Poslanici Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik i Matjaž Nemec posetili su Beograd prošle nedelje. Ova poseta označila je početak nove i drugačije faze pregovora između vlasti i opozicije u Srbiji. Ovoga puta o unapređenju dijaloga u Narodnoj skupštini Srbije.
Evropski parlament je prvi put ponudio pomoć i posredovanje u dijalogu između vlasti i opozicije u avgustu 2019. u vezi izbornih uslova. Delegacija EP se uključila u dijalog u oktobru 2019. Nakon tri sastanka sa evroparlamentarcima, većina opozicionih partija odlučila je da bojkotuje parlamentarne izbore 2020. godine.
Evropski parlament je u novembru 2020. ponovo ponudio posredovanje bivšem predsedniku Narodne skupštine, Ivici Dačiću. Druga faza Međupartijskog dijaloga kao priprema za nove izbore u Srbiji počela je u martu 2021. Tehnički, završena je pre izbora u aprilu 2022. Kratak vremenski okvir za procenu stvarnih efekata Međupartijskog dijaloga nije sprečio pojavu mita koji preti da postane istina – da je ovaj proces značajno poboljšao izborne uslove u Srbiji.
O rezultatima Međupartijskog dijaloga uz posredovanje EP, novim pregovorima u Narodnoj skupštini i putu Srbije u EU za European Western Balkans govori Matjaž Nemec, poslanik Evropskog parlamenta iz poslaničke grupe Socijalista i Demokrata (S&D).
European Western Balkans: Kako ocenjujete rezultate dijaloga vlasti i opozicije u Srbiji uz posredovanje Evropskog parlamenta?
Matjaž Nemec: U Brisel se vraćamo optimistični, osećajući da i rukovodstvo Srbije i izabranici u Skupštini i dalje veruju da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Pred nama je mnogo posla, kako da definišemo sam proces, utvrdimo vremenski okvir i format rada i predstavimo Skupštini Srbije dobre alternative za obnovu njenog kredibiliteta.
EWB: Po čemu se nova faza dijaloga u Narodnoj skupštini razlikuje od razgovora u prethodne tri godine?
MN: Proces će biti reformisan od međupartijskog dijaloga do procesa parlamentarnog dijaloga. Najnovije diskusije su se razvile oko spremnosti da se nastavi saradnja u oblastima podrške parlamentarnom dijalogu i jačanju kapaciteta i uloge parlamenta u procesu evropskih integracija.
EWB: U srpskoj javnosti ovih dana ima dosta nejasnoća oko toga zašto poslanici Evropskog parlamenta dolaze u Srbiju. Koji su bili glavni prioriteti Vaše posete i dijaloga u Narodnoj skupštini?
MN: Došli smo u Beograd sa ciljem da sa rukovodstvom Skupštine i predstavnicima poslaničkih grupa razgovaramo o potrebi podrške dijalogu unutar Narodne skupštine i o tome kako bi angažman Evropskog parlamenta mogao da doprinese jačanju uloge parlamenta i unapređenju evropske kulture dijaloga i izgradnje konsenzusa.
Učešće poslaničkih grupa u tom pogledu je dobrodošlo. Poverenje građana u parlament je ključno za suočavanje sa izazovima svakog demokratskog društva.
Ovo je važno zbog kredibiliteta Skupštine Srbije da svoje parlamentarne poslove vodi efikasno, demokratski i potpuno odgovorno srpskom narodu.
EWB: Kako ocenjujete dosadašnji rad novog saziva Narodne skupštine Srbije? Koji su ključni problemi koje vidite u funkcionisanju srpskog parlamenta?
MN: Nije na nama da sudimo o sastavu Narodne skupštine, već da podržimo Srbiju i Skupštinu na njenom putu ka EU da u potpunosti ostvare svoj potencijal.
