Partijski dijalog u Narodnoj skupštini, koji pod posredstvom Evropskog parlamenta treba da počne sledeće sedmice, neće dovesti do uslova u kojim će opozicija izaći na izbore u redovnom terminu. Procene kažu da, čak i ako se postigne sporazum koji bi prihvatile sve strane, ne postoji dovoljno vremena za njegovu primenu – a izabrani “Žan Mone” format dijaloga smanjuje verovatnoću komprimisa oko fer i slobodnih izbora.
Politikolog Boban Stojanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka, za European Western Balkans ocenjuje da inicijativa koju je pokrenuo predsedavajući Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister ne dolazi u pravo vreme.
“Mislim da je cilj Evropskog parlamenta i Dejvida Mekalistera da na redovnim izborima učestvuju svi politički akteri i da će se tražiti model kako to da se izvede, ali u tom pogledu – dolazak i posredovanje deluje zakasnelo”, kaže Stojanović.
Vest koja je 17. septembra odjeknula domaćom političkom scenom bilo je pismo Dejvida Mekalistera predsednici Narodne skupštine Maji Gojković, u kojem je predložio posredovanje Evropskog parlamenta u razgovorima među političkim akterima u Narodnoj skupštini, čiji je početak najavljen za prvu polovinu oktobra.
U tom trenutku, već su sve članice Saveza za Srbiju proglasile bojkot izbora koji u redovnom roku treba da budu održani na proleće iduće godine. Njima su se naknadno pridružili još neki akteri, poput pokreta Ne davimo Beograd. Pokret slobodnih građana, čiji je lider Sergej Trifunović otvorenim pismom Mekalisteru i pokrenuo ideju posredovanja EP, još uvek nije doneo konačnu odluku o bojkotu.
Argument opozicije koja je već ušla u bojkot jeste da, čak i ako bi se postigao zadovoljavajući sporazum između vlasti i opozicije, više nema vremena da se on primeni na odgovarajući način, s obzirom na činjenicu da bi, prema zakonu, izbori morali da se održe najkasnije u aprilu.
Minimalni vremenski period za uspostavljanje prihvatljivih izbornih uslova jeste devet meseci, naveo je predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac je u intervjuu za Istinomer.
“Evo u Crnoj Gori ste imali prelaznu vladu u kojoj je ministar unutrašnjih poslova bio iz opozicije i oni su to tako rešili, znači postoje rešenja. Imate izbornu vladu koja je dužna da u periodu od tih najmanje devet meseci sprečava te stvari (pritiske na birače) i to je suština”, izjavio je tom prilikom Lutovac.
Kada je Evropski parlament posredovao u Makedoniji 2015, u kojoj je opozicija tada imala slične kritike na račun izbornih uslova, dogovoren prelazni period do održavanja izbora na kojima bi učestvovali svi akteri iznosio je deset meseci, a kasnije je i dodatno produžen.
Problematičan format
Održavanje vanrednih izbora u Makedoniji dogovoreno je Pržinskim sporazumom iz 2015. godine, do koga se stiglo političkim dijalogom na najvišem vrhu – u njemu su učestvovali predsednici četiri najveće političke partije, a posredovala je “trojka” Evropskog parlamenta koju su činili predstavnici najvećih poslaničkih grupa – Eduard Kukan (EPP), Ivo Vajgl (ALDE) i Ričard Hovit (S&D), kojeg je kasnije zamenio Knut Flekenštajn.
Preloženi “Žan Mone” format za Srbiju, međutim, znatno se razlikuje – nema lidera najvećih partija i koalicija, tu su samo predstavnici parlamentarnih stranaka, a predsednica Narodne skupštine Maja Gojković i predstavnik Evropskog parlamenta zajednički će poredsedavati ovim procesom.
Prema mišljenju glavnog i odgovornog urednika portala European Western Balkans Nemanje Todorovića Štiplije, ovakav format nije odgovarajući trenutnom stanju na srpskoj političkoj sceni – on više odgovara fazi izgradnje poverenja unutar novih institucija, kao što je i bio slučaj u Makedoniji.
“Žan Mone dijalog se odvijao kao mera stvaranja poverenja tek nakon održanih izbora, unutar novog i legitimnog parlamenta”, kaže Štiplija.
