BEOGRAD – Direktor Direktorata Evropske komisije za proširenje (DG NEAR), Gert Jan Kopman, izjavio je danas da napredak u vladavini prava i normalizacija odnosa sa Prištinom ostaju najvažniji uslovi za napredak Srbije u procesu evropskih integracija, ali je ukazao i na nizak nivo usaglašenosti Beograda sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, prenosi FoNet.
Kopman je, u onlajn debati Centra za evropske politike (CEP) o najnovijem izveštaju Evropske komisije kandidata za članstvo u EU, ukazao da su, osim Srbije i Gruzije, ostale zemlje pokazale visok nivo i skoro potpuno usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.
“Nažalost, Srbija i Gruzija imaju nizak nivo usaglašenosti i jasno je da, ako žele da bude deo EU, da to mora da se promeni, prosebno u odnosu prema Rusiji“, naveo je Kopman.
On je podsetio da je sastanak predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen sa premijerom Milošem Vučevićem otkazan, a da u isto vreme predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije bio u Kazanju, već je razgovarao s premijerima Poljske, Grčke i Fon der Lajen.
Kopman je dodao da je jasno da je pred Srbijom mnogo posla i da njene poruke nisu uvek uniformne i homogene.„Kao što je rečeno u Izveštaju EK, to će morati da se promeni da bi se napredovalo u pregovorima o članstvu“, ukazao je on.
Predstavljajući neke od nalaza u Izveštaju o Srbiji, Kopman je ponovio da su reforme bile usporene zbog vanrednih izbora i prekida u radu vlade, ali dodaje da je bilo “nekakvog napretka”.
„Zadovoljni smo što je Srbija u potpunosti spremna da ispunu svoje obaveze iz Sporazuma o putu normalizacije sa Kosovom. Ponovili smo da je Beograd ispunio merila i spreman je za otvaranje klastera 3 i radimo sa državama članica da se to i ostvari“, rekao je on.
Kopman je ukazao da postoji zabrinutost zbog pojedinih izjava protiv evropske zajedničke politike i dodao da je potrebno da Srbija jasno iznese svoj stav i potvrdi evropski izbor.
“Srbija ima dobru Reformsku agendu, koja sadrži i obaveze usklađivanja sa viznom politikom do kraja godine prema tri države, i neke od reformi potrebne za članstvo biće ispunjene kroz taj dokument“, rekao je on.
Govoreći o Kosovu, Kopman je ocenio da je Priština ostvarila napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, odobrena je vizna liberalizacija i napisana je dobra Reformska agenda.
“Spremni smo, kao Evropska komisija, da spremimo mišljenje o kandidaturi Kosova za članstvo EU, ali Savet EU to od nas nije tražio i to je povezano sa malim napretkom u primeni sporazuma o putu normalizacije odnosa sa Srbijom, ali i sa teškoćama na severu“, zaključio je Kopman.
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović izjavio je da Izveštaj Evropske komisije pokazuje da je napredak Srbije u procesu pristupanja EU razočaravajući i da otvara pitanje šta je tačno njena politika evropskih integracija i da li postoji.
Majstorović je istakao deo izveštaja koji se odnosi na stratešku orijentaciju Srbije.
“Ako posle 10 godina pristupnih pregovora Evropska komisija i dalje zahteva od Srbije da jasno odredi svoju stratešku orijentaciju, to je znak nedovoljnog poverenja i razumevanja Srbije šta proces evropskih integracija predstavlja”, rekao je Majstorović.
Majstorović je dodao da je posebno zabrinjavajuće što se u izveštaju pominje da Srbija nije ispunila preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja.