BEOGRAD – Mi smo za naše unutrašnje potrebe definisali 2027. godinu kao godinu kada ćemo sve sistemske zakone uskladiti sa propisima EU. Ali, odluka o prijemu je odluka svake od 27 država članica i to je uvek politička odluka, rekla je u intervjuu za NIN ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
Govoreći o nedavnom usvajanju Reformske agende Srbije, obimnom dokumentu, koji, kako je ranije saopštilo Ministarstvo za evropske integracije, “predstavlja odgovor na ponudu Evropske unije za ubrzane pripreme za članstvo kroz Plan rasta EU za Zapadni Balkan”, Miščević je istakla da Agenda sadrži 98 indikatora. Ove mere, prema saopštenju MEI, definisane su u četiri oblasti – Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora; Zelena i digitalna tranzicija; Ljudski kapital; Osnove, odnosno mere u oblasti vladavine prava.
“Mi smo napravili pregled koraka u ove četiri oblasti koji treba da budu preduzeti do 2027. Njihovo ispunjenje je uslov da dobijemo sredstva. Mi smo ozbiljni u nameri da ne bude kašnjenja, i to mnogo manje zbog novca, a više zbog kredibiliteta Srbije jer je on jako važan. Trudimo se da u proces praćenja i izveštavanja uključimo i civilni sektor jer reforme nikada nisu samo zadatak Vlade i parlamenta”, istakla je Tanja Miščević objašnjavajući uslove za dobijanje sredstava iz Plana rasta.
Ministarka za evropske integracije je navela da “najvažnije što moramo da uradimo do kraja ove godine u okviru Plana rasta EU za Zapadni Balkan jesu tehnička pomeranja u oblasti diversifikacije snabdevanja energijom i aktivnost radne grupe u parlamentu koja se bavi sprovođenjem preporuka ODIHR-a”. Kako je precizirala, “neophodno je napraviti balans između mera koje treba da unaprede socioekonomski razvoj i mera koje se tiču vladavine prava”.
Upitana da li Plan rasta predviđa i regionalne tržišne integracije u jedinstveno EU tržište, Miščević je odgovorila da su od posebnog interesa zeleni koridori, unapređenje carinskih procedura, uključivanje u jedinstveni sistem plaćanja u evrima, kao i sporazum o potvrđivanju usklađenosti proizvoda. Miščević je navela i da je Srbija par meseci konkurisala za početak razgovora na temu usklađenosti proizvoda, kao prva na Zapadnom Balkanu.
Komentarišući činjenicu da je proširenje EU ponovo na dnevnom redu, Tanja Miščević je rekla da se “posle perioda koji svi nazivaju zamor od proširenja”, stvari menjaju.
“Jedan duži period proširenje nije bilo na dnevnom redu EU. Sada se nalazimo u potpuno drugačijoj situaciji, a razlozi za to su geopolitika, geoekonomija, ali, rekla bih, i pandemija. Pokazalo se tokom pandemije da EU mora da računa na one koji su joj najbliži, a nema bližeg od regiona Zapadnog Balkana”, smatra ministarka za evropske integracije.