BEOGRAD – U Narodnoj skupštini danas održava se interparlamentarna konferencija “Instrument za predpristupnu pomoć u ruralnom razvoju (IPARD): naučene lekcije i budući izgledi”, na kojoj učestvuju poslanici Evropskog parlamenta i parlamenata država kandidata i potencijalnih kandidata za pristupanje EU.
Parlamentarcima se obratila ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, koja je u uvodnom obraćanju kazala da je za Srbiju kao zemlju kandidata važno da status kandidata donosi pravo i prednost da koristi predpristupne fondove, te da Srbija po prvi put ove godine dolazi u priliku da zahvaljujući upornom radu može da koristi i IPARD sredstva koja se odnose na oblast ruralnog razvoja i uopšte poljoprivrede.
Kada je u pitanju korišćenje IPARD sredstava, Joksimović je kazala da će ubuduće, pored jačanja kapaciteta morati da se radi i na dodatnom obaveštavanju javnosti i zainteresovanih građanja o postojanju tih fondova, kao i načinima na koji mogu da apliciraju za njih.
“Važna stavka u tome jeste i upoznavanje naših poljoprivrednih proizvođača sa činjenicom da je za povlačenje ovih sredstava, pored dobrog projekta i uslovno govoreći ideje, važno znati da se zahteva jedan deo predfinansiranja. Taj deo predfinansiranja u određenoj fazi će biti refundiran i on će na kraju biti deo granta”, rekla je Joksimović.
Što se tiče IPARD programa za Srbiju, 2014. godine kada je ona postala Naciponalni IPA koordinator, prva stavka koja ju je sačekala jeste bio problem dobijanja mogućnosti da se uopšte započne priprema za IPARD akreditaciju. Joksimović je dodala da je Evropska komisija zahtevala Uprava za agrarna plaćanja bude smeštena u Beogradu, a ne u Šapcu, što je do tada bio slučaj.
“Radom svih institucija došli smo do toga da ove godine, verujem za možda mesec-dva, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i ja potpisujemo finansijski sporazum sa EK u pogledu otvaranja IPARD-a u narednih nekoliko godina, što za Srbiju konkretno znači 230 miliona evra – 175 miliona iz grantova i ostatak iz nacionalnog udela, od 2014. do 2020. godine, koja stoje na raspolaganju svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima”, navela je.
Objasnila je da ove godine Srbija ima 15 miliona evra iz IPARD-a, sledeće godine 20, te da će se svake godine cifra povećavati za pet miliona evra, kao i da to nisu neka nova sredstva, već su u okviru nacionalne IPA alokacije za Srbiju.
“Važno je da pravovremeno informišete javnost, da obavestite svoje zainteresovane građane, ali da istovremeno radite i na koordinaciji svih institucija. Najvažnije je raditi sa lokalnim nivoima vlasti, jer na kraju lokalne samouprave će podneti najveći deo obaveza iz ispunjavanja svih kriterijuma. Oni će biti ti koji bi trebalo i da usmere zainteresovane u svojim sredinama i da ih pomognu da naprave dobru aplikaciju”, istakla je Joksimović.
Kazala je da je Ministarstvo koje predvodi zajedno sa Razvojnom agencijom Srbije osnovalo 16 Razvojnih agencija na nivou Srbije, čiji su osnivači lokalne samouprave, koje mogu da koriste sve vrste finansiranja za identifikaciju i pripremu projekata na lokalu.
“Mislim da je to jedan od načina na koji se podiže vidljivost, omogućava lokalnoj samoupravi da bude efikasnija, da koordinira sa centralnim nivoom vlasti u smislu dobre i bolje koordinacije korišćenja EU fondova”, kazala je Joksimović i dodala da na taj način lokalne samouprave mogu dobiti višestruko više novca nego da samo traže sredstva iz budžeta.
Podsetila je da Srbija kao zemlja kandidat već dugo koristi predpristupne fondove EU, prvo finansijsku perspektiva od 2007. godine do 2013. godine, te druga finansijska perspektiva od 2014. do 2020. godine, u okviru koje je Srbiji na raspolaganju otprilike milijardu i po evra bespovratne pomoći, što je u proseku oko 200 miliona evra bespovratne pomoći godišnje.
Potpredsednik Narodne skupštine Vladimir Marinković istakao je da je Srbiji osnovni spoljnopolitički prioritet priključenje EU, te da u parlamentu postoji široki koncezus po tom pitanju.
“Pred nama je istorijska prilika za ubrzanje celog procesa evropskih integracija, koju ćemo pokušati da iskoristimo na najbolji mogući način radeći na obimnoj reformskoj agendi. U tom smislu, korišćenje predpristupnih fondova EU vidimo kao pripremu za buduće članstvo u EU i kao podršku za sprovođenje neophodnih ekonomskih, pravnih i institucionalnih reformi. Naglašavam da je za nas vrlo važno korišćenje IPARD fondova imajući u vidu da je to najznačajniji program predpristupne podrške ruralnom razvoju”, kazao je Marinković.
Članica Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Eleni Teokarus kazala je da EU želi da prihvati nove članice u Uniju pod uslovom da oni dele zajedničku viziju, što je jaka, napredna EU sa solidarnošću između svih evropljana.
Navela je da će IPARD programi podsticati poljoprivrednike, te da predstavlja tranzitorni proces ka članstvu na jedinstvenom tržištu.
“Danas pokušavamo da unapredimo kvalitet života koji žive u ruralnim, seoskim delovima naših partnerskih zemalja tako što ćemo da podržimo njihove aktivnosti”, kazala je Teokarus.
Navodeći da se svi moraju držati istih pravila, Teokarus je kazala da nije dovoljno samo utvrditi prioritete za finansiranje, nego i vršiti kontrolu toga kako se sredstva EU koriste.
“IPARD je veoma važan mehanizam koji se odnosi na drugu generaciju finansijskih instrumenata koji se stara o tome da različiti regioni i ruralne zajednice imaju pristup finansijama. Poljoprivreda je ključna komponenta ekonomskog i socijalnog aspekta Zapadnog Balkana i Turske, te se samim tim i veća pažnja mora usmeriti ovoj oblasti”, kazala je Teokarus.
Istakla je da je podrška poljoprivrednicima ključna za stabilnost procesa priključivanja EU, te da ima poljoprivreda i oživljavanje ruralnih sredina ima ključnu ulogu u budućnosti EU i njenom proširenju.