Povratak Donalda Trampa na predsedničku funkciju u SAD značio bi “dobru vest” za nacionalistički orijentisane političare na Zapadnom Balkanu, koji bi smatrali da imaju moćnog saveznika u sprovođenju svojih političkih programa. S druge strane, izbor Kamale Haris bi označio izvesni kontinuitet sa politikom koju je sledio aktuelni predsednik Džozef Bajden, te predstavljao šansu za redefinisanje evroatlantske politike, ocenjuju sagovornici našeg portala.
Kako se ističe, u slučaju povratka republikanca Trampa u Belu kuću moguće je da će biti “oživljen” takozvani Vašingtonski sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, potpisan u jesen 2020, a pobeda predstavnice američkih demokrata Haris mogla bi da da vetar u leđa evroatlantskoj integraciji Zapadnog Balkana, ali tek treba videti koji su njeni spoljnopolitički prioriteti, budući da još nije precizirala pravce delovanja u tom domenu.
Kandidature Kamale Haris i Donalda Trampa su i zvanično potvrđene na konvencijama demokrata i republikanaca. Sudeći prema aktuelnim anketama, očekuje se da će izborna trka u SAD biti veoma neizvesna. Tramp je bio u prednosti pre povlačenja Džozefa Bajdena, koji je, podsetimo, odustao od kandidature pod pritiskom saradnika zbog bojazni vezanih za njegove godine. Trenutna istraživanja javnog mnjenja pokazuju blagu prednost Kamale Haris.
Sagovornici EWB su saglasni da bi bivši specijalni izaslanik Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel imao važnu ulogu u kreiranju i sprovođenju politike Vašingtona prema Zapadnom Balkanu ako Tramp uspe da dobije novi mandat. Grenel slovi za čoveka od velikog Trampovog poverenja, a osim funkcije izaslanika za dijalog, bio je i ambasador Amerike u Berlinu. Uveliko se spekuliše da bi mogao da postane državni sekretar SAD ako izbornu pobedu odnese kandidat republikanaca.
Kurt Basener: Trampova pobeda osnažila bi secesionističke agende, a Haris bi mogla da ubrza evroatlantski put regiona
Prognozirajući efekat eventualnog reizbora Trampa za predsednika SAD na razvoj situacije na Zapadnom Balkanu, Kurt Basener, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, navodi za European Western Balkans, da bi to moglo da predstavlja novi zamajac za secesionističke politike u regionu.
“Tramp je ona vrsta političara koja je veoma poznata ovde na Balkanu, što uključuje činjenicu da meša lični i porodični biznis sa funkcijom na koju je izabran. Tako da se on uklapa u politiku “velikog čoveka”, koja je dominantna u ovom regionu. To pokazuju i poslovni dogovori koji su nedavno njegov zet Džared Kušner i ćerka Ivanka postigli u Beogradu i blizu Valone u Albaniji”, tvrdi Kurt Basener.
Basener podseća da su tokom Trampovog predsedničkog mandata SAD bile aktivno angažovane u davanju podrške “razmeni teritorija”, odnosno “prilogađavanja administrativne linije”, ili “korekcije granica”, što je bio drugi naziv za ideju o podeli Kosova.
“Taj koncept su predložili srpski predsednik Vučić i tadašnji predsednik Kosova Tači 2018, što je, takođe, podržala kancelarija šefice diplomatije EU Federike Mogerini, ali ne i mnoge države članice Unije. Ričard Grenel je bio predvodnik većine navedenih procesa, a i dalje često ima istaknutu ulogu u ovom regionu. Njegovo angažovanje nakon Trampovog predsedničkog mandata pokazuje da nema jasne linije između načina na koji on, odnosno Tramp vide politiku, i njihovih sopstvenih agendi. Grenela se naročito sećamo po tome što se, kao i mnogi drugi Trampovi izaslanici, svojski trudio da izazove trzavice sa Evropom, te unutar Evrope. Dodajmo tome otvoreno reakcionarni, nacionalistički element, po čemu je, Tramp takođe, sličan, mnogim balkanskim liderima, kao i sa onima u okolnim državama EU, naročito Viktoru Orbanu iz Mađarske”, naglašava sagovornik EWB.
