Mere koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno predložio u cilju povratka na status quo ante na Kosovu uglavnom predstavljaju “spisak lepih želja”, ali sprovođenje u delo predloga koji se odnosi na vraćanje Srba u kosovsko pravosuđe i policiju moglo bi da predstavlja korak ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ocenjuju sagovornici našeg portala. Kako se napominje, ispostavilo se da je odluka kosovskih Srba da bojkotuju institucije Prištine, doneta u jesen 2022, nanela veliku štetu srpskoj zajednici.
Vučić je u nedavnom obraćanju javnosti predstavio poteze Srbije kao odgovor na najnoviju krizu na severu Kosova, a prva među njima je bila povratak na status quo ante, odnosno “sve ono što je postignuto i dostignuto tokom procesa dijaloga”. To uključuje, između ostalog, raspisivanje lokalnih izbora na severu Kosova, povratak Srba u policiju i pravosuđe, te povlačanje specijalnih policijskih snaga sa severa Kosova.
“Pod jedan, raspisivanje i održavanje slobodnih i demokratskih lokalnih izbora na severu KiM, uz učešće misije OEBS-a i kontrolu EU. Pod dva, primena člana 9 Prvog Briselskog sporazuma kroz kolektivni povratak Srba u Regionalni direktorat KP Sever. Tačka tri, povratak srpskih sudija i tužilaca na pravosudne funkcije. Zatim, pod četiri, povlačenje specijalnih snaga takozvane kosovske policije iz nelegalno sagrađenih baza i kontrolnih punktova na severu KiM, kao i njihovo povlačenje iz svih institucija, koje su od 1999. do nelegalnog zatvaranja 2024. pružale vitalne javne i administrativne usluge građanima”, kazao je predsednik Srbije.
Kao tačku pet, Vučić je naveo “hitno, neodložno i konačno” formiranje zajednice srpskih opština, “bez daljih političkih smisalica i igara”.
Portparol Evropske komisije Peter Stano pozdravio je delove Vučićevog obraćanja koji su se odnosili na povratak Srba u institucije Prištine.
“Pozdravljamo spremnost koju je izrazio predsednik Vučić da nastavi da učestvuje u dijalogu koji vodi EU. Pozitivno vidimo poziv na učešće kosovskih Srba na izborima na Kosovu i reintegraciju kosovskih Srba u sve kosovske institucije koje su napustili 2022”, izjavio je Stano, preneo je portal Radio Slobodna Evropa.
Nova runda dijaloga Beograda i Prištine na tehničkom nivou održana je 17. septembra. Delegacije predvođene Petrom Petkovićem i Besnikom Bisljimijem odvojeno su se sastale sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom i članovima njegovog tima. Petković je izjavio da je na sastanku sa Lajčakom predstavio mere koje je izneo predsednik Vučić, a koje podrazumevaju oživljavanja dijaloga i zaštitu Srba na KiM.
“Dijalog nam je svima preko potreban. Do sastanka sa prištinskom delegacijom nije došlo, jer je Bisljimi to odbio. Ne žele da razgovaraju o temama koje smo mi predložili, a to je pre svega pitanje formiranja Zajednice srpskih opština. Mi smo uvek spremni na razgovore sa delegacijom Prištine, spremni smo da razgovaramo i o temama koje oni predlažu, i imali bismo šta da kažemo“, rekao je Petković.
Podsetimo, situacija na Kosovu dodatno je zaoštrena krajem avgusta, nakon što su u akciji kovoske policije u sve četiri opštine na severu zatvoreni objekti u kojima su radile preostale srpske institucije, uključujući opštinske službe, Penzioni fond, zgradu Privremenog opštinskog organa Kosovske Mitrovice…
Miodrag Marinković: Pet tačaka predstavljaju formu bez suštine
Komentarišući Vučićeve zahteve Prištini, Miodrag Marinković, izvršni direktor NVO Centar za afirmativne društvene akcije iz Severne Mitrovice, navodi za EWB da prvi utisak jeste “nedoslednost u narativima koji dolaze iz Beograda i stalna potreba da se spinuje istina zarad očuvanja političkog rejtinga”.
