OHRID – Problemi bezbednosti, globalna politika Evropske unije, kao i proširenje neke su od oblasti u kojima Zapadni Balkan može da doprinese Konferenciji o budućnosti Evrope, poručeno je danas tokom uvodnog dela Prespanskog foruma u Severnoj Makedoniji. Učestvovanje građana na konferenciji je ocenjeno kao nedovoljno od strane nekih učesnika, dok su ostali podsetili da je u pitanju nov proces koji bi se mogao nadograđivati u budućnosti.
Panel pod naslovom „Šta možemo da učinimo za EU? Doprinos Zapadnog Balkana Konferenciji o budućnosti Evrope – glasovi iz regiona” je bila prva u nizu javnih doprinosa iz regiona Konferenciji o budućnosti Evrope, koju su u maju ove godine pokrenule institucije EU.
Član Narodne Skupštine Francuske Žak Mer je opisao započinjanje Konferencije kao rizik koji vredi preduzeti.
„Naravno, u ovom pogledu, postoje i očekivanja od Zapadnog Balkana. Razumemo zahtev za vidljivošću i učešćem i očekujemo da doprinesu i dođu do rešenja na probleme vezane za proširenje”, rekao je Žak Mer.
Ostali učesnici su imenovali dodatne probleme potencijalnog doprinosa Zapadnog Balkana.
„Postoji puno znanja i stručnosti u regionu, ali takođe i puno kreativnih ljudi koji imaju iskustva sa temama Konferencije, poput migracija”, rekla je Aleksandra Tomanić, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan. Istakla je da građani Bosne i Herceovine osećaju protok migracija kroz svoju zemlju poslednjih godina i da bi njihovi uvidi bili korisni.
Tomanić je takođe postavila pitanje kako na Konferenciji može da postoji tema zvana „EU kao globalni igrač” a da ne uključi čitav deo kontinenta. Dodala je da će sa obzirom na visok nivo zagađenja vazduha na Balkanu koji osećaju i susedne Države EU, bilo kakve diskusije o životnoj sredini u EU biti nepotpune ukoliko u njih ne uključe i region.
Donika Emini, izvršna direktorka CivilKoss platforme sa Kosova i članica BiEPAG-a se fokusirala na bezbednost kao potencijalni doprinos Zapadnog Balkana.
„Zapadni Balkan može da doprinese diskusiji o bezbednosnim problemima zato što je region za jako kratko vreme od uživaoca bezbednosti postao pružalac bezbednosti”, rekla je Emini, dodajući da mnogo zemalja uči od Kosova kako da se bori sa terorizmom.
Još jedan aspekt u kojem Zapadni Balkan može da dorpinese je naravno proširenje.
Prema njenim rečima region bi trebao da bude „laka pobeda” za EU, pokazujući da unija može da bude uspešna uz pomoć inputa iz regiona.
Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže i članica BiEPAG-a, složila se da je proširenje oblast u kojoj Zapadni Balkan može da doprinese debati, na primer predlaganjem reformi procesa poput uvođenja kvalitetnog većinskog glasanja u privremenim koracima procesa, kao i u načinima na koje se region može vremenom integrisati u EU.
„Uključenost građana i političara Zapadnog Balkana u Konferenciji o budućnosti Evrope treba shvatiti kao postepenu integraciju što bi trebalo da doprinese vladavini prava i demokratiji u regionu”, rekla je Marković.
Roderik Parks, načelnik Alfred fon Openhajm centra pri Nemačkom savetu za međunarodnu politiku fokusirao se na ulogu EU u svetu rekavši da je proces poput Konferencije dobra prilika da se suzbiju negativni stavovi o geopolitičkoj ulozi EU.
„Mislim da bi argument trebao da glasi da je EU zapravo dobra u geopolitici i da zato treba da bude uključena u region, a ne zbog takmičenja sa Rusijom ili Kinom”, rekao je Parks.
Uključenost građana idalje izazov, fokus na mladim ljudima
Mnogi učesnici, uključujući Aleksandru Tomanić i izvršnu direktorku Albanskog instituta za međunarodne studije Alba Čelu, istakli su da su uključenost i svest građana Zapadnog Balkana idalje na niskom nivou. Članica Evropskog Parlamenta Tanja Fajon istakla je da je ovo slučaj čak i u zemljama EU.
„Pričati o evropskim problemima postalo je nepoželjno jer političke elite često krive Brisel za sve što pođe po zlu. Naše mlade generacije nemaju istorijsku perspektivu razloga za postojanje EU – potreban nam je novi narativ za njih”, rekla je Fajon
Dodala je da Konferencija o budućnosti Evrope treba da bude razlog za optimizam.
„Međutim, ukoliko ne predstavimo diskusiju građanima, nećemo biti uspešni”, rekla je Fajon.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Nedžma Džananović takođe je istakla važnost mladih ljudi koji bi bili zainteresovani da doprinesu diskusiji, zajedno sa mladima sa Zapadnog Balkana koji su fokusiraniji na vrednosti EU od ostatka kontinenta jer je ova prva grupa mladih imala privilegiju da ih uzme zdravo za gotovo.
Angelina Ajhorst, izvršna direktorka za Zapadni Balkan Evropske službe za spoljne poslove dotakla se potencijalnih nedostataka procesa rekavši da je ovo nešto novo, jedna vrsta eksperimenta koja uključuje Evropsku komisiju, Evropski parlament i Savet Evrope.
„Ne znamo šta će se desiti ali takve odluke donose hrabri političari”, zaključila je Ajhorst.