fbpx
European Western Balkans
Društvo

NKEU: Srbija kao kandidat za članstvo ne može da odbija da se usaglasi sa spoljnom politikom EU

Uručenje izveštaja EK Konventu; Foto: NKEU

BEOGRAD – Radna grupa za poglavlja 30 i 31 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) najoštrije osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu i ugrožavanje njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta i pozdravlja glasanje Srbije u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN), kojom je osuđena ruska agresija na Ukrajinu. U saopštenju NKEU se naglašava da je potrebno da Srbija nedvosmisleno osudi rusku agresiju, te da se pridruži naporima EU oko ukrajinske krize.

“Posebno je važno da se u što skorijem roku uskladimo sa svim deklaracijama i merama EU u vezi sa ruskom agresijom na Ukrajinu, a naročito sa restriktivnim merama. Srbija ne može da ostane po strani i bude jedina država kandidat sa Zapadnog Balkana koja odbija da se usaglasi sa spoljnopolitičkim pristupom EU, u momentu koji verovatno predstavlja jednu od ključnih istorijskih vododelnica,  na osnovu koje će se formirati budući odnosi u Evropi”, navodi se u saopštenju.

Rečeno je da su Rusija i Ukrajina bratske države Srbiji, ali da akcije ruskog rukovodstva podrivaju celokupno bezbednosnu arhitekturu u Evropi, norme ponašanja u međunarodnim odnosima i neposrednu bezbednost svih evropskih država, uključujući i Srbiju i države region.

“Pridruživanje restriktivnim merama EU neće značiti da Srbija menja svoj stav prema građanima Ruske Federacije, već isključivo prema vladajućoj eliti u Rusiji i njenim postupcima,koje su protivne istim onim normama međunarodnog prava, na koje upravo Srbija poziva decenijama unazad”, saopštile su iz Radne grupe za Poglavlje 30 i 31 NKEU.

Oni su izrazili punu solidarnost sa ukrajinskim građanima, naročito sa onima koji se nalaze u opkoljenim i okupiranim ukrajinskim gradovima, čiji su životi neposredno ugroženi i koji su dovedeni na prag humanitarne katastrofe.

“Kao građani države koja je prošla kroz traumatično iskustvo tokom ratova devedesetih godina XX veka, uključujući i neposredno ratno iskustvo, smatramo da treba da pružimo svaku pomoć i podršku Ukrajini i njenim građanima”, poručile su organizacije civilnog društva.

U saopštenju se naglašava da bi Srbija, kao država čiji je veliki broj građana izbegao iz bivših jugoslovenskih republika i koji su u Srbiji pronašli svoj dom kao i zbog velikog razumevanja i pomoći za izbeglice iz Sirije trebalo da se aktivno angažuje oko pomoći izbeglicama iz Ukrajine i da ponudi sve raspoložive kapacitete za njihovo zbrinjavanje na teritoriji Srbije.

“Istovremeno apelujemo na Evropsku uniju da ubrza proces integracije država Zapadnog Balkana i pruži dodatno ohrabrenje državama koje su obuhvaćene Istočnim partnerstvom u njihovoj jasno iskazanoj volji da postanu deo porodice evropskih naroda”, zaključeno je u saopštenju.

Povezani članci

Kostić: Izbori tokom pandemije – drastično suženje prostora demokratije

EWB

Drugi panel konferencije ISAC fonda: Kako se Srbija nosi sa hibridnim pretnjama?

EWB

Sa povratkom straha u region, EU ne sme da propusti zamah da reformiše proširenje

EWB