BEOGRAD – „Činjenica je da u poslednje dve godine Srbija nije na najbolji način shvatila ono što je suština procesa evropskih integracija, to je da se pored postepenog usaglašavanja propisa sa evropskim standardima, ti propisi moraju primenjivati i u praksi“, izjavio je predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović.
On je u emisiji portala European Western Balkans „Screening“ istakao da je upravo to ona oblast u kojoj Srbija beleži mnogo slabije rezultate nego ranije i da to utiče na raspoloženje unutar Unije, gde 27 predstavnika država članica ne vidi da je Srbija iskreno predana i da sa određenim entuzijazmom pristupa implementaciji onoga što su njene obaveze.
„To je najvidljivije u oblasti vladavine prava, da se dosta kasni. Podsetiću vas da je prvi korak koji je trebalo da obezbedi put ka nezavisnom sudstvu, a to je reforma ustava, odnosno izmena ustava, trebalo da bude okončana negde krajem 2017. godine. Dakle, to je već četiri godine kašnjenja. A ova vlast, u ovoj ili onoj formi, već gotovo deceniju je na vlasti i samim time očekuju se mnogo konkretniji rezultati koji su do sada izostali“, naveo je Majstorović i dodao da je to je isključivi razlog zašto Srbija u ovom trenutku kasni.
On objašnjava da postoji i određeni skepticizam i manjak hrabrosti i kod evropskih političara da svojim građanima objasne zašto je proširenje Unije, odnosno njeno kompletiranje na Zapadni Balkan toliko strateški važno za samu Uniju.
„Očigledno je da se radi o manjku onoga što se popularno naziva političkom voljom i na strani EU i na strani Srbije i to su razlozi kašnjenja“, rekao je Majstorović.
Upitan da li se očekivalo da će politička volja doći sa novom metodologijom proširenja, Majstorović je odgovorio da je nova metodologija bila proizvod jednog trenutka kada je politika proširenja EU došla u određeni ćorsokak.
„Značaj te metodologije je prevashodno politički, on je na neki način odblokirao proces daljeg širenja. Međutim, i najbolje napisana metodologija ostaje mrtvo slovo na papiru ukoliko se njeni suštinski elementi ne primenjuju u praksi. Nova metodologija ima svoje elemente koji mogu da ubrzaju proces pristupnih pregovora, ali isto tako postoje određeni kazneni elementi ove metodologije koji bi mogli da budu u budućnosti primenjivani na one države koje ne ispunjavaju na adekvatan način svoje obaveze ili čak nazaduju u onome što su evropski standardi“, istakao je Majstorović.
On je dodao da postoji mogućnost da se država brže uključuje u određene politike EU i da tu nema nikakvih prepreka osim određene političke percepcije, određenih koristi, odnosno gubitaka.
„Postoje tehnički kapaciteti, ali se s druge strane stiče utisak da politička elita koja trenutno na vlasti ne vidi jasan interes od toga da se Srbija brže kreće“, naveo je Majstorović.
Na pitanje da li možemo da kažemo da iako u parlamentu postoji apsolutna većina za donošenje svih zakona, suštinski Srbija ne usklađuje svoje zakonodavsnot sa EU, Majstorović objašnjava da ne možemo reći da se propisi ne usaglašavaju, ali da je taj proces daleko od onoga što je trebalo da bude.
„Srbija šalje lošu poruku time što nema šefe pregovaračkog tima“
Srbija od sredine 2019. godine nema šefa pregovaračkog tima od kada je Tanja Miščević napustila tu poziciju, upitan šta to govori o čitavom procesu, Majstorović odgovara da nijedna država do sada nije prošla proces pristupanja bez pregovaračkog tima i bez šefa pregovaračkog tima kako to u slučaju Srbije.
„Funkcija šefa pregovaračkog tima je izuzetno važna za proces vođenja pristupnih pregovora, jer to je osoba koja mora da obezbedi konzistentnost i koherentnost svih pregovaračkih pozicija Vlade Srbije. Uloga te osobe je centralna“, rekao je Majstorović.
On je dodao da činjenica da Srbija nema šefa pregovaračkog tima dovodi u pitanje ozbiljnost Srbije u njenim namerama da nastavi i da ubrza proces evropskih integracija i da to nije dobra poruka.
„Ipak, Srbija ima kapacitete. Oni se nalaze u privredi, organizacijama civilnog društva, univerzitetima, Siguran sam da ukoliko bi se zaista izrazila nedvosmislena politička rešenost da se određenim rezultatima pokaže da je Srbiji stalo da mnogo ambicioznije krene u pravcu EU, da bi u tom trenutku ti stručnjaci bili raspoloženiji da daju delić svoje energije i da aktivno učestvuju u tom procesu“, istakao je Majstorović.
Međutim, on podseća da upravo Bilčikova rezolucija koja će biti zvanično usvojena krajem marta, po prvi put veoma konkretno ukazuje na određene slučajeve koju opterećuju srpsku javnost.
„To su pitanja koja treba prevashodno da interesuju građane ove zemlje i njihovo rešavanje će umnogome definisati dinamiku daljeg procesa pristupanja Srbije EU“, naveo je Majstorović i dodao da očekuje da afere koje opterećuju srpsku javnost neće nestati.
On smatra da će na osnovu rezultata napora što vladinih institucija, što sudova, kod afera kao što su rušenje u Savamali, Krušik i Jovanjica, zavisi procena država članica EU da li je Srbija dovoljno spremna da postane članica EU.
„Države koje se ne mogu izboriti sa tom vrstom izazova svakako neće biti članice“, kazao je Majstorović.
Upitan da li to što su te afere postale deo rezolucije Evropskog parlamenta znači da ni Evropa neće od njih odustati u narednom periodu, Majstorović odgovara da su one jasan znak da je strpljenje izgubljeno i da je jedini način da se povrati poverenje između Srbije i EU jeste da se prizna da unutar Srbije imamo probleme i da počnemo da ih rešavamo ovde kod kuće.