BEOGRAD – Civilno društvo imaće važnu ulogu u monitoringu sprovođenja koraka iz Reformske agende, spiska reformi čiji je cilj ubrzavanje puta Srbije ka Evropskoj uniji, poručeno je na konferenciji za novinare posvećenoj Planu rasta za Zapadni Balkan i Reformskoj agendi Republike Srbije, održanoj danas u Evropskoj kući u Beogradu. Kako je objašnjeno, implementacija Reformske agende, koju je Vlada Srbije usvojila 3. oktobra, predstavlja preduslov za dobijanje sredstava iz Plana rasta, vrednog šest milijardi evra, od čega bi Srbija trebalo da dobije oko 1,6 milijarde.
Kako je precizirano, polovina sredstava iz Plana rasta za Srbiju “sliće” se u njen državni budžet, dok će druga polovina postati deo Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) iz koga se finansiraju infrastrukturni projekti.
Predstavljajući ciljeve i sadržinu Reformske agende, ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević precizirala je da se radi o spisku od 98 indikatora, odnosno od 98 reformi, koje naša država treba da sprovede do polovine 2027. godine.
“Reformsku agendu osmislila je administracija u Srbiji u saradnji sa administracijom EU, zajedno smo napravili spisak od 98 indikativnih reformi, čijim sprovođenjem mi dokazujemo da smo kredibilni u pristupanju Evropskoj uniji”, kazala je Tanja Miščević.
Ministarka je napomenula da reforme iz domena vladavine prava predstavljaju segment Reformske agende koji se odnosi na takozvane “Osnove”, te da se Srbija, između ostalog, obavezala da će do kraja godine ispuniti deo preporuka ODIHR-a vezanih za poboljšanje izbornih uslova, kao i da bi u istom roku trebalo da bude izabran i novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije.
“Sprovođenje koraka iz Reformske agende će podrazumevati i verifikaciju, koja će biti u rukama Evropske komisije. Dakle, tek kada EK potvrdi da smo implementirali mere, mi možemo dobiti sredstva iz prve tranše Plana rasta za Zapadni Balkan, što ne treba mešati sa pretfinsisiranjem od sedam odsto”, naglasila je Tanja Miščević.
Ministarka za evropske integracije Srbije je takođe rekla da je u toku izrada akcionog plana za sprovođenje, monitoring i komunikaciju Reformske agende.
Govoreći na konferenciji, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, istakla je da je Reformska agenda novi instrument u politici proširenja Evropske unije, kao i da će civilno društvo pratiti “i dinamiku sprovođenja” reformi i njihove “šire efekte”.
“Svaki od koraka iz Reformske agende veoma je važan za građane Srbije. Recimo, građani će osetiti benefite koji se odnose na poslovno okruženje. Istovremeno, EU usvajanjem Plana rasta šalje poruku da je proces proširenja nešto što ima izvestan kraj, da je on potreban ne samo nama kao državama kandidatima već i EU koja želi da Zapadni Balkan postane deo Unije”, istakla je Bojana Selaković.
Prema rečima ambasadora Emanuela Žiofrea, šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji, Plan rasta za Zapadni Balkan donet je po ubrzanoj proceduri, u godini kada su održani izbori za Evropski parlament.
“Cilj Plana rasta jeste da se ubrza proces reformi, da se podstakne ekonomski rast na Zapadnom Balkanu, kako bi se smanjio socioekonomski jaz sa Evropskom unijom. Takođe, Plan rasta usvojen je i kako bi građani osetili neke od koristi i pre članstva u Uniji, kao i da se povećaju sredstva Evropske unije za države koje teže članstvu”, naglasio je Žiofre.
Ambasador Žiofre je, precizirajući koristi od Plana rasta, odnosno od sprovođenja Reformskih agendi, istakao da će se države Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju priključiti nekim delovima Jedinstvenog tržišta EU pre nego što države postanu članice Unije.
“Recimo, pristupanjem Jedinstvenom prostoru plaćanja u evrima (SEPA), za koje je Srbija aplicirala, smanjiće se troškovi trasfera novca. Takođe, želimo da iz oblasti trgovine smanjimo vreme provedeno na granicama prilikom transporta robe”, naveo je šef Delegacije EU u Srbiji.
Objašnjavajući mehamizme isplate sredstava iz Plana rasta, ambasado Žiofre je napomenuo da će finansiranje biti uslovljeno sprovođenjem reformi. Kako je napomenuo, do kraja godine trebalo bi da dođe do pretfinansiranja – odnosno da bude isplaćeno sedam odsto ukupnih sredstava iz Plana rasta. Uslov za taj korak će biti finalizovanje ugovora između EU i Srbije, koje će morati da ratifikuje Narodna skupština.
Tokom konferencije za štampu, ministarka Tanja Miščević istakla je da je Evropska komisija opisala Reformsku agendu kao “ambiciozan dokument” i da će, između ostalog, na kraju njegove primene, Srbija biti usklađena sa zakonodavstvom EU u pogledu državne pomoći i to pre stupanja u članstvo, što nije bio slučaj sa prethodnim krugovima proširenja.
Bojana Selaković, sa druge strane, prenela je stav civilnog društva da deo mera nije dovoljno ambiciozan, navodeći da je jedna od mera u Reformskoj agendi usvajanje Strategije za borbu protiv korupcije, koja je već bila završena u trenutku pisanja agende. Prema rečima Bojane Selaković, stav civilnog društva iz celog regiona jeste da su Reformske agende mogle da budu ambizioznije.