Već nekoliko meseci u više navrata iz Evropske komisije poručili su da izmene srpskog Zakona o državljanstvu, kojim se strancima omogućava da apliciraju za državljanstvo Srbije već posle jedne godine boravka, predstavljaju rizik za javnu politiku i bezbednost EU, s ozbirom da građani Srbije uživaju bezvizni režim za putovanje u Evropsku uniju.
Zbog pojednostavljenih procedura za sticanje državljanstva, koje se predlažu novim zakonom, državljani trećih zemalja kojima bi inače bila potrebna viza za putovanju u EU, mogli bi to sa srpskim pasošem da rade i bez viza. To znači da oni građani trećih zemalja mogu uz pomoć srpskog pasoša da zaobiđu pravila i procedure EU koje bi se inače na njih odnosile.
Među njima su i ruski državljani. Njih je prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova više od 370 hiljada ušlo u Srbiju od početka rata u Ukrajini do aprila ove godine.
Kako nezvanično saznaje portal European Western Balkans, Srbiju ne čekaju dobre ocene u Poglavlju 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, na koje se ovo pitanje odnosi. Poglavlje 24, zajedno sa Poglavljima 23 i 35, jedno je od blokirajućih u procesu evropskih integracija. To znači da bez napretka u ovim oblastima, neće biti napretka ni u drugim oblastima iz procesa pregovora.
“Evropska komisija pomno prati situaciju i redovno se raspituje kod srpskih vlasti o prisustvu ruskih državljana u Srbiji. EK je zatražila od Srbije da uzme u obzir njenu zabrinutost”, saopštili su iz Komisije za RSE, podsećajući da se od Srbije kao kandidata za članstvo u EU očekuje da se postepeno usklađuje sa politikama i odlukama EU.
Jelena Ilić, koordinatorka programa za Azil i migracije u Beogradskom centru za ljudska prava (BCLJP), smatra da su rešenja predviđena ovim zakonom svakako korak unazad u usklađivanju Srbije sa obavezama iz Poglavlja 24.
“Samim liberalnijim postavljanjem zakonskih odredbi koje definišu sticanje državljanstva itekako se dovodi u pitanje i integritet Srbije pred međunarodnom zajednicom. Brojne zemlje Evropske unije imaju povlašćene politike za strance koji u tim zemljama imaju određene veće investicije, poput zlatnih viza u Portugalu i sl. ali nijedna država EU ne snižava kriterijume za dobijanje državljanstva na ovaj način”, kaže Ilić.
Dodaje da ovakav predlog ne ide u korist unapređenju procesa evropskih integracija, naročito imajući u vidu važnost usklađivanja vizne politke Srbije sa politikom EU kada je u pitanju opstanak bezviznog režima koji građani Srbije imaju za putovanje u EU.
Andrija Mladenović, projektni menadžer u Centru za evropske politike (CEP), smatra da ukoliko bi se obezbedila adekvatna vizna prilagođavanja, izmene zakona o državljanstvu ne bi trebalo da predstavljaju ozbiljnije nazadovanje u oblasti poglavlja 24.
“U proteklom periodu načinjen je izvestan napredak u prilagođavanju viznog režima režimu EU, pa je tako bezvizni režim ukinut zemljama poput Kube, Burundija, Gvineje Bisao, Indije, Tunisa i Bolivije. Međutim, situacija u vezi državljana Kine i Rusije nije ni blizu rešenja, što izmene ovog zakona čini velikom bezbednosnom pretnjom u očima EU. Sa druge strane, predstavnici Ministarstva za evropske integracije Republike Srbije ističu i značaj zaštitne klauzule prema kojoj zahtev za sticanje državljanstva može biti odbijen čak i kada su opšti uslovi ispunjeni, ukoliko postoje rizici po bezbednost i opšte interese Srbije, pri čemu se Srbija istovremeno obavezuje da će voditi računa i o interesima EU”, navodi Mladenović.
Šta se menja novim zakonom?
Zakon o državljanstvu još uvek nije usvojen, ali je preko leta ušao u skupštinsku proceduru nakon što su stupile na snagu izmene i dopune Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca.
Kako objašnjavaju sagovornici EWB-a, namera Vlade koja je radila na izmenama ova dva zakona bila je da se zajedno sa ovim usvoje i izmene i dopune Zakona o državljanstvu, koje bi u tom slučaju kroz set ovih zakona liberalizovale boravak za strance u Srbiji, kao i olakšale pristup pravila za ove kategorije lica, dok bi se planirane izmene i dopune Zakona o državljanstvu nadovezale na njih i olakšale pristup državljanstvu za strance.
