Mere iz domena “Osnove”, odnosno vladavine prava, koje su pobrojane u Reformskoj agendi Srbije pokrivaju bitne oblasti, ali pitanje je da li su dovoljno ambiciozne, dok su neki od rokova upitni. Ovo su ocene stručnjaka koji su za EWB komentarisali dokument koji je Vlada usvojila početkom oktobra. Agenda uključuje 98 reformskih mera, a neke od njih trebalo bi da budu sprovedene već do kraja 2024. godine.
Evropska unija je usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan ranije ove godine, izdvajajući 6 milijardi evra za region, pod uslovom da se ispune Reformske agende koje svaka vlada treba da usvoji. Za Srbiju je predviđeno 1,58 milijardi evra.
Na konferenciji za medije održanoj 21. oktobra u Evropskoj kući, posvećenoj Planu rasta i Reformskoj agendi Republike Sribije, istaknuto je da će civilno društvo imati važnu ulogu u monitoringu sprovođenja koraka iz tog opsežnog dokumenta. Kako je precizirano, polovina sredstava iz Plana rasta za Srbiju “sliće” se u njen državni budžet, dok će druga polovina postati deo Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) iz koga se finansiraju infrastrukturni projekti.
Predstavljajući ciljeve i sadržinu Reformske agende, ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević precizirala je da se radi o spisku od 98 indikatora, odnosno od 98 reformi, koje naša država treba da sprovede do polovine 2027. godine.
“Reformsku agendu osmislila je administracija u Srbiji u saradnji sa administracijom EU, zajedno smo napravili spisak od 98 indikativnih reformi, čijim sprovođenjem mi dokazujemo da smo kredibilni u pristupanju Evropskoj uniji”, kazala je Tanja Miščević na konferenciji za medije.
Ministarka je napomenula da reforme iz domena vladavine prava predstavljaju segment Reformske agende koji se odnosi na takozvane “Osnove”, te da se Srbija, između ostalog, obavezala da će do kraja godine ispuniti deo preporuka ODIHR-a vezanih za poboljšanje izbornih uslova, kao i da bi u istom roku trebalo da bude izabran i novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Tanja Miščević je takođe ukazala da je u toku izrada akcionog plana za sprovođenje, monitoring i komunikaciju Reformske agende.
Ministarstvo za evropske integracije (MEI) objavilo je detalje agende i na svom veb-sajtu. MEI je saopštio da je Reformska agenda doneta u saradnji institucija Srbije, njih 37, i Evropske komisije, kao odgovor na ponudu Evropske unije za ubrzane pripreme za članstvo kroz Plan rasta EU za Zapadni Balkan.
“Reformska agenda Srbije obiman je strateški dokument u kojem su detaljno navedeni svi oni koraci, odnosno mere, koje će institucije Srbije preduzeti kako bismo brže napredovali u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU, a sa druge strane i povukli novac namenjen Srbiji iz Evropskog fonda za rast. U četiri reformske oblasti predviđeno je 98 mera, odnosno koraka koji će, kada budu realizovani, biti uslov za isplatu: – Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora; Zelena i digitalna tranzicija; Ljudski kapital ; Osnove, odnosno mere u oblasti vladavine prava”, precizirano je na sajtu Ministarstva za evropske integracije.
Jelena Pejić Nikić: Ne znamo šta da očekujemo od novog Zakona o unutrašnjim poslovima
Komentarišući ciljeve i rokove iz Reformske agende koji se odnose na zakonodstvo, Jelena Pejić Nikić, koordinatorka koalicije prEUgovor i viša istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), konstatuje za European Western Balkans da “deluje da je Vlada u oblasti Osnove pre svega pokušala da garantuje sprovođenje mera s najkraćim rokovima (decembar 2024), tako što je navela one koje su već okončane – Strategija borbe protiv korupcije, ili koje su već spremne ili pri kraju – izmene Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku”.