“Na primer, pravdajuċi prihvatanje Ohridskog sporazuma, predsednik Vučiċ je u više navrata govorio kako je status quo, odnosno ‘zamznuti konflikt’ neodrživo stanje a danas se to ‘neodrživo stanje’ čini kao nedostižni ideal. Tako je bilo i sa motom ‘nema predaje – tablice ostaju’, i slično. Godinama se populističkim narativima prikriva suština postignutih rešenja i nerealno grade očekivanja Srba na Kosovu. Time su kosovski Srbi dovedeni u zabludu i nepripremljeni za ono što ih očekuje. Isti oseċaj postoji i kada se pogleda tih pet tačaka, forma bez suštine”, tvrdi Miodrag Marinković.
Naš sagovornik ističe da iako Vučićevi zahtevi “ciljaju” osnovne probleme sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu, formulisani su kao politička pozicija, bez osnovnih elemenata političke platforme i plana za implementaciju, odgovora kako ċe se to postiċi.
“Efekti te pozicije bez realnog plana za njihovo postizanje su limitirani. Malo toga je novog u tom odgovoru, a možda jedina stvar koja može značiti izvesni napredak iz trenutne, veoma teške pozicije u kojoj se nalaze kosovski Srbi, jeste najava povratka srpskih sudija i tužioca u pravosudni sistem Kosova. Ako se na to gleda kao na najavu prekida politike bojkota, koja je nanela mnogo štete srpskoj zajednici na Kosovu, onda možemo očekivati i njihov izlazak na izbore, vraċanje u lokalne adminstracije, i u nekoj daljoj perspektivi, povratak u policiju. To može imati dobre efekte po sposobnost srpske zajednice da se izbori sa svoj ostanak na Kosovu”, konstatuje Marinković.
Franc-Lotar Altman: Srbi da se vrate u kosovsko pravosuđe i policiju
Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, saglasan je da je neophodno da se Srbi vrate u kosovske institucije, te da na severu Kosova budu organizovani lokalni izbori.
“Naravno, lokalni izbori na severu treba da se dese, i srpsko stanovništvo zaista mora da učestvuje na njima, umesto da ih bojkotuje, što je učinjeno prošlog puta. Takođe, podržavam povratak Srba u policiju i pravosuđe i očekujem da će u principu Priština to prihvatiti u izvesnoj meri, proporcionalno broju lokalnog stanovništva”, navodi Franc-Lotar Altman za naš portal.
Ipak, Altman napominje da, što se tiče zahteva koji se odnose na povlačenje specijalnih policijskih jedinica Prištine sa severa Kosova, “to može da se dogodi jedino ako lokalna policija, sastavljena od Srba i Albanaca, bude mogla da osigura bezbednost i vladavinu prava za sve – za albansku manjinu na severu, kao i za srpsku većinu”.
“Takođe, potrebna je delotvorna saradnja sa KFOR-om. Samo u tom slučaju Priština će moći da povuče specijalne policijske jedinice”, ukazuje Altman.
“Područje posebne socijalne zaštite”
Vučić je najavio i da će Srbija proglasiti Kosovo “područjem posebne socijalne zaštite”, kako bi mogla da poveća finansijsku podršku Srbima koji tamo žive. Kako je istakao, “odmah” će biti izdvojeno po 20.000 dinara mesečno za oko 5.000 ljudi koji su ostali bez posla kada je Priština zatvorila institucije koje su funkcionisale po sistemu Srbije.
Povodom takve najave predsednika Srbije, Miodrag Marinković kaže za EWB da “generalno, odgovor Srbije na jednostrane poteze iz Prištine jeste limitiran, i neprikladan”.
“Suštinski, problem političke prirode rešava se socijalnim merama, i to neadekvatnim. Ne vidim da ċe 20.000 dinara mesečnih prihoda biti motiv mladim nezaposlenim ljudima da ostanu na Kosovu. Mnogo veċi podsticaj bi bio obračun sa endemskom korupcijom i nepotizmom u sistemu vlasti kosovskih Srba, uspostavljenog pod kontrolom Beograda, jer je upravo to već deceniju i više glavni razlog odlaska mladih sa Kosova”, zaključuje sagovornik EWB.