BEOGRAD – Članovi vladajuće koalicije bili su i do četiri puta prisutniji od opozicije na internet portalima glavnih televizijskih kanala u Srbiji – RTS, N1, Prva, Pink, b92 i Happy – u periodu septembar-decembar 2019. i mart-maj 2020, pokazuje najnovije istraživanje.
Monitoring koji je sproveo Internacionalni republikanski institut (IRI) u partnerstvu sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI) pokazuje da su od septembra do decembra 2019. na ovim portalima vlasti bilo posvećeno čak 6.116 članaka, dok je samo 1.196 bilo posvećeno opoziciji. U pitanju je odnos 83,6% prema 16,4%. U periodu mart-maj 2020, za vreme vanrednog stanja i predizborne kampanje, ovaj odnos iznosio je 75,8% prema 24,2% u korist vlasti.
Neiznenađujuće, najzastupljeniji akter vlasti je bio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kome je u prvom periodu bilo posvećeno 64% svih članaka o predstavnicima vlasti, dok je u drugom periodu taj procenat bio 65%.
Iza Vučića našla se premijerka Ana Brnabić, a zatim tadašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić. Vlast je u oba perioda u 90% članaka predstavljana u pozitivnom ili neutralnom tonu.
S druge strane, u opoziciji je u prvom periodu najzastupljeniji bio predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas a potom predsednik Dveri Boško Obradović, dok su u drugom zamenili mesta, što istraživači objašnjavaju štrajkom glađu Obradovića. Treći najzastupljeniji akter bio je predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić, a više od polovine članaka o opoziciji u oba perioda imalo je negativan ton.
„Medijskim prostorom dominira izrazito pozitivno izveštavanje o vlasti, u čemu se posebno ističe izveštavanje o predsedniku Aleksandru Vučiću, dok se opozicija marginalizuje i o njoj se negativno izveštava. Činjenica da se opozicija našla van parlamenta i nije učestvovala u izborima otvara pitanje odgovornosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i javnog medijskog servisa RTS-a da osiguraju uravnoteženo i objektivno izveštavanje“, stoj u istraživanju.
Takođe se navodi da su urednici posmatranih portala odlučili da se ponašaju kao „držači mikrofona“ i da samo selektivno prenose vesti i izveštaje, bez objavljivanja analitičkih i autorskih tekstova.
„Prosto selektivno prenošenje vesti bez dodatnih komentara ili pitanja ostavlja utisak naklonjenosti vlastima umesto služenju intersu javnosti“, navode istraživači.
Oni takođe zaključuju da ne može da se uoči jasna razlika između javnog servisa i portala televizija u privatnom vlasništvu, s tim što portal N1 teži da ima izbalansiraniji ton.
Kada je reč o temama o kojima se izveštavalo, tokom prvog perioda najviše članaka bilo je posvećeno Kosovu, zatim EU, Rusiji i Sjedinjenim Državama, pa tek onda izbornim uslovima i korupciji, temama na kojima je insistirala opozicija. Istraživači su zaključili da su ove teme bile skrajnute na posmatranim medijskim portalima.
„Može se zaključiti da postoje dva dijamteralno suprotna tematska prioriteta. Jedna grupa jasno stavlja naglasak na spoljne teme, u vezi sa stranim faktorima, dok je druga fokusirana na domaće teme o pretežno lokalnim okolnostima“, stoji u istraživanju.
Naratv da je Kosovo Srbija bio je prisutan u jednoj trećini članaka na ovu temu, dok je odnos Srbije i Rusije predstavljen pozitivno u preko 50% članaka. O izbornim uslovima se izveštavalo u neutralnom tonu, dok polovina članaka o NATO-u podseća na bombardovanje Srbija, a druga polovina zauzima neutralniji ton o trenutnim odnosima Srbije i Alijanse.
Nakon izbijanja pandemije COVID-19, o vlasti se najviše izveštavalo u kontekstu borbe protiv širenja virusa, kao i ekonomskih posledica pandemije. U 50% slučajeva ti izveštaji su bili neutralni, u 48% slučajeva pozitivni a u samo 2% negativni.
Ovo je tek jedno u nizu istraživanja koje pokazuje ozbiljnu neuravnoteženost u prenošenju aktivnosti vlasti i opozicije, ali i prvo koje se odnosilo na neke od najposećenijih medijskih portala. Prethodno istraživanje o zastupljenosti na televizijama sa nacionalnom frekvencijom koje je sprovela CRTA pokazalo je da su od početka marta do maja 2020. predstavnici vlasti bili zastupljeni u medijima čak 90% vremena, dok opozicija za ove televizije faktički nije ni postojala.
Još jedan monitoring Biroa za društvena istraživanja pokazao je da između 16. marta i 30. aprila 2020, za vreme trajanja vanrednog stanja, predsednik Aleksandar Vučić u centralnim informacionim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom i kablovske televizije N1 imao 18 sati 14 minuta i 42 sekunde vremena. Najzastupljeniji opozicioni akter, predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas, imao je 7 minuta i 26 sekundi.
Tokom dijaloga vlasti i opozicije prošle godine usvojeno je nekoliko mera za poboljšavanje medijskog izveštavanja, uključujući izbor dela članova Saveta REM-a, izmene REM-ovih pravilnika i izbor Nadzornog odbora. Predstavnici opozicije ocenili su da ove mere nisu bile dovoljne, a ujednačenije medijsko izveštavanje, pre svega na RTS-u, glavni je zahtev svih opozicionih stranaka za nastavak dijaloga sa vlašću uz posredovanje Evropskog parlamenta.