BEOGRAD/PRIŠTINA – U poslednjih nekoliko dana, predlozi za rešenje konačnog statusa Kosova i njegovog odnosa sa Srbijom ponovo su u centru pažnje javnosti. Različite stavove po ovom pitanju izneli su vlasti u Beogradu i Prištini, stručnjaci, predstavnici civilnog društva i međunarodne zajednice.
Nakon višednevnog najavljivanja „korekcije granica“, predsednik Kosova Hašim Tači je u sredu na svom fejsbuk profilu objavio da radi na održavanju referenduma na kome bi građani odlučili o pripajanju Medveđe, Bujanovca i Preševa (opština na jugoistoku Srbije) Republici Kosovo.
„Moramo da uložimo maksimalne napore da konačno dođe do definitivnog mirovnog sporazuma. Ja sam posvećen postizanju sporazuma i posle zahteva predstavnika Preševa, predložio sam korekciju granice sa Srbijom, kao jedinu opciju za legitimitet zahteva tamošnjih Albanaca. To znači nema podele za Kosovo, nema autonomije za Srbe,“ rekao je Tači.
Zahtev albanskih predstavnika Medveđe, Preševa i Bujanovca da se pripoje Kosovu biće predstavljen u Briselu i korekcija granica sa Srbijom je jedino rešenje – ponovio je Tači, preneo je KoSSev.
Nije izvesno, međutim, da u vrhu kosovske vlasti postoji jednosglasnost po ovom pitanju. Premijer Ramuš Haradinaj je, tokom svoje posete albanskom gradu Valoni, rekao da je, za njega, otvaranje pitanja granica neprihvatljivo, kao i da se on zalaže za priznanje u okviru postojećih granica.
„Granice ne treba dirati! One su rezultat ratova, koji su imali tragične posledice po države Balkana, i ne mogu se menjati izajvama“, rekao je Haradinaj, prenosi kosovska Gazeta Ekspres.
Nakon što su u Srbiji ministar spoljnih poslova i ministar odbrane pomenuli „razgraničenje“ kao prihvatljivo rešenje, o tome se u četvrtak izjasnio i predsednik republike Aleksandar Vučić.
„Zalažem se za razgraničenje sa Albancima“, rekao je Vučić u Šidu, prenosi Tanjug.
„Da imamo teritoriju za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada – to je uvek izvor potencijalnih sukoba i problema“, dodao je on. „Ja se zalažem i to ne krijem, svakako se zalažem i to je politika koju predstavljam, a da li će ona dobiti podršku naroda ili ne, ali ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima“.
Međutim, Vučić nije ulazio u detalje svog predloga, rekavši da ne želi da „otvara sve karte“ dok pregovori još uvek traju.
Da li Vučićev predlog o razgraničenju podrazumeva razmenu teritorija nije, dakle, jasno. Bez obzira na to, o ovoj mogućnosti se takođe znatno raspravljalo u srpskoj i kosovskoj javnosti, a organizacije civilnog društva obe strane uputile su u utorak otvoreno pismo Visokoj predstavnici EU Federiki Mogerini, u kojoj je pozivaju da se izjasni protiv podele Kosova, jer takva politika počiva na etničkom principu, „koji je ovaj region u nekoliko navrata gurnuo u krvave sukobe“.
Opasnosti od podele Kosova istakao je i Dejvid Filips, bivši savetnik u Stejt departmentu i sadašnji direktor Instituta za proučavanje ljudskih prava Univerziteta Kolumbija u Njujorku, u svom autorskom tekstu za Balkan Insajt.
Kao moguće posledice razmene teritorija između Kosova i Srbije po etničkom principu, Filips je navao primer Indije i Pakistana, kod kojih je takav postupak doveo do nasilja i masovne migracije.
„Podela bi mogla da dovede do nove faze etničkih konflikata na Kosovu i u regionu, kao i destabilizacije nestabilnih multietničkih država. Da li bi Republika Srpska tražila da se priključi Srbiji? Da li bi etnički Albanci u Makedoniji bili sledeći u nizu za ujedinjenje albanskih teritorija?“, napisao je Filips.
Kao dodatne probleme on je naveo pitanja imovine, nestalih osoba, stanovništva koje bi i posle podele ostalo sa „pogrešne strane“ granice, kao i odsustvo garancije da bi Kosovo postalo član UN i EU, zbog država koje je još uvek ne priznaju.
Predstavnici Velike Britanije i Nemačke takođe su se založili protiv promene granica.
U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE), Ambasada Velike Britanije u Prištini navodi da je normalizacija odnosa Srbije i Kosova presudna za bezbednost, stabilnost i prosperitet obe zemlje, ali i šireg regiona.
“Smatramo da pozivi o korekciji nacionalnih granica mogu biti destabilizujući”, navodi se u odgovoru, i dodaje da će Velika Britanija nastaviti da podržava dijalog koji se vodi uz posredovanje EU, s ciljem sveobuhvatnog i održivog rešenja u korist obe zemlje.
Zvaničnici Nemačke su u navrata izjavljivali da bi podela Kosova mogla da dovede do stvaranja potencijalnih destabilizujućih efekata u regionu i šire, zbog čega je ta država kategorički protiv podele. To je nedavno izjavio nemački ambasador na Kosovu Kristijan Held, piše RSE.
I nemački državni ministar za Evropu Mihael Rot je prethodno za kosovske medije izjavio da nemačka vlada smatra da Kosovo i Srbija treba da dođu do jednog sporazuma uz učešće EU, ali je dodao da je Nemačka kategorično protiv pomeranja granica između Kosova i Srbije jer je tako nešto rizično.
Američki Stejt department, sa druge strane, nije eksplicitno odbacio podelu kao rešenje, podseća RSE. Oni su nedavno naveli da SAD podržavaju dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU, a da je sada vreme da stranke budu „kreativne i fleksibilne“.