BRISEL – U Srbiji se primećuju očigledno koordinisani napori SNS-a i kineskih partnera da se Kina prikaže kao veliki izvor podrške Srbiji u borbi protiv pandemije, a uz to i popravi utisak o načinu na koji vlada upravlja krizom, navedeno je u studiji “Mapiranje lažnih vesti i dezinformacija na Zapadnom Balkanu i identifikovanje načina za efikasnu borbu protiv njih”, koja je urađena na zahtev Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta (AFET).
“To je deo širih nastojanja da se predsednik zemlje i lider SNS prikaže kao jedinstveno sposoban vođa, koji balansira Rusiju i Kinu i koji je nezavisan od svih interesa”, navodi se u dokumentu u delu koji se odnosi na Srbiju.
Analizirane kampanje uključuju i dugotrajni narativ koji evropske vrednosti prikazuje kao štetne za razvoj srpske države.
U dokumentu je navedeno da je da Srpska napredna stranka dominira medijskom scenom u Srbiji.
“Tokom proteklih nekoliko godina, posmatrači su primetili pogoršanje kvaliteta medijskog izveštavanja, koje karakteriše povoljno izveštavanje o predsedniku Vučiću i njegovom krugu i nedostatak kritika na njihov račun”, ocenjeno je u studiji.
Studija je analizirala i brojne kampanje koje su tokom 2019. imale za cilj diskreditaciju opozicije, uključujući optužbe za izdaju, napade na nezavisne novinare i delegitimizaciju mirnih protesta.
Analizom društvenih medija zaključeno je da su jedan broj nacionalističkih publikacija (Nacionalist, Crvene Beretke, Intermagazin.rs, Sandžačke) i grupa pojedinaca imali posebno važnu ulogu.
“Ove medije i pojedince karakteriše negativno izveštavanje o EU, NATO i zapadu uopšte, dok istovremeno često neguju proruski diskurs”, naveli su autori, dodajući da je i veliki broj lažnih profila i stranica na društvenim mrežama korišćen za širenje dezinformacija, podsećajući da je Tvite u aprilu ove godine izbrisao više od 8500 hiljada naloga iz Srbije.
Kako su istakli autori, kampanje dezinformisanja koje predvodi Sputnjik Srbija, iako uočljive u regionu, posebno u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, nisu posebno vidljive u Srbiji.
“Umesto toga, razmena poruka Srbije i Rusije se koordiniše na višem nivou”, navodeno je u dokumentu.
Oko trećine analiziranih kampanja fokusirane su na NATO i EU, trećina na posledice ratova u bivšoj Jugoslaviji, a ostatak na izbornu politiku i koronavirus.
Zbog lošeg upravljanja i dezinformacija ZB treba da ostane ključno mesto za pomoć demokratiji
Evropska unija treba da se fokusira na jačanje kvaliteta demokratije i upravljanja na Zapadnom Balkanu, kao najmoćnijem potencijalnom bedemu protiv dezinformacija, navedeno je u analizi kampanja dezinformisanja u regionu.
Studija je pokazala da su dezinformacije endemski i sveprisutni deo politike širom Zapadnog Balkana.
Kako se istaknuto, dezinformacije nisu proizvod samo slabo regulisanih digitalnih medija ili spoljnih bezbednosnih pretnji.
Studija je identifikovala tri ključna izazova: spoljni izazovi kredibilitetu EU, dezinformacije povezane sa pandemijom i uticaj dezinformacija na izbore i referendume.
Autori su definisali preporuke za Evropsku uniju i njene partnere koje se ne odnose samo na medije, već poseban naglasak stavljaju na domen upravljanja, javnog angažovanja i diplomatije.
“Imajući u vidu vezu između lošeg upravaljanja i dezinformacija, od suštinske je važnosti da Zapadni Balkan ostane ključno mesto programa pomoći demokratiji i upravljanju odvojeno od onih povezanih sa proširenjem i uslovljavanjem”, navode autori studije.
U preporukama je navedeno i da bi programi pomoći trebalo da uključe inicijative koje bi ojačale komercijalnu održivostmedija koji nastoje da sačuvaju svoju nezavisnost od političkih i korporativnih interesnih grupa, jer finansijska ranjivost medija povećava njihovu sklonost širenju dezinformacija.