“Inače, za sve navedeno, rokovi su davno već bili probijeni. U slučaju izmena Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku, dosadašnji višegodišnji rad radnih grupa bio je netransparentan i zatvoren za civilno društvo, izuzev jednog sastanka u okviru radnih grupa Nacionalnog konventa o EU za poglavlja 23 i 24 u decembru 2023, na kojem nije bilo mnogo uslova za diskusiju jer pisani materijal nije dostavljen. Sad taj višegodišnji zakasneli proces ulazi u brzu završnicu sa javnom raspravom koja dolazi u paketu sa drugim važnim zakonima”, kaže ona.
Pejić Nikić ocenjuje da će “bilo kakvo kočenje procesa prevelikim kritikovanjem rešenja biće, po ustaljenoj formuli, verovatno okarakterisano kao sabotiranje Srbije da pristupi fondovima koje Reformska agenda otključava”.
Naša sagovornica dodaje da mere iz Reformske agende iz oblasti koje su “pokrivene” Poglavljem 24 (pravda, sloboda i bezbednost) imaju uglavnom rokove počev od juna 2025, te da se među njima nalazi i usvajanje Zakona o unutrašnjim poslovima, “nakon dva neuspešna nacrta”.
“Ne znamo šta da očekujemo od trećeg nacrta, nakon što je dijalog koji smo imali sa MUP-om prekinut u maju prošle godine. Iako je pohvalno što je Evropska komisija insistirala u Reformskoj agendi da se ovim zakonom uredi operativna nezavisnost policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova, i ranije smo ukazali da je ova mera tako neprecizno napisana da će se teško ceniti njena (smislena) ispunjenost. Pored toga, uočljivi su i nedostaci prevoda ovog dokumenta sa originalnog engleskog na srpski jezik, te su neke nepreciznosti verovatno iz toga proizašle”, kaže Jelena Pejić Nikić.
Nemanja Nenadić: Trebalo je jasnije odrediti kriterijume za poboljšanje borbe protiv korupcije
Prema mišljenju Nemanje Nenadića, programskog direktora Transparentnosti Srbija, oblasti uključene u Reformsku agendu su bitne, “i, uopšte uzev, dobro odabrane”, ali “predlozi rešenja nisu adekvatni razmerama problema u datim oblastima”. Kako objašnjava Nenadić, ta ocena “odnosi se delom na odabrane mere, čije će se ostvarivanje pratiti, a u još većoj meri na postavljene rokove, koji su neambiciozni – mogli bi se ostvariti, ukoliko bi postojala volja, daleko ranije”.
“Kada je reč o borbi protiv korupcije u užem smislu, nema mnogo aktivnosti koje su postavljene kao uslov za dobijanje pomoći i kredita EU. Traži se usvajanje Akcionog plana za antikorupcijsku strategiju, ‘nakon konsultacija sa Evropskom komisijom’. Ne pominju se konsultacije unutar Srbije, niti bilo koja kvalitativna odlika Akcionog plana. Dakle, ispada da će jedino od ocene Evropske komisije zavisiti da li će se smatrati da je Vlada ispunila pravilno svoju obavezu. Ono što je sigurno je da posao nije dobro započela. Naime, Ministarstvo pravde je pre oko mesec dana započelo izradu Akcionog plana, ali samo za period do kraja 2025, a u Reformskoj agendi se traži usvajanje AP za period do kraja 2028”, precizira Nemanja Nenadić.
Nenadić kao ističe korak “popunjavanja broja tužilaca i sudija u posebnim odeljenjima za suzbijanje korupcije, i to prema postojećim planovima, znači, traži se ispunjenje nečega što je već trebalo da dogodi”.
“Druga i bitnija stvar jeste činjenica da u sadašnji kapaciteti u tužilaštvima i sudovima planirani prema broju slučajeva gonjenja korupcije, a da je sam taj broj slučajeva veoma daleko od stvarnog nivoa korupcije u Srbiji. Da bi se, kao što je preko potrebno, ostvarila daleko veća proaktivnost javnih tužilaštava, onda bi i nivo kapaciteta trebalo planirati u skladu sa tim”, objašnjava Nenadić.
