BEOGRAD – U Srbiji posle junskih izbora ne postoje demokratske i nezavisne institucije, a aktuelna vlada je proevropski orijentisana ali i totalitarna, zaključeno je na međunarodnoj konferenciji “Izbori su iza ugla – šta da se radi” o uslovima za poštene i slobodne izbore u Srbiji u organizaciji Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), prenosi Nova.rs.
Takođe, ocenjeno je da Srbija nije preskočila lestvicu za poštene i slobodne izbore i da je zato neophodno odmah pokrenuti javni dijalog i preduzeti korake koji će u praksi omogućiti građanima da ostvare svoje pravo na poštene i slobodne izbore.
Direktorka CRTA Vukosava Crnjanski izjavila je da se upravo na izborima prelamaju pitanja o slobodi da biramo, o ponudi različitih politika, takmičenju, pluralizmu, pa i o ovome što nam se danas dešava kao ogromna zdravstvena kriza i da je to razlog zbog kog je CRTA organizovala konferenciju posvećenu izbornim uslovima, navodi se u saopštenju organizacije.
“Nakon junskih izbora, demokratija u Srbiji se nalazi u najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije. CRTA ne traži puko usvajanje preporuka, već ozbiljan dijalog o sistemskoj i suštinskoj primeni preporuka i promenu ponašanja ključnih aktera. Ne tražimo promene po direktivi iz centara moći, već tražimo javan i transparentan proces, razgovor i konsenzus”, izjavila je Crnjanski.
Srđan Cvijić iz Instituta za evropske politike Fondacije za otvoreno društvo naveo je da smatra da posle junskih izbora u Srbiji nema demokratskih i nezavisnih institucija.
“Crvene linije demokratije se svaki dan testiraju. U Srbiji imamo nešto što se zove “rat zakonima”, na nezavisne glasove u društvu se vrši pritisak. Gde je prag tolerancije Evropske Unije, međunarodne zajednice? Stalno smo na toj crvenoj liniji”, naglasio je Cvijić.
Kako navodi Florijan Biber, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, u Srbiji postoji samo formalna demokratija jer u praksi ne postoji fer okruženje za takmičenje.
“Postoje velike sličnosti sa režimom 90-tih godina kada govorimo o totalitarizmu. Vlada je sada proevropski orijentisana, ali i je totalitarna”, rekao je Florijan Biber.
Prema rečima profesora Nebojše Vladisavljevića, pad demokratije počinje posle 2012. godine.
“Ograničava se četvrta grana vlasti, ograničava se delovanje opozicije. Izbori jesu jedna od arena u kojoj treba vršiti pritisak na vlast. Da li da očekujemo slobodne i poštene izbore? Ne, ali moramo da se borimo za njih”, dodao je Vladisavljević.
CRTA podseća da su predložili pet ključnih promena koje je neophodno preduzeti kako bi izbori u Srbiji postali suštinski, a ne samo formalno, demokratski.
“Da bi izbori bili pošteni neophodno je da dođe do ključnih promena u većoj ravnopravnosti učesnika u procesu kandidovanja kao i u većoj ravnopravnosti učesnika u medijskoj zastupljenosti, a da bi bili slobodni neophodno je da se spreče pritisci na birače i osigura njihova sloboda izbora, da se osigura jednako biračko pravo za sve kategorije birača, ažurira i verifikuje birački spisak ali i da izborno pravo bude zaštićeno u praksi”, navodi se u saopštenju CRTA.
Dodaje se da održavanje slobodnih i poštenih izbora mora da garantuje nezavisno i profesionalno telo za organizovanje izbora i zato je potrebno najpre da se reformiše celokupan sistem izborne administracije na svim nivoima, što podrazumeva i sistematizovanje izborno-pravne materije kroz jedinstven izborni zakon.
CRTA je organizovala ovu konferenciju u okviru obeležavanja 30 godina od prvih višestranačkih izbora, a manje od godinu i po dana do redovnih predsedničkih, beogradskih i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora.