Konačni izveštaj OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o lokalnim izborima u Srbiji 2. juna 2024. objavljen je prošle nedelje. Zaključci dokumenta pokazuju da su praktično svi bitni problemi koji su obeležili izbore 17. decembra 2023, o kojima je ODIHR takođe objavio izveštaj u februaru, i dalje prisutni.
Ono po čemu se razlikuju dva izveštaja nije sadržaj, već okolnosti u kojima su objavljeni. Izveštaj ODIHR-a o decembarskim izborima objavljen je neposredno nakon građanskih protesta i kritika iz Evropske unije. Tema izbornih uslova bila je vrlo vidljiva u javnosti, a vlast se obavezala da će primeniti preporuke ODIHR-a.
Međutim, kako najnoviji izveštaj konstatuje, promene su bile vrlo ograničene, a dominacija vlasti i podeljenost opozicije nastavila se i na loklanim izborima u junu. S druge strane, okolnosti su se promenile – retko koji politički akter se osvrnuo na objavljivanje ovog izveštaja, a tema izbornih uslova više nije prisutna u široj javnosti.
Ipak, neki mehanizmi koji mogu da pomognu u primeni novih 29 ODIHR-ovih preporuka i dalje postoje. U pitanju su Radna grupa za unapređenje izbornih uslova koja je u aprilu osnovana u Narodnoj skupštini, od koje se očekuje da nastavi svoj rad, kao i Reformska agenda Vlade Srbije koja će, prema medijskim navodima, uključivati primenu ovih preporuka. Ovaj dokument napisan je u saradnji sa Evropskom unijom i sadrži reforme koje vlast mora da sprovede da bi dobila sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Nijedan od ovih mehanizama, ipak, nije definitivna garancija da će se sledeći izbori održati u boljim uslovima.
Ponovljene preporuke vezane za birački spisak, medije, zloupotrebe javne funkcije
Glavna kontroverza izbora u decembru ticala se navoda o preseljenjima glasača, odnosno dodeljivanja prebivališta u Beogradu građanima koji ne žive u prestonici da bi, kako se sumnjalo, mogli da glasaju za vladajuću koaliciju. ODIHR je više izbornih ciklusa unazad predlagao punu reviziju biračkog spiska da bi se otklonilo rastuće nepoverenje u njega, ali to do sada nije urađeno.
Kako je konstatovano u konačnom izveštaju o lokalnim izborima 2. juna, “mnogi sagovornici ODIHR misije su izrazili opšte nepoverenje u tačnost Jedinstvenog biračkog spiska, zasnovano na… navodima o preseljenjima glasača tokom prethodnih izbornih procesa.”
U oblasti medija, ODIHR je u konačnom izveštaju još jednom potvrdio da je okruženje proteklih izbora bilo polarizovano i obeleženo “sistematskim izazovima kada je reč o medijskim slobodama”. Ponovljena je dugogodišnja preporuka da je potrebno ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije. ODIHR je kontatovao da televizijski kanali kritični prema vlasti dostupni samo preko kablovskih operatera, koji “često imaju ograničen obuhvat gledalaca”.
S druge strane, monitoring misije ODIHR-a pokazao je da je na Radio-televiziji Srbije, tokom izborne kampanje, 30% vremena bilo posvećeno predsedniku Aleksandru Vučiću, 26% Vladi, 18% vladajućoj koaliciji, a samo 24% opoziciji. Izveštaj je još jednom kritikovao učešće visokih državnih funkcionera, uključujući i predsednika, u kampanji i, kao i u prethodnom izveštaju, pozvao na mere koje bi razdvojile javnu i partijsku funkciju tokom izborne kampanje.
Osim toga, izveštaj ODIHR-a naveo je da je misija primila “široko rasprostranjene navode o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da prisustvuju mitinzima vladajuće partije i da glasaju za vladajući SNS”, kao i da su je sagovornici informsali o “kapilarnom glasanju” i kupovini glasova.
Minimalne promene između dva kruga izbora
Iako se vlast nakon objavljivanja izveštaja ODIHR-a o decembarskim izborima 2023. obavezala na primenu preporuka, veoma malo je urađeno na tom planu. Najnoviji izveštaj ODIHR-a se upravo osvrće na ovaj period, konstatujući da je Radna grupa Vlade Srbije tokom proleća pripremila izmene izbornih zakona, ali da oni nisu poslati u parlament.
Osim radne grupe Vlade, i u Narodnoj skupštini je bila uspostavljena Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, koja je počela sa radom 29. aprila. Međutim, ova grupa nije imala dovoljno vremena da utiče na promenu uslova pred izbore 2. juna, a predstavnici vlasti se u maju nisu ni pojavili na poslednjem sastanku pred održavanje izbora.
Jedine promene koje su se desile između 17. decembra 2023. i 2. juna 2024. bile su promena Zakona o lokalnim izborima kako bi se novi beogradski izbori održali sa ostatkom lokalnih izbora i Zakon o jedinstvenom biračkom spisku kako bi se glasači koji su promenili prebivalište nakon jula 2023. upisali na staru adresu. Ova mera je sprovedena kao reakcija na navode o organizovanom preseljenju glasača, ali je i u vreme njenog donošenja argumentovano da je nedovoljna da se otklone sumnje u ispravnost biračkog spiska.
