Uoči i nakon samita BRIKS-a u Johanezburgu, koji je održan od 22. do 24. avgusta, u srpskoj javnosti ne prestaje “debata” o potencijalnom članstvu Srbije u ovom “alternativnom centru svetske moći”. “Srbija i BRIKS, stvar sadašnjosti”, “Srbija više veruje BRIKS-u nego Evropi”, samo su neki od naslova koji su se mogli pročitati u srpskim štampanim i elektronskim medijima.
To što je tokom samita BRIKS proširen na još šest zemalja (Saudijsku Arabiju, Etiopiju, Egipat, Iran, Argentinu i Ujedinjene Arapske Emirate) dodatno je pojačalo medijska izveštavanja o ovoj grupi zemalja, koja je u srpskim provladinim medijima uglavnom predstavljena kao savez koji ne želi ograničenja nametnuta od zapada.
Iako je na pitanje novinara na konferenciji za medije 18. avgusta predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da se zemlja nalazi na evropskom putu, kao i da “Srbija neće da se ponaša voluntaristički i da pravi bilo kakve incidente”, te da je pitanje članstva u BRIKS-u za neke buduće generacije, jedna od stranaka vladajuće većine, Pokret Socijalista Aleksandra Vulina, uputila je predlog Rezolucije o pridruživanju Srbije BRIKS-u.
“Svesni činjenice da se svet u kom živimo nepovratno menja, izražavamo potrebu da se pred javnošću Republike Srbije otvori široki društveni dijalog o nespornoj činjenici da tzv. evropski put Srbije ima jasnu alternativu oličenu u procesu priključenja organizaciji BRIKS, kao trenutno najaktuelnijeg globalnog ekonomsko-političkog integrativnog procesa”, navodi se u Rezoluciji.
Rezoluciju je podržao Bratislav Jugović, narodni poslanik i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke. Uz Pokret Socijalista Aleksandra Vulina, o korisnosti članstva u BRIKS-u izjasnio se i lider bosanskih Srba Milorad Dodik, koji je na društvenoj mreži X, doskorašnjem Tviteru, predložio da se umesto članstvu u EU, Bosna i Hercegovina okrene BRIKS-u. “Evropska unija ima alternativu”, dodao je Dodik.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednusnu politiku (BCBP) Vuk Vuksanović ocenjuje za EWB da je priča o BRIKS-u ništa drugo nego “spin za unutrašnju publiku u Srbiji”, prvenstveno glasače vladajuće koalicije.
“Narativ o smeni zapadne hegemonije nezapadnim silama je još od devedesetih privlačan u Srbiji, a sa nezavisnošću Kosova postao je još privlačiniji”, dodaje Vuksanović.
Da je članstvo Srbije u BRIKS-u popularno među srpskim građanima, pokazalo je i istraživanje organizacije Novi treći put objavljeno 10. jula ove godine. Ukoliko bi morali da biraju između ulaska u savez BRIKS ili u EU, BRIKS bi izabralo 47%, dok bi za EU bilo njih 35.
Prema rečima Vuka Vuksanovića, ekonomija Srbije i ostalih zemalja u regionu i dalje zavisi od Evrope, a NATO i SAD dominiraju kada je u pitanju bezbednost regiona.
“Iako vladini mediji o tome ne izveštavaju, čak je i Srbija u proteklih godinu dana ojačala svoju bezbednosnu saradnju sa Sjedinjenim Američkim Državama. Rat u Ukrajini je isto pokazao koliko srpska saradnja sa nezapadnim silama zavisi od toga koliko je Zapad spreman da to dozvoli. Videli smo kako je saradnja sa Rusijom umanjena usled zapadnih sankcija: nemogućnost Sergeja Lavrova da doputuje u Srbiju, mogućnost Rusije da Srbiji isporuči neoružanje, prekid uvoza ruske nafte preko JANAF naftovoda…”, navodi Vuksanović.
BRIKS važan ali još uvek nerazvijen oblik ekonomske integracije
Prvobitno poznat kao BRIK (BRIC), savez je nastao 2006. godine kao rival bloku zemalja G7. BRIK je akronim za četiri zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja: Brazil, Rusija, Indija, Kina. Kada se kasnije grupaciji pridružila i Južnoafrička Republika, ime je promenjeno u BRIKS (BRICS).
Sistem saradnje između zemalja BRIKS-a obuhvata godišnje zakazane samite, sastanke lidera na marginama G20 Samita, sastanke visokih predstavnika nadležnih za nacionalnu bezbednost, ministara spoljnih poslova, ministara finansija i guvernera centralnih banaka, odbora guvernera, sastanka ministara poljoprivrede i agrarnog razvoja i drugo.
Profesor Fakulteta političkih nauka (FPN) Aleksandar Milošević kaže za EWB da će BRIKS sa proširenjem (BRIKS+) činiti zemlje koje imaju oko 37% svetskog BDP PPP, dok će na članice G7 otpadati oko 30%. On ocenjuje da BRIKS+ ima potencijal da bude značajan geopolitički akter, “što je verovatno i cilj bar nekih članica”.
“Međutim, naglašena politizacija može dodatno iskomplikovati saradnju između članica, pogotovo između Kine i Indije među kojima postoji neka vrsta strateškog rivalstva, uz različite stavove o budućnosti ove integracije. U svakom slučaju, nepostojanje snažnih formi institucionalizacije i ograničena koherentnost interesa će verovatno biti problem u funkcionisanju proširenog BRIKS-a”, smatra Milošević.
