BEOGRAD – Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan je dobar alat za ekonomsku integraciju regiona i približavanje ka EU, što je jedan od ključnih elemenata u procesu proširenja, s obzirom na to koliko zemlje regiona zaostaju u ekonomskom aspektu za državama članicama EU, zaključeno je na sinoćnom panelu posvećenom Planu rasta tokom Beogradske bezbednosne konferencije (BSC).
Panelisti su se saglasili da ekonomsku integraciju ne treba odvojiti od osnovnih vrednosti EU i vladavine prava, jer su to preduslovi i za ekonomski napredak.
Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević najavila je da će Vlada Srbije ove nedelje usvojiti dva predloga zakona koji su osnova za povlačenje novca iz Plana rasta za Zapadni Balkan, što će biti prvi potez Srbije posle usvajanje Reformske agende. Takođe je najavila da će Srbija podneti zahtev za pretfinansiranje od 7% iz Plana rasta, što je predviđeno kao mogućnost u okviru ovog instrumenta.
Ona je ocenila da novac iz Plana rasta za Zapadni Balkan deluje veliki, ali ako se pogledaju tih šest milijardi, radi se o dve milijarde grantova i četiri milijarde zajmova.
„Ako dodatno proračunate trećina novca ide u budžet, a dve trećine iz zajmova i zemlje će, uključujući Srbiju, morati za neke reforme da pozajmljuje novac“, objasnila je ministarka za evropske integracije u Vladi Srbije.
Prema njenim rečima, Srbija je zaista spremna da sve obaveze ispuni do kraja 2026. godine.
„Mi smo sada na 30 odsto ispunjenosti obaveza prema EU, a ne možemo biti ispod 80-90 odsto da bi se reklo da smo spremni“, izjavila je Miščević, dodajući da mora da se postigne konsenzus u društvu o članstvu.
Miščević je podsetila da Srbija za napredovanje u ovom procesu ima i obaveze iz dijaloga o normlaizaciji odnosa Beograda i Prištine, a ako bi se to isključilo, najvažniji zadatak bi bio vladavina prava. Ona je ocenila da to nije oblast u kojoj se rezultati mogu videti preko noći.
Dritan Abazović, bivši premijer Crne Gore i predsednik pokreta URA, rekao je da su u Briselu vrlo često govorili o uticaju Kine na Crnu Goru prilikom infrastrukturnih radova, navodeći da je kineskog uticaja bilo zbog toga što nije bilo uticaja EU.
“Mi moramo da uradimo svoj domaći, a EU da učini nešto na svojoj strani, kao što je ovaj Plan rasta, da bi građani osetili konkretnu korist“, rekao je Abazović.
On je istakao da mora postojati dvosmernost u procesu pristupanja EU, ukazujući da je neophodna jasna opredeljenost država kandidata da postanu deo EU, ali i jasna poruka članica Unije da žele da ih prime.
Kako je istakao, konačni cilj treba da bude članstvo svih država regiona u EU, dodajući da bu slučaju da jedna od zemalja regiona kaže da EU nije baš najbolja opcija za nju, to nanelo štetu svima ostalima iz regiona.
“Možda bi Crna Gora mogla ranije da bude deo EU, ali nećemo imati uspeha ako svih šest zemalja ne budu deo EU”, kazao je Abazović.
Direktorka za konkurenciju, upravljanje i politička pitanja u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, Milica Delević, rekla je da je dobro što Plan rasta za region dolazi u trenutku kada se obnavlja interesovanje za proces proširenje EU.
Prema njenim rečima, to je važan instrument i zbog svoje logike, a to je da sredstva budu uslovljena reformama.
Međutim, Delević je skeptična da je previđeni iznos dovoljan jer zemlje regiona značajno zaostaju za EU. Ona je navela da je potrebno da se politička volja za proširenjem nastavi.
Tulio Ambrozone, šef kabineta izvestioca za budućnost jedinstvenog tržišta EU Enrika Lete, izjavio je tokom panela da ekonomska integracija neće automatski značiti i političku integraciju, koja bi morala da bude paralelni proces.
“Proces proširenja je dvosmeran i može da ime neke negativne ekonomske posledice i za države članice. Zato smo u ovkiru izveštaja o budućnosti jedinstvenog tržišta predložili fond koji bi predupredio ove posledice”, rekao je Ambrozone.