Gotovo tačno godinu dana prošlo je od održavanja predsedničkih, parlamentarnih i beogradskih izbora u aprilu 2022. godine. Utvrđivanje rezultata, zbog višestrukog ponavljanja glasanja u Velikom Trnovcu, trajalo je do početka jula, a izveštaj o izborima sa preporukama, koji su sastavili međunarodni posmatrači OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (KDILjP) objavljen je u avgustu.
Od tada, međutim, vlast nije napravila nijedan vidljivi korak ka primeni bilo koje od 26 preporuka za poboljšanje izbornih uslova, čije se sprovođenje prati i u okviru pristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Tek 23. marta iz Vlade su saopštili da je doneta Odluka o obrazovanju Radne grupe za saradnju sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Kancelarijom za demokratske institucije i ljudska prava (KDILJP).
Kako je saopšteno iz Vlade, zadatak Radne grupe je da u saradnji sa OEBS i KDILJP “koordinira i prati sprovođenje preporuka iz izveštaja tih misija o proceni izbora i da aktivno sarađuje sa predstavnicima svih nadležnih organa, organizacija i međunarodnih institucija i tela koja u okviru različitih projekata učestvuju u procesu unapređenja izbornih uslova”.
U međuvremenu, do raspisivanja novog kruga izbora – redovnih lokalnih i pokrajinskih, uz koje se sve češće pominju i vanredni parlamentarni, ostalo je najviše oko godinu dana.
Izborni uslovi u Srbiji, sve do aprila prošle godine, dugo su bili najvažnija tema u političkom životu. Zbog njih je došlo do opozicionog bojkota izbora 2020. godine i dve faze posredovanja Evropskog parlamenta između vlasti i opozicije. Glavne zamerke opozicije i civilnog društva ticale su se medijske dominacije vladajuće stranke, korišćenja državne funkcije za partijsku promociju i pritisaka na birače, posebno one zaposlene u javnom sektoru. Izveštaj KDILjP-a pokazao je da su se ovi problemi nastavili i na prošlogodišnjim izborima.
Tako, na primer, izveštaj navodi da je RTS1 u političkim emisijama u udarnim terminima dodelio preko 70 procenata vremena predsedniku Aleksandru Vučiću i predstavnicima vlade, dok su im privatni kanali sa nacionalnom frekvencijom posvetili i do 90 procenata. Zabeležen je „veliki broj uverljivih izveštaja o pritiscima na birače da podrže vladajuću koaliciju“. Takođe se navodi i da „kandidati ponekad nisu uspevali da razdvoje svoje zvanične funkcije od učestvovanja u kampanjama političkih stranaka“, te da je „korišćenje administrativnih resursa dalo vladajućoj koaliciji značajnu prednost“. Izveštaj je ponudio niz preporuka za rešavanje ovih problema, ali se njihova primena trenutno ne spominje.
Pred izbore 2022. godine vlast je primenila deo, uglavnom „lakših“, preporuka KDILjP-a iz prethodnih izbornih ciklusa. I ovi pomaci, međutim, napravljeni su u kontekstu povećanog fokusa na izborne uslove od strane Evropske unije i opozicije nakon bojkotovanih izbora. Samo pet od 29 preporuka iz 2020. KDILjP je, na svojoj javno dostupnoj bazi, ocenila kao primenjene „u potpunosti“, dok je većina primenjena delimično. Sada je fokus na izborne uslove manji i pitanje je da li će i taj skromni učinak moći da bude ponovljen pre nego što građani ponovo izađu na birališta.
Koje preporuke bi vlast već sada mogla da primeni – da hoće
Jedan deo preporuka koji je KDILjP dala nakon izbora 2022. godine po prirodi stvari moći će da se primeni tek kada počne nova predizborna kampanja – recimo, da se dosledno sankcioniše kršenje pravila o medijskom izveštavanju i zloupotreba javne funkcije. Ipak, postoji i niz preporuka koji se odnosi na izmene zakona i druge pripremne radnje, a koje bi mogli da se sprovedu sada – da za to postoji politička volja.
KDILjP, na primer, preporučuje da bi „zakon trebalo da obezbedi jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i predizbornih aktivnosti nosilaca funkcije“, kao i da bi „bilo bi korisno preispitati zakonodavstvo kako bi se, mnogo pre sledećih izbora, odgovorilo na izazove u vezi sa zloupotrebom administrativnih resursa i pristupa medijima“.
Preporučuje se i da bi „vlasti bi trebalo da uspostave… mehanizme nadzora kojima bi se sprečilo zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući i zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima“. Iako KDILjP nije precizirao način na koji bi ovo moglo da se sprovede, nekoliko opozicionih platformi sa pregovora uz posredovanje Evropskog parlamenta 2021. iznelo je ideje o novim telima koja bi bila zadužena za ove aktivnosti.
U medijskoj sferi, jedna od preporuka glasi da bi trebalo dodatno regulisati izveštavanje o funkcionerima koji su takođe i kandidati, „uključujući produženje zabrane medijskog izveštavanja o svim događajima otvaranja i inauguracije za sve vreme trajanja kampanje“. Pred izbore 2022. godine, dogovorom vladajućih partija i opozicije u dijalogu „bez učešća stranaca“, zakonski je zabranjeno izveštavanje o otvaranje infrastrukturnih i drugih objekata – fabrika, puteva i slično – ali samo poslednjih deset dana kampanje.
