BEOGRAD – Plan rasta za Zapadni Balkan omogućiće da građani regiona osete benefite članstva u Evropskoj uniji i pre formalnog pristupanja, poručila je Andrea Hohhuber, šefica sektora za evropske integracije i ekonomska pitanja u Delegaciji Evropske unije u Srbiji. Ona je rekla da će u slučaju Kosova i Srbije finansijska sredstva iz novog instrumenta koji predviđa plan biti uslovljena napretkom u dijalogu i implementacijom svih postojećih sporazuma.
Tokom Javnog čitanja izveštaja Evropske komisije, u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju i Centra savremene politike, Hohhuber objasnila je plan zasnovan na četiri stuba i ciljevima koji se realizuju i kroz Berlinski proces i stvaranje Zajedničkog regionalnog tržišta.
Podsetila je da prvi stub podrazumeva jačanje ekonomske integracije na jedinstvenom tržištu EU, što će zavisiti od prilagođavanja zemalja regiona pravilima jedinstvenog tržišta i paralelno otvaranja njihovih tržišta u relevantnim sektorima prema EU. Drugi stub podrazumeva jačanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana. Treći se odnosi na ubrzanje temeljnih reformi, što uključuje vladavinu prava koja pomaže u privlačenju stranih direktnih investicija i jača regionalnu stabilnost. Dok četvrti stub predstavlja povećanje finansijske pomoći za podršku reformama.
Evropska komisija usvojila je prošle nedelje novi Plan rasta za Zapadni Balkan u cilju isticanja nekih od prednosti članstva u regionu pre pristupanja EU, jačanja privrednog rasta i ubrzanja preko potrebne socio-ekonomske konvergencije.
Cilj bi trebalo da bude omogućavanje partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast njihovih ekonomija. Za ostvarivanje ovog cilja, predložen je novi Instrument pomoći reformama i rastu za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra za period 2024-2027. Plaćanja će biti izvršena tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.
Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka uključujući godišnji Paket proširenja i Programe ekonomskih reformi zemalja (ERP). Evropska komisija biće konsultovana u vezi sa ovom agendom.
Prilikom predstavljanja Plana rasta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da je potencijal ovog plana ogroman i da bi mogao da udvostruči ekonomije Zapadnog Balkana u narednih deset godina.
Evropski parlament i Savet trebalo bi da razmotre predlog ovog insturmenta koji je ponudila Evropska komisija u okviru paketa srednjoročne revizije Višegodišnjeg finansijskih okvira EU. Nakon usvajanja, šest partnera sa ZB biće pozvani da podnesu svoje pojedinačne reformske agende u kojima će izložiti socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom period 2024-2027.