BEOGRAD – Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (NKEU) objavio je Sažetak Knjige preporuka za 2024. godinu. Reč je godišnjoj publikaciji koja predstavlja najsveobuhvatniji pregled stanja pregovaračkog procesa Srbije u godini u kojoj se navršila puna decenija od zvaničnog početka pregovora između Srbije i Evropske unije, a nastala je doprinosom više stotina članica Nacionalnog konventa, najveće mreže organizacija civilnog društva u Srbiji.
“Knjiga preporuka 2024. je odraz realnosti u koju je dospeo evropski put Srbije, pre svega činjenice da Srbija od kraja 2021. godine nije formalno napredovala u pregovaračkom procesu. Dve i po godine od početka rata u Ukrajini, Srbija i dalje sedi na klackalici hvatajući se za četiri stuba spoljne politike među kojima se nalazi i Evropska unija”, saopštio je NKEU.
U saopštenju se naglašava da se od najviših predstavnika institucija Republike Srbije, mnogo češće čuje sintagma „evropski put“ umesto „put ka punopravnom članstvu“, što se i dalje pravda sumnjom u to da evropski akteri nemaju konsenzus oko svrhe ili interesa proširenja na Zapadni Balkan.
“Međutim, tokom 2024. godine, setom mera i mehanizama, Evropska unija je, ne samo vratila proširenje u vrh evropske politike, već i učinila ogromne napore da vrati poverenje u kredibilitet procesa. Plan rasta za Zapadni Balkan sa stubom koji ubrzava reformske procese je jedan od najvažnijih. Ipak, koliko god takav okvir delovao motivišuće, da bi se krajnji cilj (što brža priprema za punopravno članstvo), ostvario, paralelno se mora raditi i na preostalim obavezama. Za to odgovornost treba da preuzmu i Vlada Republike Srbija i Evropska unija, ali i civilno društvo”, ocenjuje NKEU.
Kako se ukazuje, zbog toga Knjiga preporuka 2024. ima dodatnu težinu, “jer je sveobuhvatnija od okvira Reformske agende, prati okvir godišnjeg izveštavanja Evropske komisije i podseća sva tri aktera na sve ono što je i dalje nedovršen posao i što svako od njih može da učini u okviru svoje uloge u procesu pregovora”.
“Ukupno je definisano 426 preporuka, od kojih su 344 namenjene Vladi, 42 Evropskoj uniji, a civilnom društvu Srbije 40. Takođe, za svaki deo pregovaračkog okvira, prati se kontinuitet i stepen ostvarivanja preporuka u odnosu na prethodnu godinu, ali su formulisane i nove preporuke, uz uvažavanje stanja i konteksta tokom 2024. godine. Tako od ukupno 344 preporuke Vladi, u odnosu na prethodnu godinu, u celosti je ostvareno samo osam, 67 preporuka je ispunjeno delimično, dok je 221 preporuka jneispunjena. Broj novih preporuka je 48. Od ukupno 42 preporuke za Evropsku uniju, dve su nove. Od preostalih 40, pet je ispunjeno u celosti, 11 delimično, a 24 preporuke su neispunjene”, precizira se u saopštenju.
NKEU dodaje da je za civilno društvo predviđeno ukupno 40 preporuka, od kojih je jedna nova. Kako se naglašava, među tim preporukama jedna je ispunjena u celosti, 11 delimično, dok 26 preporuka ostaje neispunjeno.
“Opšti zaključak preporuka za 2024. godinu, reflektuje dosadašnji odnos svih aktera prema procesu daljeg usaglašavanja Republike Srbije sa obavezama iz pregovaračkog okvira: geopolitičku dimenziju koju u prvi plan stavlja Evropska unija, traženje izgovora od strane Vlade za to što ključni reformski procesi izostaju, ali i gubitak motivacije pa i poverenja kod civilnog društva da može da utiče na dalji proces evropskih integracija”, konstatuje NKEU.
NKEU ocenjuje da za dalji napredak u pregovorima, “praćen otvaranjima novih klastera i definisanjem merila za zatvaranje, neće biti dovoljan fokus samo na Reformsku agendu i obaveze koje je u tom okviru preuzela Vlada”.
“Važnost geopolitičkog trenutka i prilika koja se otvorila za ubrzanje celokupnog procesa proširenja, moraju se iskoristiti tako da svaki od tri aktera u pregovorima, preuzme veću odgovornost i obezbede međusobnu sinergiju”, zaključuje se u saopštenju.