BEOGRAD – Vlada je juče usvojila Reformsku agendu Republike Srbije. Ovaj dokument sadrži 98 mera od čijeg će sprovođenja zavisiti isplata 1,58 milijardi evra koliko je predviđeno za Srbiju u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan.
Evropska unija je usvojila Plan rasta ranije ove godine, izdvajajući 6 milijardi evra za Zapadni Balkan, pod uslovom da se ispune Reformske agende koje svaka vlada treba da usvoji. Plan rasta je zamišljen kao sredstvo ekonomskog razvoja regiona i njegove postepene integracije u jedinstveno tržište EU, kao i podsticaj da se ubrzaju reforme za članstvo u Evropskoj uniji.
Reformska agenda Republike Srbije podeljena je na četiri oblasti: “Razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora”, “Zelena i digitalna tranzicija”, “Ljudski kapital” i “Osnove”.
Raspored planiranog sprovođenja mera utvrđen je za šestomesečni period počev od 31. decembra 2024. godine zaključno sa 31. decembrom 2027. godine.
Kako je saopštilo Ministarstvo za evropske integracije, dalja procedura predviđa da Komitet za IPA, u kojem su predstavljene sve države članice EU, usvoji Reformsku agendu, nakon čega će biti doneta i Odluka o sprovođenju Evropske komisije.
O proceduri usvajanja Reformskih agendi i isplati prvog dela sredstava ranije ove nedelje je u Evropskom parlamentu govorio i Gert Jan Kopman, šef direktorata za susedstvo i proširenje u Evropskoj komisiji. On je rekao da bi Evropska komisija ubrzo trebalo da za pet zemalja odobri Reformske agende, i da je optimista da će se isplata prvih sredstava koje podrazumeva Plan rasta desiti do kraja godine.
Sprovođenje preporuka ODIHR-a do kraja 2025, povećanje rezultata u borbi protiv visoke korupcije do juna 2026.
Oblast “Osnove” sadrži podoblast “Demokratija”, koja podrazumeva reformu “Priprema mape puta / plana i sprovođenje preporuka OEBS/ODIHR i organa Saveta Evrope o izbornom okviru”.
U okviru ove reforme postavljena su dva roka – decembar 2024. i decembar 2025. godine. Do kraja prvog roka predviđeni su sledeći koraci: formiranje radne grupe u skladu sa preporukama ODIHR-a, sprovođenje temeljne revizije biračkog spiska i ponovni izbor Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Do kraja drugog roka, decembra 2025, navodi se da će Srbija “revidirati i usvojiti odgovarajuće propise radi sprovođenja ključnih preporuka ODIHR-a i Saveta Evrope”. Takođe, navodi se da će u ovom roku Srbija “unaprediti kapacitete Republičke izborne komisije i oformiti njen sekretarijat”.
U oblasti “Osnove”, druga podoblast su “Osnovna prava”, u okviru koje se nalazi reforma “Poboljšanje zaštite osnovnih prava za ranjive pojedince i pripadnike nacionalnih manjina”, što podrazumeva usvajanje neophodnih pravnih propisa i ostvarivanje merljivih ciljeva za njihovo sprovođenje do decembra 2026. godine.
Sledeća podoblast jeste “Borba protiv organizovanog kriminala” gde je fokus na kontroli oružja i borbi protiv trgovine ljudima. Predviđa se usvajanje novog strateškog dokumenta za kontrolu malokalibarskog i lakog oružja, donošenje Zakon o unutrašnjim poslovima koji reguliše pitanje samostalnosti policije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom predistražne i istražne faze i usvajanje operativnog plana za finansijske istrage.
Četvrta podoblast su “Bezbednost i migracije”, gde se planira donošenje novog strateškog dokumenta za borbu protiv terorizma, svih oblika radikalizacije i nasilnog ekstremizma i usklađivanje sa viznim režimom EU sa najmanje tri države čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU do decembra 2024.
Peta podoblast u “Osnovama” je “Borba protiv korupcije”, gde se kao reforma predviđa usvajanje strategije i akcionog plana za period 2025-2028. godine. Predviđa se, takođe, popuna upražnjenih radnih mesta za tužioce i sudije u organima pravosuđa zaduženim za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U okviru podoblasti “Borba protiv korupcije” takođe se predviđa poboljšanje bilansa rezultata procesuiranja predmeta korupcije, uključujući predmete korupcije na visokom nivou. Rok za ovu meru je jun 2026. godine, a onda ponovoljeno i jun 2027. godine.
Konačno, u poslednjoj oblasti u okviru “Osnova”, “Pravosuđe”, predviđa se povećanje broja izabranih sudija i javnih tužilaca za 10% do decembra 2025, kao i skraćivanje vremena rešavanja prvostepenih predmeta u Upravnom sudu za najmanje 55% do juna 2027.
Transparentnost međunarodnih ugovora, ukidanje odsutpanja od javnih nabavki do juna 2027.