On objašnjava da je jedan od proklamovanih ciljeva ove grupe zemalja je i dedolarizacija, tj. smanjenje globalne uloge dolara. Prema njegovim rečima to je moguće, ali opet u ograničenoj meri, pogotovo ako imamo u vidu alternativnu ideju o stvaranju nove međunarodne valute, do koje će teško doći u skorije vreme.
“Što se pak drugih oblika dedolarizacije tiče, primetni su izvesni problemi u sistemu petrodolara, koji su vidljivi npr. u iskazanoj spremnosti Saudijske Arabije da razmotri prodaju svoje nafte u alternativnim valutama u cilju „unapređenja trgovine“ ili realizovanoj prodaji 65000 tona tečnog prirodnog gasa iz UAE Kini koja se odigrala u kineskoj valuti”, smatra Milošević.
Ocenjuje da će na budućnost i privlačnost BRIKS-a, značajan uticaj imati ekonomske performanse najznačajnijih članica ove integracije, tj. Kine pre svega. “U slučaju osetnijeg pada stope rasta ili vidljivijih ekonomskih problema u Kini, razumno je očekivati smanjen interes drugih zemalja za produbljivanje saradnje ili ekonomsku integraciju sa članicama BRIKS, odnosno BRIKS+”, dodaje naš sagovornik.
Saradnja sa EU daleko veća nego sa zemljama BRIKS-a
Istraživač BCBP-a Vuk Vuksanović objašnjava za European Western Balkans da nema sumnje da je rat u Ukrajini, prvenstveno usled krize globalnog snadbevanja i želje da se smanji zavisnost od dolara, revitalizovao BRIKS nakon čitave decenije stagnacije.
“To naravno ne znači da je ovo proces u kojem će preko noći nezapadne sile da zamene Zapad. Severna Amerika i Evropa će i dalje imati dosta bogatstva, tehnološke i vojne moći, ali vidimo svakako proces u kojem će distribucija moći i bogatstva biti ravnomernije”, smatra Vuksanović.
Dodaje da iako globalna promena postoji, za Srbiju je mnogo važnije pitanje da li postoji promena regionalnog poretka u Jugoistočnoj Evropi, regionu u kom i dalje dominiraju EU, SAD i NATO.
“Iako Srbija ima bilateralnu saradnju sa novim i starim članicama BRIKS-a, poput Kine i UAE, to je i dalje manje kada se gleda Evropa. A kada govorimo o ostalim članicama BRIKS-a, saradnja Srbije sa ovim zemljama se svodi na statističku grešku”, kaže Vuksanović.
Zbog svega toga, istraživač BCBP-a Vuk Vuksanović da se u budućnosti može očekivati da će politička elita u Beogradu povremeno pozivati na članstvu u BRIKS-u kako bi zaplašila Zapad, ali da je potrebno mnogo više od toga kako bi se stvarno napravio takav zaokret u spoljnoj politici koju Srbija vodi.
Za razliku od BRIKS-a, gde stepen integracije među državama još uvek nije toliko razvijen, EU ima svoje jedinstveno zajedničko tržište. Evropska unija sa tržištem koje broji preko 500 miliona stanovnika, tradicionalno je već godinama unazad ključni trgovinski partner Srbije. Čak 60% ukupne robne razmene Srbije je sa zemljama članicama EU.
Vrednost srpskog izvoza u EU se učetvorostručila sa skoro 3.2 milijarde evropa u 2009, na preko 11. milijardi evra u 2021. godini. Pojedine zemlje članice EU tradicionalno su na vrhu liste najvažnijih trgovinskih partnera Srbija u oblasti robe, posebno Nemačka, Italija, Mađarska i Rumunija kao važne izvozne destinacije.
Osim dirketnih benefita za izvoz na evropsko tržište, EU u Srbiji je prisutna i kroz različite fondove, što u strukturi BRIKS-a ne postoji.
Srbija je od 2000tih do danas od Evropske unije dobila preko 3.7 milijardi evra samo u donacijama: za jačanje vladavine prava, reformu javne uprave, zaštitu životne sredine i slično. Putem instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA fond) Srbija godiše može da povuče i preko 200 miliona evra. Od toga novca su, između ostalog, građeni putevi i mostovi, kao i nove deponije u više opština u Srbiji. Prema podacima Delegacije EU u Srbiji, u periodu od 2007-2020. godine, EU je uložila oko 2.8 milijarde u bespovratnoj pomoći i još 6.5 milijardi evra u povoljnim kreditima za oko 300 projekata.
Koliko novca Srbija dobija od EU i koliko rizikuje da izgubi?
Profesor FPN-a Aleksandar Milošević navodi da činjenica da su EU i zemlje CEFTA, prvi i drugi najznačajniji trgovinski partner Srbije uz geografsku blizinu EU ukazuje na skromnu mogućnost za dramatičnu promenu strateške orijentacije Srbije, pogotovo u okolnostima porasta geopolitičkih napetosti.
“Naravno, ne treba zanemariti lične preference domaćih političkih odlučilaca i njihov uticaj na javno mnjenje ali mi se čini da će Srbija ostati „na evropskom putu“ jer bi ekonomske i političke posledice takve odluke bile značajne (moguća politička destabilizacija, potencijalna makroekonomska nestabilnost, lošija poslovna klima, rušenje postojećih obrazaca spoljne trgovine, itd). Sad, koliko će trajati „evropski put“ i da li će uopšte biti moguće doći do konačnog cilja, ostaje otvoreno pitanje”, zaključuje Milošević.