BEOGRAD – „Iako je za očekivati da je saradnja država Zapadnog Balkana fantastična nakon toliko godina investiranja, zagovaranja i obećanja da će se poboljšati, ona je i dalje daleko od visokih ocena“, zaključeno je na predstavljanju indeksa regionalne saradnje.
Indeks regionalne saradnje zemalja dejtonskog četvorougla, koji je izradila Igmanska incijativa uz podršku Evropskog fonda za Balkan, predstavlja sistematičnu analizu međusobne saradnje u oblastima indikativnim za regionalnu saradnju. Cilj izveštaja je da, s obzirom da regionalna saradnja predstavlja važan uslov za članstvo u Evropskoj uniji, objektivno predstavi stanje u ovoj oblasti kako bi doprineo informisanju javnosti, kao i procesu evropskih integracija.
Pravnik Milan Antonijević objasnio je da su za izradu indeksa analizirane tri indikativne oblasti saradnje – društvo, ekonomija i politika u kojima je posmatrana saradnja akademija nauka, privrednih komora, kao i multilateralni i bilateralni susreti na političkom nivou.
On je predstavio rezultate Srbije, koji svedoče o neravnomernoj saradnji u regionu.
„U oblasti obrazovanja, SANU nema potpisane sporazume sa ANUBiH, kao ni sa HAZU, već samo sa Crnogorskom akademijom i akademijom u Republici Srpskoj i takva situacija oslikava se i u drugim oblastima, političkoj i privrednoj“, istakao je on.
Antonijević je objasnio da je veliki problem nesrazmera realne saradnje Srbije sa državama iz regiona u pojedinim oblastima i onoga što se predstavlja u medijima.
„Ako vi analizirate kako izgleda predstavljanje saradnje Srbije i Hrvatske, ona je izuzetno negativno preneta u našim medijima, međutim ima određenih tačaka, sudeći po izveštajima koje smo dobili od Ministarstva spoljnih poslova, koje nisu predstavljene u medijima, a koje su važne za dalji razvoj saradnje“, rekao je on.
Senada Šelo Šabić, viša naučna saradnica Instituta za razvoj i međunarodne odnose u Zagrebu, govorila je o cilju istraživanja i formulisanja indeksa regionalne razvoje.
„Naš cilj bio je pokazati dinamiku odnosa, ukazati na probleme i eventualno doprineti rešavanju barem nekih otvorenih pitanja“, naglasila je ona.
Dodaje da su ovim putem oni hteli privući pažnju javnosti, ali i političara koji bi trebalo da deluju u interesu svojih građana i reše probleme, jer to je između ostalog i uslov sticanja članstva u Evropskoj uniji.
„Za pristupanje Evropskoj uniji sve države kandidati za članstvo imaju za zadatak da jačaju regionalnu saradnju. Ono što je bilo za očekivati jeste da je ona fantastična nakon toliko godina investiranja, zagovaranja i obećanja da će se poboljšati, ipak ja bih rekla da je ona daleko od visokih ocena“, istakla je Šelo Šabić.
Branislav Radulović, predsednik Udruženja pravnika Crne Gore i kopredsedavajući Igmanske inicijative predstavio je rezultate za Crnu Goru. On je naglasio da ona u oblasti regionalne saradnje beleži najbolje rezultate sa prosečnom ocenom 3,5. Njena saradnja u oblasti obrazovanja i privrede sa državama regiona je na visokom i odgovarajućem nivou, dok je situacija malo drugačija kada se radi o politici.
„Kada je u pitanju oblast političke saradnje, tu jedino ocena saradnje pada ispod prosečne ocene. U ovoj oblasti generalno padaju ocene ispod 3 za sve države regiona i jedino Crna Gora ima ocenu 3 u odnosima sa Republikom Hrvatskom“, naveo je on.
Radulović je objasnio da je loša saradnja u regionu pre svega posledica regresivnih politika zbog kojih se nalazimo na početku devedesetih. Te politike dovode do apsurdnih situacija koje onemogućavaju napredak u odnosima, saradnju i evropsku budućnost.
Nerzuk Ćurak, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, govorio je o rezultatima koje je Bosna i Hercegovina ostvarila u saradnji sa drugim državama regiona. Ona je na nivou političke saradnje dobila najslabiju ocenu, navodi on i dodaje da intenzitet političke saradnje ne govori o njenom kvalitetu.
„Intenzitet političke saradnje različitih institucija na nekom profesionalnom i operativnom nivou postoji, ali to u stvari, naročito kad je u pitanju Bosna i Hercegovina sa izuzetno razuđenim institucionalnim dizajnom, ne znači da ta saradnja ima političku vrednost“, istakao je on
Dodaje da je uzrok loših rezultata drugačija situacija u kojoj se Bosna i Hercegovina nalazi u odnosu na ostale države regiona.
„U velikoj meri, problem Bosne i Hercegovine u kontekstu regionalne saradnje u najvećoj meri izražen u tome što sama BiH sa stanovišta i regionalnih i unutrašnjih aktera nema rešen državni razlog, iako je međunarodno priznata država uvek se suočava sa destruktivnim politika i to je ono što otežava situaciju“, izjavio je Ćurak.
Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i kopredsedavajući Igmanske inicijative, objasnio je da su loši odnosi koji su počeli da se kvare još sredinom prošle decenije velikim delom posledica neodgovornog ponašanja nosilaca vlasti.
„Kvarenju atmosfere doprinose nedogovorne izjave političkih zvaničnika, ali onda to potpaljuju mediji“, istakao je on zaključivši da je političku saradnju teško ostvariti bez odgovarajući inputa koji bi trebalo da obezbede političari.