U okviru oblasti “Razvoj poslovnog okruženja i privatnog sektora” postoje tri podoblasti. Prva podoblast, “Poslovno okruženje” podrazumeva reformu “Unapređenje upravljanja javnim investicijama i održivog i efikasnog upravljanja poslovnim subjektima u vlasništvu Republike Srbije”.
Predviđa se da će, do kraja sprovođenja Reformske agende, sva javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije biti registrovana kao akcionarska društva ili društva sa ograničenom odgovornošću, kao i da će biti uspostavljena nezavisna funkcija interne revizije u svim preduzećima koja imaju obavezu da osnuju odbor za reviziju.
Druga podoblast u okviru ove oblasti, “Razvoj privatnog sektora”, predviđa reforme vezane za državnu pomoć i javne nabavke. Do kraja 2027. predviđa se usklađivanje svih preostalih šeme državne pomoći u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa pravnim tekovinama EU.
Kada je reč o javnim nabavkama, planira se povećan nivo transparentnosti projekata ugovorenih po međuvladinim sporazumima, uvođenjem informacija o konkretnim projektima na veb sajtu ministarstva nadležnog za sprovođenje projekata do juna 2025. godine.
Takođe se predviđa stavljanje van snage svih posebnih zakona i odredbi koji uvode odstupanja od zakonodavstva o javnim nabavkama do juna 2027.
U okviru ove podoblasti planira se i omogućavanje plaćanja svih javnih prihoda (poreskih i neporeskih) elektronskim putem do kraja 2027. godine.
Treća podoblast, pod nazivom “Konkurentnost poslovnog sektora”, odnosi se na poboljšanje konkurentnosti poljoprivrede, pre svega kroz donošenje i sprovođenje Zakona o komasaciji zemljišta.
Zelena i digitalna tranzicija
Oblast “Zelena i digitalna tranzicija” sadrži dve podoblasti. U podoblasti “Transformacija sektora energetike”, predviđeno je sprovođenje Trećeg energetskog paketa za gas i sprovođenje paketa za integraciju električne energije. Sledeća reforma je “postepeno prilagođavanje tarifa do nivoa povraćaja troškova uz mere za rešavanje energetskog siromaštva ukoliko i kada je neophodno”.
Ostale reforme u okviru ove podoblasti uključuju sprovođenje Akcionog plana za pravednu tranziciju, obezbeđivanje transparentnih i konkurentnih procedura za uvođenje obnovljive energije i sprovođenje Direktiva EU o obnovljivoj energiji, energetskoj efikasnosti, energetskim svojstvima zgrada, eko-dizajnu i propisima o energetskom označavanju.
U podoblasti “Digitalizacija”, prva reforma koja se planira je razvoj sigurne i održive digitalne infrastrukture, uključujući razvoj širokopojasnog pristupa u ruralnim predelima i 5G mreža. Planira se pokrivanje 40% domaćinstava u Republici Srbiji signalom 5G mreža i uslugama do kraja 2027. godine.
Druga reforma u ovoj oblasti je dalja digitalizacija javnih usluga i administrativnih procedura za preduzeća i građane, a treća jačanje obrazovanja odraslih, obuka i relevantnih mogućnosti usavršavanja digitalnih veština i pismenosti.
U okviru podoblasti “Digitalizacija” predviđa se i reforma uspostavljanja sveobuhvatnog okvira za informacionu bezbednost i veštačku inteligenciju. Usvajanje Zakona o veštačkoj inteligenciji planirano je do decembra 2025. godine.
Poslednja reforma u podoblasti “Digitalizacija” je uvođenje inteligentnog transportnog sistema i elektronskog sistema teretnog saobraćaja.
Ljudski kapital: Unapređenje zapošljavanja i obrazovanja
Oblast “Ljudski kapital”je najmanje obimna u smislu broja reformi. Podeljena je na dve podoblasti – “Tržište rada” i “Obrazovanje i veštine”.
U podoblasti “Tržište rada” predviđa se donošenje Zakona o radnoj praksi do decembra 2027, registrovanje 30% lica koja nisu zaposlena, nisu na školovanju, niti su na obuci (NEET) u Garanciju za mlade i izlazak 30% mladih iz Garancije za mlade sa pozitivnim ishodom (definisano kao „ulazak u zapošljavanje, nastavak obrazovanja/obuke, šegrtovanje ili radne prakse”) u roku od četiri meseca.
U podoblasti “Obrazovanje i veštine” planiraju se dve reforme: “Unapređenje kvaliteta nastave i učenja, pravičnosti i dostupnosti na svim nivoima obrazovanja” i “Smanjenje neusklađenosti veština na tržištu rada i olakšavanje prelaska iz škole na posao”.
Druga reforma u ovoj podoblasti planirana je da se sprovede putem povećanja neformalnog obrazovanja odraslih, dualnog obrazovanja i zasnivanje profila ponuđenih u okviru srednjeg obrazovanja na srandardima kvalifikacija.