Tokom sada već tradicionalne posete regionu Zapadnog Balkana, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poslala je snažnu poruku da je region sastavni deo evropske porodice. Sa optimizmom u vremenu evidentnog zastoja u politici proširenja, ali i nazadovanju na evropskom putu kada je u pitanju Srbija, predsednica Evropske komisije donela je i paket finansijske podrške državama regiona u prevazilaženju energetske krize.
U svojoj poseti regionu, predsednica EK predstavila je paket od 500 miliona evra bespovratne podrške celom regionu. Od svih država, Srbija je dobila najviše čak 160 miliona evra. U Crnoj Gori zadovoljni su paketom podrške od 30 do 40 miliona evra, Severna Makedonija dobila je 80 miliona evra kao i Albanija, Bosna i Hercegovina 71 milion, dok je Kosovo iz paketa dobilo 75 miliona evra.
Mlađi istraživač Centra za evropske politike (CEP) Miloš Pavković, kaže za European Western Balkans da bi svaku posetu evropskih zvaničnika regionu trebalo shvatiti ozbiljno, dok poseta predsednice EK nosi posebnu važnost.
“Imajući u vidu napetosti na Kosovu i pojačanu diplomatsku aktivnost specijalnih predstavnika SAD, Velike Britanije, Nemačke i EU, poseta predsednice Komisije poslužiće i kao pokušaj da se tenzije spuste, a predstavnici Beograda i Prištine vrate za pregovarački sto kako bi što pre došlo do sporazuma”, navodi Miloš Pavković.
Poseta Srbiji: Bez javnog pritiska za uvođenje sankcija Rusiji
“Ogromno hvala“, rekao je u petak predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, jer EU daje Srbiji 160 milina evra novčane pomoći za upravljanje energetskom krizom, a ništa ne traži zauzvrat.
Pri tom je Srbija, uz Belorusiju, jedina evropska država koja još uvek nije uvela sankcije Rusiji, tj. kao kandidat za članstvo u EU nije se uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije.
Međutim, nije malo onih koji smatraju da je razgovora sankcijama iza zatvorenih vrata bilo.
Premijerka Srbije Ana Brnabić u svom ekspozeu nije iznela stav o uvođenju sankcija Rusiji, međutim tokom sednice na kojoj je predstavljana nova Vlada ona je izjavila da će i nova vlada koju vodi nastaviti da “da se bori da ne uvodi sankcije Rusiji”, jer je to “principijelna politika”.
Podsećajući da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dosta pričao o tome, Brnabić kaže da je građanima jasno da će se vlada i država boriti kao što se bore već sedam, osam meseci, da ne uvode sankcije Rusiji.
“Ako dođe trenutak da više ne možemo da ne uvodimo – to kako će vlada glasati je za vladu. Vlada glasa i izađe sa stavom. Naš stav je da ćemo se boriti koliko god možemo da ne uvedemo sankcije Rusiji jer je to u skladu sa našom principijelnom politikom. Nadam se da ćemo izgurati” poručila je Ana Brnabić.
Do gasne diverzifikacije šest godina kasnije
Nakon Skoplja, Prištine i Tirane, Usrula fon der Lajen sastala se i sa srpskim rukovodstvom. Zajedno sa predsednikom Srbije, obišla je radove na izgradnji gasnog interkonektora Niš-Dimitrovgrad, koji bi trebalo da bude završen do 2023. godine.
“Radujemo se završetku ovog projekta za godinu dana, jer je važna diverzifikacija izvora za gas. Prevelika fokusiranost na Rusiju nije dobra”, rekla je Fon der Lajen i naglasila da se nada da će Srbija zajedno sa ostalim članicama EU učestvovati u zajedničkoj nabavci gasa.
Miloš Pavković kaže za EWB da je čitava strategija EU po pitanju gasa ali i drugih energenata usmerena na diverzifikaciju izvora snadbevanja, pogotovo u slučaju kada sa Rusijom ima odnose na istorijskom minimumu.
“Stoga, prirodno, EU podržava i podstiče energetsku diversifikaciju i država Zapadnog Balkana, kako bi umanjila uticaj Rusije u ovom regionu koji je od strane EU posmatran kao izrazito negativan”, kaže Pavković.
Još u decembru 2018. godine su tadašnji komesar EU Johanes Han i doskora ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović potpisali sporazum u vrednosti od 49,6 miliona evra za finansiranje ovog gasnog interkonektora Srbije i Bugarske. Međutim, izgradnja je počela tek u februaru ove godine i trebalo bi da bude završena do septembra naredne godine.
Na početak radova čekalo se, dakle, četiri godine. Javna je tajna da je ruski faktor u preduzeću Srbijagas, koje vodi visoki funkcioner SPS-a Dušan Bajatović, sa početkom radova odugovlačio da bi zaštitio interesi Rusije i ruskog Gasproma.
Jedna od retkih koja je u vlasti insistirala na izgradnji ove mreže bila je bivša ministarka za rudarstvo i energetiku Zorana Mihajlović, koja više neće biti deo izvršne vlasti.
Srbija trenutno gotovo stoprocentno zavisi od ruskog gasa. Prema podacima Agencije za energetiku, svega 13 odsto podmiruje se iz domaće prozvodnje, a sve ostalo dolazi iz Rusije. Koliko to Srbiju košta uglavnom nije poznato, s obzirom da je većina aranžamana sa Gaspromom tajna.
Sa gasnim interkonektorom Niš-Dimitrovgrad, Srbija će osim ruskog moći da uvozi i azerbejdžanski gas. On se gradi kao deo šire inicijative EU – Južnog gasnog koridora, koji za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od gasa iz Rusije.
Jula ove godine, Evropska unija potpisala je memorandum o razumevanju sa Azerbejdžanom, prema kom će do 2027. količine azerbejdžanskog gasa Evropi biti udvostručene. Izvoz gasa iz ove države u EU je u odnosu na prethodnu godinu porastao za 40 odsto.