Dijalog ovog formata između partija u Sobranju održao se u maju 2018, godinu dana nakon što se politička scena konsolidovala posle izborne i parlamentarne krize. Na dnevnom redu bili su usvajanje etičkog kodeksa i izmene poslovnika o radu makedosnkog parlamenta.
U skorije vreme dijalog u ovoj formi, uz posredovanje EP, održao se i u Ukrajini, u kojoj je raspravljano o statusu poslanika opozicije, strukturi odbora, izmenama poslovnika, izbornoj reformi i sličnim temama. Ovaj dijalog pokrenut je na početku prethodnog mandata Verhovne rade, a završen je godinu dana pred izbore, što je vremenski okvir u poptunosti drugačiji od onog koji se predlaže u Srbiji, makar za “prvu fazu” Žan Mone dijaloga (druga je planirana za period posle izbora 2020).
Način na koji su opisani ciljevi posredovanja Evropskog parlamenta u Srbiji zvuče slično kao u Makedoniji i Ukrajini – u pitanju su “poboljšavanje parlamentarne kulture” i “unapređivanja izbornih uslova”. Ovo je, prema Štipliji, proces koji se sprovodi tek nakon što se situacija na političkoj sceni “normalizuje”.
On naglašava da je Srbiji najpre potreban politički dijalog na visokom nivou, poput onog u Makedoniji, koji bi otkočio ceo sistem.
“Ono što se meni čini da je ovako predložen dijalog može da bude koristan jedino Srpskoj naprednoj stranci i njihovim partnerima u Briselu (Evropskoj narodnoj partiji), jer će dovesti do većeg angažovanja opozicije u skupštini. Ali, nema više vremena da bi se uradilo nešto ozbiljnije, gde bi postojao dovoljan period u kome bi svi akteri bili spremni za fer i poštene izbore”, kaže Štiplija.
Konačno, on napominje da razlog za izbor ovog formata ne treba tražiti samo u “evropskim partnerima vladajućih partija u Srbiji”, već i u trenutnom nedostatku kapaciteta Evropskog parlamenta, koji posebno u trenutku slanja predloga za posredovanje nije imao formirano telo za Srbiju niti izabranog izvestioca. Uz to, proces izbora Evropske komisije takođe nije okončan. Ovo je bitna okolnot iz razloga što se, tokom makedonske krize, u dijalog nekoliko puta uključivao komesar za proširenje Johanes Han.
Nastavaiti saradnju sa Evropskim parlamentom
To što Evropski parlament trenutno ne može da spreči bojkot izbora u aprilu, prema mišljenju sagovornika, ne znači da je on nebitan akter na političkoj sceni Srbije. Upravo suprotno – iako smatra da konkretna inicijativa neće postići svoje ciljeve, Boban Stojanović predlog za posredovanje ocenjuje kao načelno dobar i misli da sa ovim telom treba nastaviti saradnju.
“Uloga Evropskog parlamenta jeste velika i od velike važnosti je za stabilizaciju političkih prilika u Srbiji. Dolazak EP i posredovanje je znak priznanja da u Srbiji postoji ozbiljna politička kriza i pre svega opoziciona strana mora njegovo prisustvo da iskoristi za ukazivanje međunarodnim akterima na situaciju u Srbiji kako bi proizveli dugoročne pritiske od strane međunarodnih aktera na vlast u Srbiji”, kaže on.
Prema njegovom mišljenju, opozicija mora da traži stalno prisustvo EP i posredovanje, kao i nastavak razgovora i borbe za fer izborne uslove za neke naredne vanredne ili redovne izbore jer EP i drugi međunarodni akteri neće dopustiti dugotrajnu političku krizu u Srbiji.
U međuvremenu je za predsedavajuću Delegacijom Evropskog parlamenta u Odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije izabrana Tanja Fajon, koja je za Danas izjavila da je cilj angažovanja Evropskog parlamenta u Srbiji da se postignu pošteni, slobodni i demokratski izbori, a nije isključila i lično učešće u procesu dijaloga.
Ono što može otežati saradnju političkih aktera u Srbiji sa EP jeste činjenica da, za razliku od SNS-a, nijedna od opozicionih partija sem DS-a nije članica nijednog partijskog saveza predstavljenih u Evropskom parlamentu, o čemu je EWB pisao ranije ove godine. Tada su nam iz Narodne stranke i Stranke slobode i pravde potvrdili da rade na učlanjenju, ali do sada nije bilo vesti o napretku.