Zakonskim rešenjem, između ostalog, olakšan je upis u knjigu državljana, a stranac može postati državljanin Srbije posle tri godine stalnog boravka. U nacrtu predloga zakona koji je Vlada usvojila i poslala Skupštini na razmatranje navedeno je i da bi stranci mogli da dobiju srpski pasoš nakon jedne godine privremenog boravka ukoliko su samozaposleni ili su zaposleni u kompaniji koja ima sedište u Srbiji.
Jelena Ilić navodi da je ključni problem novog zakona upravo taj član 15 koji podrazumeva da se u državljanstvo Republike Srbije može primiti stranac koji na osnovu odobrenog privremenog boravka živi u Republici Srbiji najmanje jednu godinu pre podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo.
“Analizirajući odredbe ovog člana složićemo se da je rok od jedne godine jako kratak rok za koji se može proceniti doslednost odluke državnih organa da određenom strancu država dodeli državljanstvo. Stupanjem na snagu ove odredbe, Srbija bi se svrstala u jednu od najliberalnijih zemalja kada je dužina roka za sticanje državljanstva u pitanju”, navodi Ilić.
Objašnjava da u skladu sa ovom odredbom lica bi bila u prilici da samo nakon jedne godine boravka u Srbiji steknu uslov za podnošenje zahteva za prijem u državljanstvo.
“Sa druge strane, ostaju izostavljeni i brojni drugi uslovi koji se obično zakonski propisuju u sličnim situacijama, poput provere znanja jezika, poznavanje kulture zemlje, a sve u svrhu dokazivanja stepena integrisanosti u zemlji gde se za državljanstvo aplicira. Ovakvom zakonskom formulacijom naš zakonodavac ostavlja prostora da se na liberalniji način aplikantu ostvari mogućnost da podnese zahtev nakon samo par ispunjenih uslova”, kaže Jelena Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Dodaje da imajući sve to u vidu zabrinutost Brisela ogleda se pre svega u činjenici da bi se usvajanjem ove odredbe olakšao pristup državljanima Ruske Federacije, ali i državljanima drugih zemalja tzv. trećeg sveta koji čine najveći broj stranaca koji u Srbiji imaju regulisan boravak.
“Ova lica bi primanjem u državljanstvo Srbije stekle pasoš države koja uživa bezvizni režim sa državama Evropske Unije, što dovodi u pitanje i opstanak Srbije u bezviznom režimu”, smatra Ilić.
Razlozi za izmene zakona ekonomski, da li je moglo drugačije?
Zvaničan argument vlasti za izmene i pravila o sticanju srpskog državljanstva je ekonomski. Institucije su predložene izmene ovog zakona obrazložile potrebom da učine Srbiju privlačnijom i primamljivijom za državljane trećih zemalja, kako one visokokvalifikovane, tako i one koji bi mogli da popune deficitarna radna mesta.
Andrija Mladenović iz Centra za evropske politike saglasan je da se mnogi privredni sektori u Srbiji poslednjih godina suočavaju sa nedostatkom radne snage. On veruje da promene zakona o državljanstvu i zakona o strancima nisu jedini, a verovatno ni najbolji način da se ovaj problem prevaziđe.
“Odgovarajući politički odgovor na postojeće neravnoteže na tržištu rada mogao bi biti fokus na podršku cirkularnim migracijama, koje podrazumevaju ponovljene legalne migracije jednog lica između matične države i drugih država”, navodi Mladenović, dodajući da je istraživanje o cirkularnim migracijama pokazalo da fenomen cirkularnih migracija ima potencijal da reši goruća pitanja izazvana kritičnom depopulacijom Srbije u poslednjih nekoliko decenija, koja je imala značajne posledice i predstavlja pretnju po ekonomski rast.
Prema njegovim rečima, cirkularne migracije dobijaju sve više na značaju, posebno u zemljama, koje su, poput Srbije, na rubu jednog od najrazvijenijih regiona sveta.
“One omogućavaju preokretanje trenda odliva stanovništva, na taj način doprinoseći prenosu znanja, iskustava i kapitala iz inostranstva i tako utičući na dalji razvoj zemlje. Omogućavajući svojim građanima da privremeno odu u inostranstvo radi obrazovanja, rada ili usavršavanja, Srbija može da stvori povoljne uslove za njihov povratak sa novim veštinama i znanjima”, zaključuje Mladenović.