Uloga Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u izbornoj kampanji, ali i van nje, poslednjih godina bila je predmet, ponekad žučnih, sporenja. KDILjP ističe da je potrebno je ojačati REM-ovu nezavisnost. „Odgovornosti ovog tela tokom perioda kampanje treba da budu eksplicitno definisane zakonom i da obuhvataju sve aspekte medijskog izveštavanja o izborima“, navodi se u preporukama. Nejasne odgovornosti i neaktivnost REM-a tokom kampanje doveli su na prošlogodišnjim izborima, između ostalog, do osnivanja Privremenog nadzornog tela za medije, u koje su ušli neki predstavnici opozicije. Međutim, rad ovog tela nije doneo značajna poboljšanja.
Da je sveopšte stanje u medijima još uvek problematično vidi se na osnovu dve dodatne preporuke KDILjP-a. Nadležni državni organi, naime, „treba da doprinesu jačanju medijskog pluralizma daljim povećanjem transparentnosti vlasništva nad medijima, promovisanjem raznovrsnosti političkih sadržaja u medijima i sistematskim praćenjem poštovanja zakonskih obaveza emitera“. Takođe, „državni organi treba da javno i najoštrije osude sve pretnje novinarima i da uvedu efikasne mere zaštite novinara od napada koji imaju za cilj da ih ućutkaju, uključujući i krivično gonjenje počinilaca“.
Pored ovih, izveštaj KDILjP-a izneo je i niz preporuka vezanih za birački spisak, rad Republičke izborne komisije, finansiranja kampanje i druge oblasti – ukupno njih 26. Kako za European Western Balkans potvrđuje Tamara Branković, zamenica programskog direktora Crte, za sada ne postoje vidljivi koraci javnih vlasti na daljem unapređenju izbornih uslova i ispunjavanju preporuka nakon izbora 2022. godine.
Vlada ili poslanici vladajuće većine do sada nisu poslali nijedan predlog zakonskih izmena vezanih za izbore u skupštinsku proceduru. Nije ni otvorena bilo kakva javna rasprava o potencijalnom unapređenju izbornog zakonodavstva, kao makar jednog aspekta izbornog procesa. Radna grupa Vlade Srbije za saradnju sa OEBS i KDILjP osnovana je 2019, a njen mandat, na osnovu Odluke o osnivanju, istekao je 31. decembra 2021, otkad nije obnovljena – iako daleko od toga da su sve preporuke bile primenjene.
Održavanje novih izbora, sa druge strane, približava se velikom brzinom i raste verovatnoća da će, ako neke izmene i budu sprovođene, kao i prethodnog puta, to biti neprimereno blizu izbornog dana.
„Ne treba da zaboravimo da su pred prošlogodišnje, kao i pred izbore 2020. godine, ključna izborna pravila menjana tik pred raspisivanje kampanje, što je u suprotnosti sa međunarodnim demokratskim standardima. To je dodatno opteretilo i izbornu administraciju i unelo pravnu nesigurnost, dok akteri nisu bili u ravnopravnoj početnoj poziciji“, kaže Tamara Branković.
Prethodne promene uglavnom bile tehničkog karaktera
Pred izbore 2022, posle dugogodišnje stagnacije, vlast je ipak primenila deo preporuka koje su se „nagomilale“ u poslednjih desetak godina. KDILjP je ocenio, podseća Branković, da je u potpunosti ispunjeno 14 od 85 evaluiranih preporuka iz korpusa koje je njihova misija upućivala Srbiji od 2012. godine.
Ova aktivnost vlasti nastupila je nakon što je 2020. godine Narodna skupština, zbog bojkota izbora, ostala bez opozicije, što je dovelo do zaoštravanja kritika iz Evropske unije. Vladajuća koalicija je pristala na novu rundu posredovanja o izbornim uslovima od strane Evropske unije, ali je takođe podržala i otvaranje „drugog koloseka“ dijaloga sa strankama koje su odbijale posredovanje „stranaca“. Dva dokumenta koja su proistekla iz ovih koloseka dijaloga sadržali su i neke od preporuka KDILjP-a, koje su potom primenjene.
„Međutim, promene su bile uglavnom tehničkog karaktera, ticale su se postupanja izborne administracije i uglavnom odnosile na pitanja transparentnosti i posmatranja izbornog procesa“, kaže Tamara Branković.
Nažalost, dodaje ona, Crta ne vidi da postoji politička volja da se ključni problemi izbornog procesa rešavaju jer nisu preduzeti odlučni koraci u primeni preporuka koje bi onemogućile pritiske na birače, izbornu korupciju i klijentelizam, zloupotrebu javnih resursa i medijsku neravnopravnost.
„Dominantna je ocena da je izbegnuto unapređenje suštinskih izbornih uslova, dok su zabeležene promene koje se odnose na izbornu administraciju. Ove promene nemaju suštinski efekat na unapređenje kvaliteta izbora, jer izborna administracija nije ključni problem u izbornom procesu“, zaključuje ona.
Ako vlast, dakle, i krene sa primenom nekih od preporuka za poboljšanje izbornih uslova pred naredne izbore, osim tajminga, treba voditi računa i o njihovom sadržaju – da li se rešavaju problemi koji značajno utiču na poštenost izborne utakmice, ili oni čiji je uticaj ograničeniji. Imajući u vidu da trenutno izostaju veći pritisici kako od strane opozicije tako i od strane Evropske unije, pitanje je da li je prethodni ciklus primene preporuka KDILjP-a bio maksimum koji građani Srbije mogu da očekuju.