i promociji novih medijskih sadržaja i stručnom usavršavanju filmskih profesionalaca.

Mnoga filmska ostvarenja, kao i filmski festivali, podržani su kroz potprogram “Media”. Zbog kašnjenja u usvajanju Zakona o elektronskim medijima, dovedeno je u pitanje učešće Srbije upravo u ovom potprogramu.

Srbija je novembru 2021. godine zvanično pristupila novom ciklusu u programu “Krativna Evropa” za period od 2021-2027. godine, a sredstva su u odnosu na prethodni ciklus su udvostručena. Prema tom sporazumu, EU će sa 2.44 milijarde evra podržati projekte i inicijative koji unapređuju kulturnu raznolikost i odgovaraju na potrebe i izazove sa kojima se susreće oblast kulture i nezavisnosti. Prema informacijama do kojih je došao EWB, samo za prve dve godine povučeno je oko 3 miliona evra iz potprograma “Media”.

REM – kamen spoticanja za usvajanje Zakona o elektronskim medijima

Najveći deo Zakona o elektronskim medijima (ZEM) tiče se rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koje deo javnosti u Srbiji vidi kao odgovorno za stanje u medijima. Usklađivanje pravila naše zemlje sa evropskom Audio-vizuelnom direktivom,  samo je jedno od nekolicine pitanja iz ovog zakona koje se ne tiče REM-a.

Profesor Fakulteta političkih nauka i član Radne grupe za izradu nacrta Zakona o elektronskim medijima Rade Veljanovski saglasan je da su milionska sredstva iz Evropske unije za razvoj kulture u Srbiji ugrožena zbog nedovoljne političke volje da se reši stanje u elektronskim medijima.

“Niko ne bi smeo da pomisli da je to bilo kakvo uslovljavanje Evropske unije. Radi se o tome da je Srbija u svojim strateškim dokumentima rekla da je opredeljena da unapređuje svoju zakonsku regulativu, ali i praksu, sa evropskom”, kaže Veljanovski i podseća na Medijsku strategiju koju je srpska vlast usvojila u januaru 2020. godine.

On ocenjuje da se može zaključiti i da zbog usporavanja čitavog procesa vlast nije preterano zabrinuta za to što će umetnici ostati bez određenih sredstava, jer to ne bi dobila direktno država nego ljudi iz kreativnih industrija.

Veljanovski objašnjava da je Audio-vizuelna direktiva EU sa kojom Srbija treba da se usaglasi, neznatno izmenjena u odnosu na prvu iz 2010. godine, sa kojom se Srbija prethodno usaglasila.”To je dopunjena direktiva iz 2010. godine. Mi smo je do sada implementirali već 13 godina, kao ustalom i mnoge druge stvari sa kojima smo se sa EU uskladili još od 2002. godine”, dodaje on.

Audio-vizuelnom direktivom, EU osigurava pravilno funkcionisanje jedinstvenog tržišta za audivizuelne medijske usluge, promoviše kulturu raznolikosti i pruža mehanizme zaštite za decu i potrošača u ovoj oblasti. Direktiva o audiovizualnim medijskim uslugama primjenjuje se od 2010, a izmene uvedene Direktivom iz 2018, trebalo je da stupe na snagu u državama članicama EU u maju 2020. godine.

Zakon o elektronskim medijima trebalo je da bude završen još u drugom kvartalu 2022. godine. Bez obzira na obećanja ministra informisanja i telekomunikacija Mihajla Jovanovića iz novembra prošle godine , da bi do marta ove trebalo da bude sačinjen predlog ovog zakona, to se nije dogodilo.

Najpre se kasnilo sa formiranjem Radne grupe za izmenu ZEM-a, a prema oceni brojnih medijskih udruženja čitav proces bio je netransparentan. Kako je pisala Cenzolovka, Radna grupa formirana je pod velom tajne, a u pisanju najvažnijeg akta u sferi elektronskih medija nisu učestvovali predstavnici novinarskih udruženja.

Početkom aprila ove godine novinarskim i medijskim udruženjima u Vladi Srbije predstavljena je verzija novog Zakona o elektronskim medijima, a ne izmene starog, kako su to udruženja očekivala. Iako je prvobitno planirano da javna rasprava počne krajem aprila i traje mesec dana, čitav proces je zaustavljen.

Predstavljeni nacrt zakona kritikovala su medijska udruženja, jer novim odredbama država zadržava uticaj na izbor članova REM-a. Osim toga, prema predviđenom nacrtu, aktuelni sastav REM-a ostaje na snazi, iako Vladina Medijska strategija i Akcioni plan propisuju izbor novih članova REM-a, sa stupanjem na snagu novog zakona.

Na pitanje zašto je proces zaustavljen, profesor FPN-a Veljanovski navodi da se sada “sva koplja lome” oko promene aktuelnog sastava REM-a kada novi Zakon o elektronskim medijima stupi na snagu, što je eksplicitno predviđeno i Medijskom strategijom i Akcionim planom za njenu primenu.

“To u strateškom dokumentu piše već tri i po godine. Na tom dokumentu je radilo više ministarstava i medijska udruženja i stručnjaci, ane opozicija. Taj dokument kao i Akcioni plan potpisala je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić. Međutim, očigledno je da vlast kada je prihvatila Medijsku strategiju nije mogla da očekuje da će se dogoditi ono što se događa već dva meseca na ulicama Beograda i drugih velikih gradova. Zahtevi građana na ulicama koincidiraju sa Medijskom strategijom i vlast sada očigledno reterira jer ne želi da se ispostavi da oni udovoljavaju tim zahtevima”, kaže Veljanovski.

Veljanovski kaže da je u kontaktu sa predstavnicima Ministarstva informisanja i da ima naznaka da će javna rasprava uskoro početi, a da će čitav proces biti završen do kraja godine.

Usvajanje ZEM-a jedna je od izmena na koju su se Vlada Srbije obavezala usvajanjem Medijske strategije za period od 2020 – 2025. godine. Osim ZEM-a, Akcionim planom je predviđeno i usvajanje krovog Zakona o javnom informisanju i medijima kao i Zakona o javnim medijskim servisima. Nijedan od tri medijska zakona nije usvojen prema „redu vožnje” iz Akcionog plana za Medijsku strategiju, a svi rokovi davno su probijeni.

Povezani članci

[VIDEO] Lopandić: Srbija sporo ka EU, ali to nije samo naša krivica

EWB

[BSF] [EWB Intervju] Kazale: Saradnja Srbije i NATO raste, potrebno je bolje predstaviti građanima

Nikola Burazer

Muke oko odlaska u Tiranu: Dokaz da vlasti istinski ne žele članstvo Srbije u EU

Sofija Popović