Dugo očekivana reforma izbornog sistema u Ukrajini konačno je usvojena sredinom 2019. Građanima je, u skladu sa obavezama iz Sporazuma o pridruživanju sa EU, omogućeno da u okviru proporcionalnog sistema direktno glasaju za poslanike na izbornim listama, što je bio jedan od načina da se reši rasprostranjena praksa kupovine mandata od stranaka. Početak primene: decembar 2023.
Kada je reč o EU, poslednja značajna reforma izbornog sistema unutar države članice odigrala se u Mađarskoj 2011. Iako su vladu Viktora Orbana u narednim godinama međunarodne organizacije i institucije Evropske unije više puta optužili za urušavanje izbornih uslova i vladavine prava, i u ovom slučaju stranke vlasti i opozicije imale pune tri godine da se prilagode novim okolnostima, jer su redovni parlamentarni izbori održani na proleće 2014. godine.
“Važno je da pravila budu poznata unapred kako bi svi izborni akteri svoje ponašanje i strategije mogli da usklade sa podsticajima koje šalje jedan izborni aranžman. Uporedne analize pokazuju da različiti institucionalni okviri zahtevaju od aktera drugačije ponašanje”, kaže za naš portal Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka i stručnjak za izborne sisteme.
Zato je, kaže on, dobra demokratska praksa da se promena ključnih izbornih instituta ne dešava u izbornoj godini, a ako se ipak desi, da to bude posledica širokog konsenzusa svih relevantnih izbornih aktera. Nedavno smanjenje cenzusa u Srbiji ne ispunjava nijedan od ovih uslova.
Najbrži u Evropi
Podsetimo se kako je tekla hronologija spuštanja izbornog praga u Srbiji: 10. januara Politika je, pozivajući se na izvor “u vrhu vlasti”, izvestila da po prvi put od 1992. godine izborni prag neće iznositi 5% već 3%; 21. januara predlog Zakona je već bio u proceduri, a glasanje je okončano 8. februara, za manje od mesec dana.
Tačno je da su usvajanju ovog zakona prethodile javne rasprave o izborima – ali na njima nije bilo ni reči o spuštanju cenzusa, kako su potvrdili mnogobrojni učesnici. S obzirom da su redovni parlamentarni izbori najavljeni za 26. april, promena elementa izbornog sistema, za koji je građanima Ukrajine ostavljeno više 4 godine da se prilagode, finalizovana je tačno 78 pre izlaska na birališta, i to kako na državnom, tako i na lokalnom nivou.
Opravdanje za spuštanje izbornog praga predlagači zakona, poslanici Srpske napredne stranke, formulisali su na sledeći način: “…(ovo) će obezbediti da se izborna volja građana adekvatnije preslika na saziv Narodne skupštine i omogućiće da i izborna volja građana koja nije preovlađujuća bude politički artikulisana i na odgovarajući način zastupljena u Narodnoj skupštini, čime se povećava stepen demokratičnosti samog izbornog procesa”.
I u jučerašnjem autorskom tekstu na Euractiv-u, predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić ističe da je cilj izmene zakona bio da se poveća predstavljenost šireg opsega političkih partija, naglašavajući da će to samo naštetiti SNS-u.
Munjevitost kojom je cenzus smanjen, međutim, već je izazvao brojne komentare političara opozicije i analitičara, koji su svi istakli isto – da je cilj bio da se ublaže efekti bojkota tako što će se manjim strankama omogućiti da uđu u parlament.
Tako je politikolog Boban Stojanović dan nakon najave da će umesto 5% glasova za mesta u Narodnoj skupštini biti potrebno 3% to opisao kao “očajnički potez vlasti” u kontekstu bojkota, dok su političari opozicije iz Saveza za Srbiju i Pokreta slobodnih građana to nazvali potezom za “satelite vlasti”, od kojih bi neki sa snižem cenzusom mogli da uđu u parlament.
Bez obzira na motive, način na koji je reforma izvedena prekršila je standarde dobre prakse, kaže za European Western Balkans istraživačica Crte Tara Tepavac.
“Promena osnovnih postavki izbornog sistema neposredno pred izbore nikako nije u skladu sa međunarodnim standardima dobre prakse. Na primer, u Kodeksu dobre prakse u izborima Venecijanske komisije izričito se navodi da ne treba praviti nikakve krupne promene u izbornim pravilima u godini u kojoj se izbori održavaju”, ističe Tepavac.
Ona dodaje da se ovim promenama menjaju pravila o kojima uopšte nije bilo reči u okviru dijaloga vlasti i opozicije tokom proteklih meseci, u kojima je učestvovala i Crta, čime se urušava izvesnost i sigurnost izbornog procesa, produbljuje tenzija i kriza poverenja.
Šta o promenama izbornog sistema kaže Venecijanska komisija
Telo Saveta Evrope sastavljeno od pravnih stručnjaka koje se bavi demokratijom, vladavinom prava i ljudskim pravima, u medijima poznata kao Venecijanska komisija, još 2002. godine je usvojila mišljenje o dobroj praksi kada je reč o izborima, kao i preporuke za njihovo sprovođenje.