Kako je naš portal pisao krajem maja, izgleda da je pritisak međunarodnih aktera da se izborni uslovi poprave prestao nakon što je vlast pokrenula dijalog o izbornim uslovima, bez obzira na gotovo nepostojeće rezultate. Sličan scenario se desio i nakon bojkota izbora 2020. godine – bilo je dovoljno da vlast samo formalno pristane na dijalog da politički pritisak faktički nestane.
Civilno društvo ističe da se izveštaj poklapa sa njihovim nalazima
Na nalaze izveštaja reagovale su organizacije civilnog društva u Srbiji koje se bave izbornim procesom. Kako je istaknuto, iako je izveštaj ODIHR-a napisan “diplomatskijim” jezikom, on je detektovao probleme koje su zabeležili i domaći posmatrači.
Prema saopštenju organizacije Transparentnost Srbija, ODIHR je u ovom izveštaju “nikad jasniji o sprečavanju zloupotrebe javnih resursa za izbornu promociju”. Transparentnost je istakla i da je “razdvajanje države i partije” veoma značajna, i s razlogom prva, preporuka u izveštaju.
U vezi sa tim, Transparentnost Srbija podseća na sopstvene nalaze koji pokazuju da je „funkcionerska kampanja“ i na ovim izborima bila dominantan vid promocije vladajuće koalicije i da je dostavila konkretan predlog za rešenje ovog problema.
Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije Crta, u ovonedeljnom gostovanju na televiziji Nova S istakao je da autori ODIHR izveštaja biraju reči, ali oni kojima je izveštaj upućen, a to je država Srbija, “vrlo dobro zna šta znači” kada vam kao prvu primedbu daju da granica između države i vladajuće stranke ne postoji, to znači da je vladavina prava dovedena u pitanje.
“Sve preporuke koje je ODIHR naveo sadržane su i u izveštaju Crte, pre svega govorimo o pritiscima na birače, na novinare, o biračkom spisku koji je kompromitovan“, naveo je Nedeljkov.
Šta su dalji koraci i kakvu ulogu će imati Reformska agenda EU?
Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, koju čine predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva, održala je za sada poslednji sastanak 25. juna. Tada je dogovoreno da je rok u kojem Narodna skupština treba da usvoji izmene izbornih zakona kako bi se primenile ODIHR preporuke 1. jul 2025. godine. Za sada je nepoznato kada bi Radna grupa mogla ponovo da se sastane.
Prvi naredni izbori, prema zakonskim rokovima, su izbori za predsednika Republike u prvoj polovini 2027. godine – ukoliko do tada ne dođe do raspisivanja vanrednih izbora. Reforma izbornih uslova tokom 2025. bila bi, na papiru, dovoljno udaljena od narednog glasanja. Međutim, pitanje je na koji način će reforme biti sprovedene.
U poređenju sa periodom nakon izbora u decembru 2023, pritisak na vlast da izmeni izborne uslove izgleda mnogo manji. Protesti koji se trenutno održavaju odnose se na potencijalno iskopavanje litijuma, a ne na izborne uslove. Pritisci iz inostranstva, koji su krajem prošle i početkom ove godine dolazili u vidu saopštenja institucija iz EU i rezolucije Evropskog parlamenta, više ne postoje.
Jedan mehanizam, doduše, koji može da podstakne vlast da primeni ODIHR preporuke i dalje je dostupan – Reformska agenda Vlade Srbije na osnovu čije primene će naša zemlja do kraja 2027. dobiti preko milijardu evra iz novog Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Kako je prošle nedelje preneo nedeljnik Radar, primena “ključnih preporuka” ODIHR-a za poboljšanje izbornih uslova jeste deo agende sa rokom ispunjenja do kraja 2025.
I druge države Zapadog Balkana koje su objavile svoje Reformske agende, poput Crne Gore, uključile su primenu ODIHR-ovih preporuka u ove dokumente, koji su napisani u konsultaciji sa Evropskom komisijom. Srbija još uvek nije zvanično objavila ovaj dokument, a očekuje se da će svih šest vlada u regionu da ih formalno usvoje ovog meseca.
Prema tome, i Radna grupa Narodne skupštine i Reformska agenda predviđaju primenu ODIHR preporuka tokom 2025. godine. Međutim, i dalje je neizvesno koliko će ovaj proces zapravo unaprediti izborne uslove. Kako je naš portal ranije pisao, teško je proceniti koliko će Evropska komisija biti stroga u praćenju primene mera iz Reformske agende, koji će biti uslov za isplatu novca.
I sam ODIHR je tokom godina pratio status primene preporuka iz svojih izveštaja za Srbiju. Uprkos brojnim obavezivanjima vlasti da će primeniti preporuke i pozivima da to uradi, baza podataka ODIHR-a pokazuje da je, i u najboljim slučajevima tokom proteklih deset godina, primena preporuka bila tek delimična.