Neaktivnost Narodne skupštine postao je hroničan problem političkog života u Srbiji. Od 2012. godine, samo jedan saziv je trajao pune četiri godine, a od 2020. vladajuća većina oko Srpske napredne stranke uvela je praksu iscrpljivanja zakonskih rokova za izbor nove Vlade, što sa sobom povlači i duge periode u kojima je parlament u stanju mirovanja. Ono što smo do sada videli od parlamenta izabranog u decembru 2023. godine ne uliva puno optimizma da će se situacija promeniti.
Od početka ove godine, Narodna skupština izabrana 17. decembra 2023. je zasedala samo kako bi izabrala skupštinske organe i novu Vladu, kao i kako bi usvojila zakonske izmene vezane za lokalne izbore 2. juna.
Od početka redovnog prolećnog zasedanja, koje je prema Ustavu počelo prvog radnog dana u martu, poslanici su se u plenumu sastali tri puta, a radili ukupno pet dana, navodi u jučerašnjoj objavi platforma Otvoreni parlament.
“Moglo bi se reći da poslanici uskoro idu na (ne)zasluženi letnji raspust, međutim za to ne postoje garancije. Skupština nema godišnji plan rada (iako je propisan Poslovnikom, čl. 28), pa je njen raspored često nepredvidiv i haotičan. Vanredno zasedanje može biti sazvano bilo kada”, stoji u ovoj objavi.
Poslednja sednica na kojoj su usvajani zakoni nevezani za lokalne izbore održana je u oktobru 2023. godine, a poslednja sednica na kojoj su postavljana poslanička pitanja Vladi pre skoro godinu dana, u junu 2023.
Često raspuštanje parlamenta radi održavanja vanrednih izbora, kao i skoriji trend iscrpljivanje rokova za njegovo konstituisanje, znatno je umanjilo njegovu ulogu u političkom životu Srbije, navodi se u izveštaju Stanje demokratije u Srbiji 2023. godine, koji je nedavno objavio Centar savremene politike.
U toku četiri kalendarske godine, od početka 2020. do kraja 2023, Narodna skupština bila je raspuštena i neaktivna ukupno 477 dana, odnosno trećinu ukupnog vremena, stoji u ovom izveštaju.
Parlament je 2020. godine raspušten u martu, a onda, nakon vanrednog stanja izazvanog pandemijom i izbora koje je opozicija bojkotovala, počeo sa radom tek u oktobru. Onda je ponovo raspušten u februaru 2022, da bi izabrao nove organe početkom avgusta, a izistinski krenuo da radi tek u oktobru te godine. Konačno, ponovo je raspušten u novembru 2023. kako bi se održali još jedni vanredni izbori.
Zbog ovakve dinamike, u poslednje četiri godine je bilo više perioda od po nekoliko meseci kada parlament u Srbiji faktički nije postojao i nije imao priliku da nadzire izvršnu vlast.
Osim toga, kako je u svom izveštaju, predstavljenom ove nedelje, izračunala koalicija PrEUgovor, u periodu od 2012. do 2023. prosečan poslanički mandat je, umesto četiri godine, trajao dve godine i dva meseca.
Ograničeni prostor za opoziciju i slab nadzor nad Vladom
I onda kada parlament radi, stiče se utisak da je se vladajuća većina trudi da ograniči vreme opoziciji za raspravu. Većina sednica zakazanih u 2023. godini je bez posebnog obrazloženja, sazvana svega jedan dan unapred, iako tu mogućnost Poslovnik predviđa kao izuzetak a ne kao pravilo.
Takođe, Narodna skupština je gotovo bez izuzetka većinom glasova odlučivala da se održi zajednički načelni pretres o svim tačkama dnevnog reda, kojih često ima na desetine. Na pomenutoj sednici u oktobru 2023. na dnevnom redu se našlo čak 60 tačaka, uključujući i budžet za 2024. godinu, ali i medijske zakone. Rasprava o svim ovim tačkama trajala je tri dana.
Jedina sednica 2023. godine kada se o svakoj tački dnevnog reda raspravljalo zasebno zakazana je nakon tragičnih ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar i selima u okolini Mladenovca.
Izveštaj “Stanje demokratije u Srbiji” Centra savremene politike takođe ukazuje da je apsolutno sve zakone usvojene tokom kalendarske 2023. godine predložila je Vlada, isto kao i u 2022. U prošlom sazivu parlamenta su, sveukupno, poslanici opozicije podneli predloge 34 zakona koji nikad nisu stavljeni na dnevni red.
A izveštaj koalicije PrEUgovor beleži da godišnji izveštaji nezavisnih institucija za 2022. godinu još uvek čekaju da se o njima raspravlja. U međuvremenu, u Skupštinu su pristigli i novi izveštaji za 2023. godinu, te sada i oni čekaju da dođu na dnevni red.
Osim što dominira zakonodavnom agendom, Vlada se, takođe, retko pojavljuje na poslaničkim pitanjima poslednjeg četvrtka u mesecu. U sazivu koji je formalno trajao od avgusta 2022. do novembra 2023, održano je tri sednice za postavljanje pitanja Vladi, a na njima je reč dobijalo najviše dvoje poslanika opozicije.
Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, “poslanička pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu članova Vlade, svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, na sednici koja je u toku”. Pošto ove nedelje nije bilo sednice u toku, nije bilo ni prilike da se novoizabranoj Vladi Miloša Vučevića postavljaju pitanja. Kada će do te prilike doći trenutno je nepoznato.
Ono što je poznato, sa druge strane, jeste da će, zbog ovoliko dugog zastoja u zakonodavnoj aktivnosti parlamenta, Narodna skupština verovatno ponovo doći u situaciju u kojoj će morati da usvaja veliki broj zakona u kratkom vremenskom periodu. I to, ako se trenutni trendovi nastave, uz zakazivanje sednica jedan dan unapred i objedinjavanje rasprave za sve tačke dnevnog reda, što će ograničiti vreme za pripremu i raspravu poslanicima.