BEOGRAD – Centar savremene politike objavio je danas osmi godišnji izveštaj „Stanje demokratije u Srbiji“ koji se odnosi na 2024. godinu. Kako se navodi u uvodu dokumenta, izveštaji svake godine izgledaju kao da su u sve manjoj saglasnosti sa nazivom dokumenta jer opisuju stanje demokratije u zemlji koja više nije demokratska.
Izveštaj je dostupan na sledećem LINKU.
„Demokratija u Srbiji se danas nalazi na prekretnici. Sa jedne strane je došlo do kulminacije višegodišnjeg urušavanja demokratskih institucija… Sa druge strane, aktuelni studentski i građanski protesti predstavljaju oličenje širokog društvenog bunta protiv stanja institucija… Da li će se o tekućoj 2025. godini razgovarati kao godini demokratskih promena ili daljeg učvršćivanja autoritarnog poretka zavisiće od uspeha i načina razrešenja aktuelne političko-društvene krize“, navodi se u uvodu izveštaja.
Kao i prethodnih godina, izveštaj Stanje demokratije pokriva pet oblasti: izbore, parlament, upravljanje, civilno društvo i slobodu izražavanja. U pitanju je „izveštaj iz senke“ u odnosu na godišnje izveštaje Evropske komisije o Srbiji, koji takođe prate ove oblasti.
Kada su u pitanju izbori, ocenjeno je da nije došlo do unapređenja izbornih uslova i sprovođenja KDILjP/ODIHR preporuka. Na lokalnim izborima održanim 2. juna 2024. je nastavljeno sa svim praksama koje su do sada narušavale izborne uslove poput nepoverenja u birački spisak, velike neravnopravnosti u medijskoj zastupljenosti aktera i pritisaka na birače.
Kontroverzi je bilo i u vezi sa utvrđivanjem izbornih rezultata i mogućim potkupljivanjem lokalnih odbornika. Od 88 jedinica lokalne samouprave, samo u jednoj – niškoj Gradskoj opštini Medijana – opozicija je uspela da formira lokalnu vlast.
Nastavili su se i dugoročni problemi u radu parlamenta. Tokom 2024. godine Narodna skupština je zasedala u plenumu svega 27 dana iako u tom periodu nisu održavani izbori na nacionalnom nivou. Ovo predstavlja najmanji broj dana tokom kojih je parlament zasedao u toku jedne godine poslednja četiri saziva, kao i najmanji broj dana od svih parlamenata u regionu u 2024. godini.
Sednice Narodne skupštine obeležene su uvredama i nasiljem, kao i kršenjem parlamentarnih procedura od strane vladajuće većine. Vlada je nastavila da bude predlagač velike većine usvojenih zakonskih akata, dok je opozicija uglavnom marginalizovana.
Srbija je 2. maja 2024. dobila novu Vladu na čelu sa predsednikom SNS Milošem Vučevićem, koji je podneo ostavku već 28. januara 2025. Nijedna Vlada od 2012. do danas nije odslužila pun četvorogodišnji mandat.
Vlada je nastavila da deklarativno teži članstvu u Evropskoj uniji, ali je nastavila da dominira i antievropska propaganda, krajem godine oličena u tvrdnjama vlasti o pokušajima „obojene revolucije“. Prema podacima Ministarstva za evropske integracije, ispunjenost Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU, glavnog dokumenta za pravno usklađivanje sa EU, od 2022. do 2024. je bio 36%.
Najdramatičniji događaji u 2024. ticali su se civilnog društva. Nastavljena je i zaoštrena propagandna kampanja vlasti i provladinih tabloida protiv organizacija civilnog društva,
a zabeleženi su i slučajevi maltretiranja i korišćenja špijunskih softvera protiv aktivista od strane policije i bezbednosnih službi.
Godinu su obeležili i masovni protesti – prvo protiv rudnika litijuma tokom leta, a zatim i nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra. Ovi talasi protesta praćeni su i privođenjem aktivista, optužbama protiv učesnika i civilnog društva, ali i slučajevima zastrašivanja i nezakonitog prikupljanja ličnih podataka od strane organa vlasti.
Nije došlo do zaustavljanja trenda pogoršavanja medijskih sloboda. Nastavljeno je sa etiketiranjem i medijskim progonom novinara od strane vlasti i korišćenjem SLAPP tužbi protiv istraživačkih medija. Novi medijski zakoni usvojeni 2023. godine nisu doveli do značajnih poboljšanja, naročito s obzirom na to da novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) nije izabran ni nakon isteka mandata prethodnog saveta.
Tokom 2024. godine zabeleženo je ukupno 166 napada na novinare, što je treći najlošiji rezultat od 2008. godine.