U jeku aktuelnih masovnih protesta i studentskih blokada, zvaničnici Srbije “reciklirali su” narativ o “obojenoj revoluciji”, čija svrha je navodno rušenje vlasti. Između ostalog, predsednik Aleksandar Vučić tvrdi, gotovo svakodnevno, da su aktuelni događaji orkestrirani iz inostranstva. Iste poruke čule su se i nakon ovonedeljnih sastanaka srpskih ministara sa predstavnicima Rusije.
Prema tvrdnjama Vučića, međunarodne organizacije, poput USAID-a, čije su aktivnosti, podsetimo, nedavno suspendovane, finansiraju nastojanja da se destabilizuje Srbija.
“I sad vam kažem – propala im je obojena revolucija. Javite im u USAID, u NED i u EED (Evropska zadužbina za demokratiju). Svuda im javite, gotovo je sa tim. Pobedila je Srbija, i nikada Srbiju pobediti nećete”, poručio je on u obraćanju okupljenima na skupu organizovanom na Sretenje u Sremskoj Mitrovici.
Ranije ovog meseca Vučić je u Kikindi kazao da će do Vidovdana napisati knjigu “Kako sam pobedio obojenu revoluciju u Srbiji”. Kako tvrdi, njegovo iskustvo u “odupiranju protestima” služiće kao model za druge države koje se suočavaju sa sličnim situacijama.
Vlasti u Srbiji su obilato koristile slične narative o “stranom mešanju” u proteklih nekoliko godina, u situacijama kada su izbijali protesti. Ilustracije radi, vladajuća partija je 2021. okrivila “strane interese” za organizaciju protesta protiv projekta iskopavanja litijuma, koji bi sprovodila kompanija Rio Tinto. Identična tvrdnja izrečena je i 2024, kada je pitanje litijuma ponovo došlo na dnevni red i kada su organizovani masovni protesti.
Tvrdnje o “obojenim revolucijama” čule su se i tokom protesta “Srbija protiv nasilja”, organizovanih u maju 2023, kao i tokom decembra 2023, kada su organizovani protesti nakon izbora obeleženih brojnim neregularnostima.
Jedna priča za domaću publika, a druga za Zapad?
U poslednje vreme se u javnosti učestalo tvrdi da srpski zvaničnici igraju “dvostruku igru”, tako što pokušavaju da aktuelne proteste predstave kao “obojenu revoluciju” kada se obraćaju domaćoj javnosti ili ruskim kolegama, dok, sa druge strane, prilikom kontakata sa zapadnim političarima tvrde kako je trenutna kriza rezultat ruskog mešanja.
Ovu temu pokrenuo je Filip Ejdus, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji je nedavno na društvenoj mreži X objavio da je iz diplomatskih izvora saznao da “režim na Zapadu proteste predstavlja kao rusko mešanje, a na Istoku kao obojenu revoluciju”.
Ubrzo nakon toga, bivši predsednik Srbije Boris Tadić saopštio je, takođe putem mreže X, da su mu sagovornici na prošlonedeljnoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji preneli da “predstavnici srpske delegacije šire informaciju među zapadnim političarima kako ruske tajne službe i interesi stoje iza studentskih protesta u Srbiji”.
Tadić je takav potez protumačio kao “novi nivo napada” na studente, te kao suprotnost “propagandi” koja se plasira u Srbiji.
Slične tvrdnje izneo je i Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija centar, koji je u objavi na X naveo da (šef srpske diplomatije) Marko Đurić tokom sastanaka na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji priča kako iza protesta u Srbiji stoje Rusi, njihove tajne službe i Vagner grupa.
Ponoševe navode “energično je odbacio” Marko Đurić, optužujući opozicione političare da pokušavaju da ga diskredituju.
Sergej Lavrov sa Markom Đurićem: Zapad pokušava da destabilizuje Srbiju
U međuvremenu se u diskusiju o “obojenoj revoluciji”, ne prvi put, uključila i Rusija. Na zajedničkoj konferenciji za medije sa Markom Đurićem, održanoj 17. februara u Moskvi, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov naglasio je da rusko rukovodstvo “podržava napore srpskog rukovodstva i predsednika Vučića da spreče destabilizaciju situacije u državi”.
“On (Vučić) je naveo konkretne činjenice grubog mešanja stranih država u unutrašnje političke procese u Srbiji. Mi osuđujemo takvu praksu i insistiramo na tome da se principi neintervencije u unutrašnje stvari rigorozno poštuju od strane svih, pre svega od strane naših zapadnih kolega, koji već dugo pokušavaju da koriste nevladine organizacije koje se javno finansiraju, uključujući USAID fondove, da destabilizuju situaciju u zemljama u kojima žele da imaju veći uticaj u svoju korist i ignorišu suštinske interese naroda u tim državama”, poručio je ministar spoljnih poslova Rusije.