“Stabilnost zakona je od presudne važnosti za kredibilitet izbornog procesa”, stoji u mišljenju Venecijanske komisije, koja ističe da, ukoliko se ovo ne poštuje, glasači mogu zaključiti, “da je izborni zakon jednostavno sredstvo u rukama moćnika i da njihovi sopstveni glasovi imaju malu težinu kada je reč o rezultatima izbora.”
Menjanje izbornih sistema nije sama po sebi loša stvar – oni se takođe mogu poboljšati – koliko je loše menjati ih često ili uoči (manje od jedne godine pre) izbora, jasna je Komisija.
“Čak i kada nije bilo namere da se manipuliše, promene će izgledati kao da su uslovljene neposrednim interesima političkih partija”, naglasili su stručnjaci.
Izborni sistem, čiji je deo i izborni prag, jedan je od tri elementa koji se često smatraju odlučujućim faktorima izbornih uslova, i kojima se mora posvetiti pažnja u cilju izbegavanja manipulacije u korist partije na vlasti, preporučio je ovo telo Saveta Evrope, kojem Srbija pripada od 2003. godine.
I druge međunarodne organizacije fokusirane na demokratiju i izbore teško da će moći da ignorišu ovaj razvoj događaja. Kako podseća Dušan Vučićević, u poslednjih trideset godina nastaje sve veći broj ovakvih specijalizovanih međunarodnih organizacija i institucija koje sa velikom pažnjom prate procese reforme izbornih pravila i ne gledaju blagonaklono na ishitrene, nepromišljene i jednostrane promene izbornih pravila, posebno neposredno pre same izborne utakmice.
Osim toga, Srbija je, naravno, i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, što znači da se funkcionisanje demokratije pažljivo prati i o kojima se izveštava u godišnjim dokumentima Evropske komisije.
Prošlogodišnji Izveštaj EK, koji je privukao pažnju po kritičnijem tonu prema vlastima, u delu posvećenom izborima bavio se neispunjavanjem preporuka OEBS-a, kao i pritiscima na glasače o kojima, kako stoji u dokumentu, postoje “verodostojni navodi”.
Za očekivati je da će ovogodišnji Izveštaj, na osnovu kojeg zvaničnici u Briselu donose dalje odluke povodom evropskih integracija Srbije, uključiti i deo o spuštanju cenzusa jer, kako je rekao sam komesar za proširenje Oliver Varhelji, to nije preporučljivo raditi “osim ako ne postoji konsenzus”. U parlamentu koji je u trenutku smanjenja izbornog praga bojkotovala većina opozicije, teško je govoriti o tako nečemu.
Vlast za veću predstavljenost, a u parlamentu preko 30 stranaka
Osim što je brzinskom promenom zakona prekršila preporuke o dobroj izbornoj praksi Venecijanske komisije, i samo opravdanje Srpske napredne stranke – da želi bolju predstavljenost u parlamentu – nije ubedila stručnjake.
“Smanjenje izbornog cenzusa samo po sebi nije dovoljno za prevazilaženje ovog problema. Privid pluralizma u plenumu koji bi se stvorio ulaskom još većeg broja partija u parlament, pod spornim izbornim uslovima nikako neće doprineti boljoj predstavljenosti građana”, kaže Tara Tepavac.
Ona ističe da su, ako želimo da suštinski unapredimo reprezentativnost parlamenta, potrebne su sveobuhvatne promene izbornog sistema, ali i odnosa poslanika prema građanima. Tu se otvara pitanje vrste izbornih lista, broja izbornih jedinica, broja potpisa koji su potrebni za kandidaturu i drugi aspekti.
Inače, na parlamentarnim izborima 2016. u Narodnu skupštinu je, preko dvanaest izbornih lista, ušlo 28 stranaka, a taj broj se u međuvremenu i povećao “preletanjem” poslanika. Daleko od potrebe za dodatnom predstavljenošću, brojni analitičari duži period govore o “hiper-reprezantivnosti” parlamenta Srbije, a kao jedno od rešenja predlagao se veći cenzus za koalicije.
Problem, smatra Tara Tepavac, nije u broju stranaka, već u jazu koji postoji između građana i narodnih poslanika.
“Istraživanja Crte pokazuju da preko 65% građana smatra da poslanici više brinu o interesima svojih političkih stranaka nego o interesima građana”, kaže ona.
U demokratskim državama širom sveta raste trend premošćavanja ovog jaza, na šta ukazuje i Dušan Vučićević.
“Promena izbornih pravila je češća, ali se uglavnom radi o finim i istančanim podešavanjima pojednih izbornih instituta koja imaju za cilj da uvećaju moć građana pri izboru predstavnika, pa je i trend u poslednjih nekoliko decenija takav da se reforme kreću u pravcu različitih vrsta otvaranja izbornih lista za birače. Dakle, promene ne moraju da budu sveobuhvatne i najčešće i nisu, ali se pri promeni određenih elementa izbornog sistema u prvi plan stavljaju interesi građana, a ne političkih elita”, zaključuje on.
Otvaranje izbornih lista, nešto kroz šta Ukrajina trenutno prolazi a šta su već sprovele Hrvatska i Slovenija, iz trenutne perspektive Srbije izgledaju kao daleka budućnost. Ako do nje i dođe, preporučljivo je da se proces reformi završi makar godinu dana pre narednih izbora.