BEOGRAD – Srbija će imati posredne koristi od trgovinskog sporazuma EU i Japana, ali tek nakon što postane članica EU moći će da koristi sve karte koje su tim sporazumom ponuđene, poručeno je danas na drugom panelu: “Japan i EU trgovinski sporazum, važnost za zemlje kandidate”, konferencije koju je organiziovao ISAC fond u saradnji sa Ambasadom Japana u Beogradu.
Juniči Marujama, ambasador Japana u Republici Srbiji, otvorio je panel naglašavajući da su za Srbiju kao državu kandidata najvažnije investicione aktivnosti. Kako pregovori o investicijama još nisu gotovi između dve najveće svetske ekonomije, ambasador smatra da će u trenutku kada Srbija uđe u Evropsku uniju, dogovor na tom polju biti postignut. Japanske kompanije, koje Srbiju smatraju važnom interesnom zonom, time će postati još sigurnije, što će dovesti do povećanja investicija i tada će rezultati za Srbiju biti osetni.
“Ukoliko je država kandidat usklađena sa zakonodavstvom Evropske unije, automatski je usklađena i sa trgovinskim sporazumom koji Evropska unija ima sa Japanom”, naglašava Marko Chirullo, predstavnik Evropske komisije. Tok dogovora sa Japanom bio je dug, ali ukoliko se pogledaju cifre, one obećavaju. Modernizacija i reforma zemalja kandidata, onog momenta kada bude gotova, postaće članice u okruženju gde su tranzicioni periodi ovog sporazuma gotovi. To podrazumeva da će koristi bescarinskih mera biti tada Srbiji neposredno dostupni.
Na panelu je govorila i Tatjana Dinkić, šef radne grupe za poglavlje 30, u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. Kao maloj zemlji, bez slobodne trgovne Srbiji se uskraćuje da bude produktivna i konkurentna na tržištu. Prema rečima Tatjane Dinkić, Japan bi usled niske ekonomske saradnje sa Srbijom, koja je doduše u razvoju, jer velike japanske firme dolaze i investiraju, mogao to da iskoristi i preokrene u svoju korist, s obzirom da je Srbija geografski blizu EU, što bi za obe strane bilo značajno. Istaknuta je i važna činjenica da je Japan bilateralni najveći donor Srbije, posle Nemačke.
Sam kontekst u kome je ovaj sporazum potpisan je specifičan, s tim je saglasna i reč struke koja je na ovom panelu pripala dr profesoru ekonomije Aleksandru Miloševiću sa Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Prema profesoru, EPA je jedinstven po tome što uključuje nove teme kao što su korporativno upravljanje, klimatske promene i regulatornu saradnju. Veoma je značajno u celokupunu analizu, smatra profesor, uključiti pitanje Bregzita. Bregzit bi smanjio tržište za japanska dobra i usluge, koje ovaj sporazum predviđa i uticalo bi na operacije japanskih kompanija.
Na pitanje moderatora, koje sugestije je potrebno uputiti vladi, profesor smatra da je neophodno dati podršku Vladi, i akademska zajednica i civilno društvo, po pitanju pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom. Neophodno je ukazati javnosti na značaj multilateralizma i koliko je takav pristup neophodan manjim državama, jer time izbegavaju asimetriju moći jer mogu da sklapaju saveze.
Usvajanjem EU standarda, Srbija privlači investitore iz Japana
Treći panel, pod nazivom “Pristupanje Srbije Evropskoj uniji i slučaj zatvorene ekonomske saradnje sa Japanom”, bavio se analizom koristi od primene Sporazuma o ekonomskom partnerstvu kao i koje konkretne koristi bi Srbija imala od te primene. Moderator ove sesije bila je Biljana Stepanović, urednica u magazinu „Nova ekonomija“.
Andrej Frejzer, viši savetnik Micubiši korporacije, istakao je koliki je značaj globalnih lanaca vrednosti i važnosti izgradnje infrastrukture koja omogućava nove investicije. Napomenuo je da su kompanije iz Japana zainteresovane za dugoročno poslovanje u smislu međunarodnih standarda i da su kao poslovni partneri vrlo lojalni.
Frejzer je ocenio da se međunarodni sistem investicija promenio otkad su se u njega uključile Kina i Indija. Prema njegovom mišljenju, Srbija ima specifičnu geografiju, okružena je sa osam država, sa teškim međusobnim odnosima, takođe nema pristup moru, što komplikuje njen ekonomski razvoj. Radi poboljšanja ekonomske pozicije Srbija mora da privuče investitore za ono što ima potencijala, a sa druge strane mora da zadovolji postojeće klijente.
Adekvatnije je da se umesto termina četvrta industrijska revolucija koristi prva digitalna revolucija koja je upravo dešava u skokovima i da je neophodne iskoristiti sve njene prednosti, zaključio je Frejzer.
„Japanske kompanije posluju na dva načina u Srbiji, odnosno prostor Srbije koriste kao proizvodnu bazu i kao menadžersko sedište za Balkan. Proces pridruživanja Evropskoj uniji Srbiji može doneti samo koristi jer će tako sprovesti reformske procese i primenjivati određene standarde, odnosno biće slična Evropskoj uniji, a samim tim će biti lakše japanskim investitorima da donesu poslovnu odluku da investiraju u Srbiji“, naveo je Goran Pekez, predsednik japanske poslovne asocijacije u Srbiji.
Pored toga, naveo je da su pridruživanje Evropskoj uniji i ekologija povezane stvari, naročito po pitanju standarda zaštite životne sredine, za koje je Japan lider u svetu. Pekez kao primere navodi ekološke automobile, ali i, tržište inovativnih lekova koje je razvijeno u Japanu, a može se proširiti i na Evropu.
Ana Toci, izvršna direktorka Veća stranih investicija u Srbiji, ocenila je da ispunjavanjem svih uslova koja zahteva proces evrointegracija, Srbija bi stvorila makroekonomsku stabilnost koja podrazumeva manje upliva države u tržište, manje kopucije, izgradnju adekvatne infrastrukture i kvalitetan ljudski kapital, jer sve to podrazumeva članstvo u Evropskoj uniji.
Ona smatra da pomoć koju Srbija dobija od Evropske unije nije samo u novcu već i u prenošenju iskustva, a sve to vodi privlačenju novih investitora i izvoz naših proizvoda u inostranstvo, jer tako ispunjavamo ekonomske standarde per se. Po njenom mišljenju, ključni izazov za Srbiju je prilagođavanje pravnih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije.
„Nivo ekonomske razmene zavisi od visine dohotka i geografske udaljenosti, stoga nije čudno Srbija ima malu ekonomsku razmenu sa Japanom, kao i da se razmena posmatra u regionu Jugoistočne Evrope. Holandske i luksemburške kompanije su najveći uvoznici u Srbiju, odnosno da japanske kompanije ne investiraju direktno u Srbiju, već preko svoji tzv. ćerki firmi“, izjavio je Mihajlo Gajić, programski direktor u LIBEK-u.
Istakao je da bi Srbija napredovala u ekonomskom smislu potrebna je vladavina prava, jer je to osnovni preduslov funkcionisanja države. Smatra da strane direktne investicije nisu motor ekonomije, već su to domaće kompanije, ali je udeo lokalnih investicija nizak, pa je ekonomska situacija u zemlji takva kakva jeste.