U slično tonu, Marko Đurić se “osvrnuo na brojne spoljne i unutrašnje pritiske kojima je izložena Srbija”, izrazivši zahvalnost Lavrovu na “podršci očuvanju stabilnost naše države, što je veoma važno za kapacitet Srbije da sprovodi nezavisnu politiku”.
Samo dan nakon što su Lavrov i Đurić razgovarali “jedan na jedan”, potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina ugostio je u Moskvi Sergej Šojgu, sekretar Saveta bezbednosti Ruske Federacije, kako bi razmotrili mogućnosti jačanja prijateljskih veza dveju država.
Kako je saopštila Vlada Srbije, sagovornici su “potvrdili kategorično odbijanje mešanja spolja u unutrašnje stvari suverenih država… ruska strana izrazila je spremnost da nastavi da pruža podršku bratskom srpskom narodu u očuvanju stavilnosti… strane su potvrdile da će intenzivirati međuresorni dijalog kako bi se suprotstavili obojenim revolucijama”.
Podsetimo, Vulin je 2021, u svojstvu ministra unutrašnjih poslova Srbije, oformio “radnu grupu za borbu protiv obojenih revolucija”, zajedno sa Šojguovim prethodnikom na aktuelnoj funkciji, Nikolajem Patruševim. Opseg delovanja ove radne grupe ostao je pod velom tajne do danas.
Vuk Vuksanović: Vladajuća garnitura u Srbiji koristi spoljnopolitičko balansiranje da dobije poene na domaćem terenu
Komentarišući običaj srpskih zvaničnika da koriste termin “obojena revolucija” kad god izbiju protesti građana, Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, navodi za European Western Balkans da je to “stari metod vladajuće garniture u Srbiji, gde se spoljnopolitičko balansiranje instrumentalno koristi zarad sticanja unutrašnjih poena i kako bi se osiguralo da ključni međunarodni igrači ne otkažu podršku vladajućoj koaliciji”.
“Tokom protesta ‘Ne davimo Beograd’ 2016. godine, protesti su se pripisivali Džordžu Sorosu, da bi se sledeće godine predsednik Vučić susreo i sa Džordžom Sorosem i njegovim sinom Aleksandrom. Tokom pandemije i nasilnih protesta 2020. godine, optuživala se u provladinim medijima i tablodima ruska duboka država da je iza protesta, onda kada odnosi sa Moskvom nisu bili zadovoljavajući zato što je Beograd pokušao zaokret prema Vašingtonu tokom Trampovog prvog mandata. Krajem 2023. godine, kada su izborne neregularnosti u Beogradu izazvale proteste i nerede ispred gradske skupštine, srpska vlada je uz pomoć ruske ambasade to opisivala kao obojenu revoluciju”, objašnjava Vuk Vuksanović.
Prema mišljenju našeg sagovornika, “vrhunac ove igre je kada vladajuća elita unutrašnje nemire predstavlja Zapadu kao ruski hibridni rat, a Rusiji kao ‘obojenu revoluciju’koju predvodi Zapad”.
“Taj recept je oproban i tokom protesta protiv Rio Tinta 2024. godine i sada tokom ovih studentskih protesta. Termin “obojena revolucija” je veoma popularan u tom kontekstu pošto se u svesti dela populacije termin vezuje za razočaranje postpetooktobarske ere i simbolom za mešanje Zapada u politike događaje u postsovjetskim zemljama i Egiptu”, precizira Vuksanović.
Prema rečima Vuka Vuksanovića, Rusija često pomaže elitama u Beogradu u toj igri, što se videlo i tokom pomenutih protesta krajem 2023. godine, ali 2021. godine kada su tokom prvih demonstracija protiv Rio Tinta, Aleksandar Vulin i Nikolaj Patrušev, sekretar za nacionalnu bezbednost ruskog Saveta bezbednosti potpisali memorandum o saradnji u borbi protiv “obojenih revolucija”.
“Za Moskvu to ima simboliku, pošto su demonstracije koje su oborile Miloševića 2000. godine inspirisale prave ‘obojene revolucije’ u Gruziji, Ukrajini i Kirgistanu 2000-ih, kao i ‘Arapsko proleće’ u Egiptu 2011. godine. Istovremeno, za Moskvu je to i pitanje principa gde se načelno suprotstavljaju antivladinim protestima, usled straha da se takav scenario ne ponovi u Rusiji”, zaključuje Vuksanović.