Raspodela poslaničkih mesta je rezultat izbora, gde EU nije bežala da istakne da je postojao niz „nedostataka koji su doveli do neravnopravnog terena i favorizovanja nosilaca dužnosti“, dok u poređenju sa prethodnim izborima – takođe zahvaljujući Međupartijskom dijalogu, procesu koji vodi Evropski parlament – većina političkih partija je učestvovala na izborima što je samo po sebi bila pozitivna stvar.
„Naš posao je stoga da pomognemo da se osigura pravilno funkcionisanje demokratskih institucija Srbije, što je centralni stub procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji.“
Narodna skupština i Evropski parlament će stoga zajedno raditi na značajnom jačanju parlamentarnog dijaloga i sposobnosti za izgradnju konsenzusa, što će ojačati rad parlamenta i dati mu neophodan demokratski kredibilitet.
EWB: Kako Evropski parlament gleda na stanje demokratije u Srbiji? Skoro svaka rezolucija mapira mnoge probleme u ovoj oblasti…
MN: Funkcionalan demokratski sistem deo je suštinskog evropskog identiteta i vrednosti, međutim, poslednjih godina smo videli demokratsko nazadovanje ne samo u zemljama Zapadnog Balkana, već i u zemljama članicama EU uključujući Mađarsku, Poljsku i Sloveniju za vreme vlade Janeza Janše.
Neophodno je uspostaviti snažne mehanizme za praćenje stanja demokratije i vladavine prava kako u EU tako i van njenih granica i delovati na njihove pretnje. Tu dolazi i naša uloga.
Otvoren razgovor o izazovima Srbije na putu ka EU važan je korak ka uspostavljanju neophodnog poverenja između EU i političkih partija u Skupštini i između njih međusobno, uprkos njihovim razlikama. Mi ćemo dati sve od sebe da pomognemo da se taj proces olakša na tom putu.
EWB: Reakcije srpskih vlasti su veoma oštre na kritike iz Evropskog parlamenta. Državni zvaničnici obično naglašavaju da su ocene Evropskog parlamenta političke. Da li su kritike iz EP političke, ili su zasnovane na realnosti političkog života u zemlji?
MN: Parlamenti su politička tela koja se sastoje od izabranih političara i po svojoj prirodi su politički. Međutim, politički ne znači „pristrasan“ ili nekonstruktivan.
Termin „politički“ obično se koristi u negativnom kontekstu od strane onih koji odbijaju da prihvate konstruktivnu kritiku. Ali na kraju krajeva, Evropska unija je politička unija u kojoj se vodi politika. To nije loše ako svaki sistem samostalno može da funkcioniše bez nepotrebnih procesa i smetnji ili pritisaka. Parlamenti donose zakone, vlade upravljaju, sudovi sude, mediji nadgledaju.
Naš cilj je da sa rukovodstvom Skupštine i predstavnicima poslaničkih grupa razgovaramo o potrebi podrške dijalogu unutar Narodne skupštine i o tome kako bi angažovanje Evropskog parlamenta moglo da doprinese jačanju uloge parlamenta i unapređenju kulture dijaloga i konsenzusa unutar Skupštine. A poverenje građana u parlament je ključno za suočavanje sa izazovima svakog demokratskog društva.
EWB: Verujete li da bi Srbija mogla da napravi bilo kakav napredak u procesu pristupanja EU bez uvođenja sankcija Rusiji i sprovođenja neophodnih reformi vladavine prava?
MN: Pitanje sankcija je s jedne strane pitanje evropske demokratije, odbrane sloboda i solidarnosti i propasti svetskog poretka s druge. Evropska unija se bavi deljenjem zajedničkih ciljeva, ideja, ali i usklađivanjem njihovih pravila i propisa, jer bez nje smo samo grupa pojedinačnih država.
Usklađivanje Srbije sa sankcijama EU bi značajno pomoglo procesu pristupanja Srbije, posebno ako je njeno rukovodstvo ozbiljno i iskreno po pitanju budućnosti Srbije.