fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendum

Sednica Narodne skupštine; Foto: FoNet

BEOGRAD – Budući da se predlog za promenu Ustava usvojen na jučerašnjoj sednici Vlade, odnosi na sudove i javna tužilaštva, građani se o tome moraju izjasniti na referendumu, navodi Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za Poglavlje 23.

“Postupak izmene Ustava propisan je članom 203. Ustava Republike Srbije, i prema njemu Narodna skupština je dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na (…) uređenje vlasti, (…) i postupak za promenu Ustava. Budući da se radi o izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe, jednu od grana vlasti, građani se moraju izjasniti na referendumu”, navela je Spremo za European Western Balkans.

Profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Violeta Beširević istakla je da važeći Ustav predviđa dve faze u postupku promene Ustava, fazu podnošenja predloga za promenu Ustava i usvajanje tog predloga, kao i fazu izrade akta o promeni Ustava i usvajanje tog akta.

“Vlada je juče usvojila predlog, čime je otpočela prvu fazu u postupku revizije Ustava. Taj predlog za promenu Ustava treba da se uputi Narodnoj skupštini koja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika mora da ga usvoji. Ako se predlog usvoji, time se završava prva faza u postupku revizije Ustava”, objašnjava Beširević.

Ona dodaje da druga faza započinje tako što nadležno telo Narodne skupštine, tj. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, pristupa izradi predloga akta o promeni Ustava.

“Taj predlog usvaja Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i dužna je da usvojeni akt o promeni Ustava stavi na referendum radi potvrđivanja, koji mora da se održi najkasnije u roku od 60 dana od dana kada je Narodna skupština usvojila akt o promeni Ustava”, navela je Beširević.

Spremo dodaje da smo imali podnošenje predloga od strane prethodne Vlade krajem 2018. godine, međutim, kako to biva u našoj praksi, nova Vlada povuče prethodne predloge i ponovo ih podnese.

“’Novi’ predlog u skladu sa tim nije baš nov, jer se predlažu izmene istih članova Ustava, odnosno onih koji uređuju podelu vlasti, odredbe koje se odnose na sudove i javna tužilaštva, nadležnost Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda”, objašnjava Spremo.

Vlada Srbije saopštila je da su tom inicijativom, zajedno sa Ministarstvom pravde potvrdili čvrstu opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa i ispunjavanju aktivnosti iz revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23. Međutim, Spremo ističe da se na sednicama Radne grupe NKEU za Poglavlje 23, zbog prethodnog izvrdavanja procesa od strane Ministarstva pravde, van Ustavom predviđene procedure, insistira da se detaljno opiše procedura predviđena i Poslovnikom Narodne skupštine (članovi 142-149).

“Član 147 Poslovnika jasno navodi da Narodna skupština u opisanom slučaju donosi odluku o raspisivanju referenduma radi potvrđivanja tog akta. Kao rezultat procesa revidiranja Akcionog plana za Poglavlje 23 mi sada u prvoj aktivnosti tog strateškog dokumenta imamo jasno pobrojane korake u proceduri izmene, uključujući i sprovođenje referenduma – te to sada čini obavezu za ispunjenje prelaznog merila koje se odnosi na promenu Ustava u cilju jačanja nezavisnosti pravosuđa”, istakla je Spremo.

Beširević navodi da se prema Revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23, koji je Vlada RS usvojila u julu mesecu ove godine, u postupku promene Ustava planira i održavanje javnih slušanja o predlogu akta o promeni Ustava, kao i ponovno upućivanje predloženih promena ustavnih odredaba Venecijanskoj komisiji na mišljenje, ako se te promene budu razlikovale od onih koje je Venecijanska komisija, na vrlo čudan način, prethodno odobrila.

“Shodno Revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23, rok za promenu Ustava u delovima koji se tiču pravosuđa i sa njima povezanih ustavnih odredaba je četvrti kvartal 2021. godine. S obzirom na trenutni sastav Narodne skupštine, smatram da je realno da se cela procedura i sprovede”, zaključila je Beširević.

Povezani članci

[EWB Intervju] Reljić: Ljudi idu tamo gde ima blagostanja, jer ga u regionu nema

Jovana Georgievski

Propast ideje o špicenkandidatima: Koliko u EU vredi glas građana?

Aleksandar Ivković

[EWB Intervju] Bugenhout: Nema konsenzusa u Savetu EU da se otvori Klaster 3, nismo videli nikakve promene

Sofija Popović