On dodaje da se kroz treću meru se traži da se ’poboljša bilans rezultata efektivnih i efikasnih istraga, krivičnog gonjenja, pravosnažnih presuda, privremenog i trajnog oduzimanja imovine’, uključujući i predmete korupcije na visokom nivou.
“I ovde nema nikakvih dodatnih kriterijuma za ocenu, pa bi se veoma lako moglo desiti da se uslov ispuni a da ne bude ostvaren nikakav suštinski napredak (na primer, da se poveća broj osuda sa 21 na 23). Zbog toga smo predlagali, kada smo dobili priliku, da se aktivnost preformuliše tako da cilj bude jasnije određen, ali i dovoljno ambiciozan”, naglašava Nenadić.
Naš sagovornik napominje da, generalno gledano, mnogo značajnije od toga da se poveća broj otkrivenih slučajeva ili osuda jeste da “ne bude slučajeva sumnji u korupciju na visokom nivou, za koje su javno predstavljeni dokazi ili potkrepljene sumnje, a da ih javno tužilaštvo nije ispitalo”.
“Za borbu protiv korupcije su takođe veoma značajne i pojedine mere iz drugih delova Reformske agende koje se odnose na javne nabavke, planiranje javnih investicija i preduzeća u državnom vlasništvu. I tu je glavna zamerka to što se neke dobre mere, recimo, ukidanje posebnih zakona koji odstupaju od Zakona o javnim nabavkama planiraju tek za 2027. Drugim rečima, tek za doba kada će ko zna koliko milijardi evra biti potrošeno bez primene Zakona o javnim nabavkama na osnovu posebnog zakona za EXPO 2027”, zaključuje Nenadić.
Tanja Ignjatović: Ostaje da pokušamo da utičemo na nadležne da se rodna ravnopravnost i borba protiv nasilja zaista unaprede
Komentarišući segmente Reformske agende koji se odnose na “borbu protiv svih oblika rodno zasnovanog nasilja”, te promovisanje rodne ravnopravnosti, što uključuje planirane izmene i dopune Zakona o sprećavanju nasilja u porodici, Tanja Ignjatović, programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra tvrdi za EWB da “obim i složenost aktivnosti, kao i kratki rokovi za javne rasprave i realizaciju, ne obećavaju”.
“Ostaje da pokušamo da utičemo i da ispratimo promene i njihove efekte na rodnu ravnopravnost i položaj žena sa iskustvom nasilja. Ljudska prava, uglavnom samo na papiru predstavljaju ’neophodan stub društva’, kojem vlast posvećuje ’kontinuiranu pažnju’, kao što je navedeno u tekstu Reformske agende. Da je tako, u predviđenom roku bili bi predati izveštaj o primeni preporuka za UN Konvenciju o elininaciji svih oblika diskriminacije žena i tematski izveštaj o primeni Istanbulske konvencije. Takođe, kada je na sednici (zatvorenoj za javnost) Odbora za evropske intergarcije u Narodnoj skupštini razmatran Nacrt Reformske agende, bila je na snazi Odluka Ustavnog suda Srbije o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti i obustavljeno je izvršenje pojedinačnog akta ili radnji iz ovog Zakona. O tome nema ni reči u Reformskoj agendi“, objašnjava Tanja Ignjatović.
Naša sagovornica ističe da su „sve mere iz Reformske agende u navedenim oblastima već su sadržane i nisu realizovane u Revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23 i 24, što predstavlja novo pomeranje rokova za njihovu realizaciju – do kraja 2026“.
„Izmene i dopune Krivičnog zakonika, pored nekih dobrih rešenja, ne sadrže rešenja koja su predlagale ženske organizacije. To se odnosi na usaglašavanje definicija silovanja i seksualnog nasilja sa odredbama u Istanbulskoj konvenciji, predlog da zloupotreba snimka polne sadržine (tzv. osvetnička pornografija) postane krivično delo, kao i predloga da femicid bude krivično delo. Izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku unose pravo na žalbu na status posebno osetljivog svedoka, što će, ako izmene budu usvojene, narušiti nivo već ostvarenih prava, postati još jedno sredstvo da učinilac nasilja zastraši žrtvu, da se produže već dugotrajni postupci, i moguće odvrate tužioci i sudije od donošenja odluka o odobravanju tog prava“, objašnjava Ignjatović.
