Godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji u delu o slobodi izražavanja u velikoj meri prepoznaje probleme sa kojima se mediji suočavaju, ocenjuje Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), dodajući da je i Evropskoj uniji jasno da u Srbiji zakoni o medijima postoje kako bi se kršili.
“Mi smo šampioni u ispunjavanju forme i izbegavanju suštine. Oni u izveštaju kažu da su dva medijska zakona izmenjena, ali da nas očekuju nove izmene zbog novog medijskog okvira koji je usvojen u EU, konstatuju da se novousvojeni zakoni nedosledno primenjuju i to je apsolutno tačno”, navodi naša sagovornica.
U svom izveštaju za Srbiju, Evropska komisija navodi da se slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i novinarkama nastavljaju i na lokalnom nivou. Ističe se da “učestale izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom istraživačkom radu novinara proizvode efekat uzdržavanja u pogledu slobode izražavanja”.
Dodaje se da je u 2023. godini javno tužilaštvo pokrenulo 76 predmeta krivičnog gonjenja, u odnosu na 86 iz 2022. godine, iako su oba novinarska udruženja zabeležila porast slučajeva pritisaka i fizičkih napada na novinare.
Evropska komisija prepoznala je i da je “neobjašnivo” odloženo objavljivanje oslobađajuće presude drugostepenog suda u februaru 2024. godina za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
“Nije ostvaren napredak u druga dva slučaja ubistva, od kojih je jedan sada isključen iz dalje istrage zbog apsolutne zastarelosti. U ponovnom suđenju u slučaju podmetanja požara u domu istraživačkog novinara potvrđena je pravosnažna osuđujuća presuda protiv lokalnog zvaničnika i smanjena zatvorska kazna”, navodi Evropska komisija u svom izveštaju o Srbiji.
Osim napada na novinare, Evropska komisija primećuje da slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
“Srbija će morati da se uskladi sa pravnim tekovinama EU kako bi obuhvatila rano odbacivanje očigledno neosnovanih tužbi i pravnih sredstava protiv zlonamernih postupaka”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Tamara Filipović ocenjuje da je u ovogodišnjem izveštaju više nego ranije naglašena odgovornost nosilaca državnih funkcija koji su glavni generatori netrpeljivosti i dehumanizacije novinara koji rade u javnom interesu.
“Ono što se ne pominje je štetnost sadržaja koji se emituje na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i putem tabloidnih online i štampanih medija koji se finansijski podržavaju javnim novcem kroz različite vidove netransparentnog finansiranja”, kaže za EWB Tamara Filipović.
Oba medijska zakona moraju se izmeniti kako bi se uskladili sa evropskim tekovinama
U oktobru 2023. godine Narodna skupština usvojila je dva medijska zakona – Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o elektronskim medijima (ZEM).
U izveštaju se navodi da zakonodavno okruženje koje je nastalo donošenjem ovih zakona jeste unelo “nekoliko poboljšanja” u zakonodavstvo, ali da se oba zakona moraju dodatno izmeniti kako bi se u potpunosti iskladili sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.
Poboljšanja prema oceni Evropske komisije odnose se i na jačanje pravnog okvira za nezavisnost i transparentnost u radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i jačanje njegovog mandata u borbi protiv pretnji pluralizmu medija.
“Nakon novih odredaba koje se dozvoljavaju društvima u državnom vlasništvu da budu vlasnici medija, potrebno je poboljšati i mere zaštite pluralizma medija i uređivačke nezavisnosti. Potrebno je naznačiti da se antimonopolska pravila i pravila za kontrolu koncentracije primenjuju na sektor medija”, navodi Evropske komisije.
Novi medijski zakoni u praksi: Lokalne vlasti nastavljaju da dodeljuju novac podobnim medijima?
Kada je reč o sprovođenju novih medijskih zakona, iz Evropske komisije ocenili su da se oni primenjuju nedosledno, navodeći primer rada REM-a. Izveštaj EK je podsetio na kašnjenje u izboru novog Saveta REM-a i ocenio da još uvek postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti u praksi, što se videlo i tokom proteklih izbora.
Izveštaj podseća da ni konkurs za dodelu pete nacionalne frekvencije, raspisan 2022. godine, još uvek nije završen, te da za to nije dat nijedan opravdan razlog.
“Srbija mora da preduzme hitne mere da predupredi anti-EU narativ koji se širi sa brojnih medija, kao i da se suprotstavi stranom uticaju na informacije i manipulaciju informacijama, najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Tamara Filipović navodi da izveštaj Evropske komisije konstatuje da nije učinjen nikakav napredak u oblasti slobode medije, a da novinari na terenu primećuju da je situacija gora nego što je bila.
“To konstatuje i naš Indeks bezbednosti novinara koji opao u 2023. godini. U 2022. godini indeks koji meri indikatore u četiri oblasti odnosno, pravno i organizaciono okruženje, zatim, proces, prevenciju i stvarne napade bio je 2.89, dok je u 2023. iznosio 2.83 na skali od 1 do 7. Ocene 2 i 3 pokazuju da je situacija u negativnom domenu, odnosno veoma loša ili loša”, dodaje ona.