Kao jedan od problema Tanja Ignjatović navodi činjenicu da „od usvajanja Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021-2025. godine nismo imali izrađen i usvojen akcioni plan“. Kako naglašava, „Akcioni plan za period 2024-2025, koji se pominje u Reformskoj agendi, još nije stavljen na javnu raspravu, što skraćuje period realizacije“.
„Nije jasno da li se uvođenje centralne evidencije odnosi na nasilja u porodici (odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici), ili na sve vidove nasilja obuhvaćenih Istanbulskom konvencijom, jer se obe pominju, a nisu iste. Uspostavljanje 20 službi za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela u višim sudovima u Srbiji ne rešava potrebe ogromnog broja žrtava čiji se postupci vode pred osnovnim tužilaštvima i sudovima”, zaključuje Ignjatović.
Saša Mirković: Teško je očekivati bilo kakve korake napred od postojećeg saziva Saveta REM-a
U osvrtu na delove iz Reformske agende čiji cilj je “uspostavljanje ojačanog medijskog okvira i unapređenje pravnog osnova za slobodu izražavanja, u skladu sa pravnim tekovima EU”, Saša Mirković, direktor projekata Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), navodi za EWB da se uvidom u taj dokument “stiče utisak da će fokus aktivnosti Ministarstva informisanja i telekomunikacija u narednom periodu i dalje biti usmereniji na aktivnosti Radnih grupa za izmene i dopune medijskih zakona umesto na njihovu pravovremenu i doslednu implementaciju”.
“Dokument prenebregava činjenicu da je u trenutku njegovog usvajanja na Vladi (početkom oktobra), već došlo do dvomesečnog kašnjenja u pogledu obaveze raspisivanja javnog poziva od strane skupštinskog odbora za informisanje i kulturu za izbor članova Saveta REM, što izričito propisuje Zakon o elektronskim medijima, koji je usvojen pre nepunih godinu dana. Imajući u vidu reči ministra Ristića da se na tom planu neće ništa dešavati dok se ne okonča započeti proces pred Ustavnim sudom o oceni ustavnosti zakonske odredbe o smeni članova Saveta, jasno je da ključni preduslov za izmene na tom polju neće biti ispunjen. Drugim rečima, teško je očekivati bilo kakve reformske korake u skladu sa Reformskm agendom koje bi sproveo postojeći saziv Saveta REM, koji se polako kruni i koji će, ovakvim tempom, sredinom februara naredne godine imati samo šest umesto zakonom propisanih devet članova, naglašava Saša Mirković.
Iz ove perspektive, dodaje on, jasno je da neće biti ispoštovan ni termin (decembar 2024. godine) iz Reformske agende u vezi sa usvajanjem novog Zakona o javnim medijskim servisima na kojem Radna grupa radi tek nekoliko nedelja.
Mirković kontstatuje da ako se sprovođenje reforme bude merilo pomenutim koracima, kako je to istaknuto u Reformskoj agendi u delu o medijskim reformama, “jasno je da je pred nama dokument koji na brojnim mestima već u trenutku svog usvajanja nema utemeljenje u realnom stanju stvari”.
“Pred nama je spisak lepih želja koji na početku svoje primene i pored najbolje volje, teško da može da dovede do konkretnog boljitka u medijskoj sferi. U tom smislu, indikativna je primena člana 23. Zakona o javnom informisanju i medijima, koji se odnosi na Kriterijume za ocenu projekata u domenu projektnog sufinansiranja. Na samom početku primene, njegova suština je dovedena u pitanje odlukom ministra da putem naknadnog pojedinačnog (diskrecionog) davanja ispravlja grešku komisije koju je formirao, što svakako nije smisao pomenute odredbe niti ohrabrujući znak za njegovo dalje sprovođenje koji očito zavisi od političke volje”, tvrdi Mirković.