Prema mišljenju Basenera, “tradicionalne vrednosti, koje Tramp zagovara, ali ih, očigledno je, ne primenjuje u praksi, česta su tema razgovora”.
“Svi ovi elementi vode do zaključka da iako nije moguće predvideti njegove odluke, njegova pozicija i stavovi su poznati. I ako bude izabran u novembru, zahvaljujući “Projektu 2025” i drugim naporima, on će se daleko više fokusirati na to da se postara da izabere osoblje koje će sprovoditi svaku agendu ili hirove koje bude osmislio. Dakle, postoji dobar razlog da oni poput Aleksandra Vučića, Milorada Dodika, Dragana Čovića ili drugih reakcionara, čekaju u nadi da će se to dogoditi, kako bi njihove agende dobile još već slobodu delovanja, ako ne i direktnu podršku”, napominje Basener.
Kurt Basener tvrdi da ako na izborima pobedi Kamala Haris treba očekivati izvesni kontinuitet u američkoj spoljnoj politici, te eventualno ubrzanje pridruživanja država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i NATO.
“Što se tiče Kamale Haris, početna premisa glasi da će biti izvesnog kontinuiteta. Njen savetnik za nacionalnu bezbednost Filip Gordon bio je pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu u prvom mandatu Obamine administracije, ali to može uskoro da se promeni kada ona bude dobila veću šansu da definiše ciljeve. Dakle, to je mnogo spekulativnije od pokušaja da se predvidi pravac Trampove politike”, objašnjava on.
Basener tvrdi da i oni koji su poput njega samog razočarani politikom Bajdenove administracije ipak imaju “nekoliko razloga za nadu” ukoliko Kamala Haris postane predsednica.
“Prvo, ona je bivša državna tužiteljka visokog profila, i prepoznala bi vezu političke-poslovne elite i organizvanog kriminala, koja se širi ovim regionom. Ne može da bude istinskog napretka sve dok nema transatlantske posvećenosti direktnom hvatanju u koštac sa time, umesto da se sarađuje i pokušava da se upravlja”, precizira sagovornik EWB.
Basener napominje da bi Haris bila nova na rukovodećem položaju, ali da evropski saveznici priželjkuju njen izbor za predsednicu, jer bi na taj način ona dobila priliku da pomogne u definisanju agende na ovoj strani Atlantika, koja će početi da se kreira formiranjem nove Evropske komisije.
Basener smatra da bi u tom slučaju postojala istinska šansa da se osnaži evroatlanska perspektiva ovog regiona, koja predstavlja “osnovnu premisu angažovanja Zapada na Zapadnom Balkanu od 1999. godine, koja je dalje formalizovana u Solunu” – da bi potencijalni ulazak u EU podstakao bi “ušančene” elite na Zapadnom Balkanu da se late napornog rada.
“Imamo gotovo dve decenije dokaza da to ne funkcioniše u sadašnjem obliku. Dakle, treba pažljivo preispitati metode, ne i ciljeve, a Haris bi bila u poziciji da to predoči svojim kolegama”, konstatuje Kurt Basener.
Vuk Vuksanović: U slučaju da se Grenel i Tramp vrate, doći će do ponovnog pozivanja na Vašingtonski sporazum
I Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže za EWB da bi izborna pobeda Trampa išla naruku konzervativnim snagama na Zapadnom Balkanu.
“Ukoliko Tramp pobedi, doći će jačanja onih političkih snaga koje naginju ka tom novom konzervativnom nacionalizmu i koji osećaju gnev prema ekonomskim, političkim i kulturološkim posledicama liberalizma u formi koji je praktikovana u poslednjih trideset do četrdeset godina. U tom slučaju, Tramp će se gledati kao neki vid inspiracije. Trampova administracija bi potencijalno bila atraktivan partner za zemlje Zapadnog Balkana usled sve veće razočaranosti sa EU. To je već viđeno tokom prvog Trampovog mandata kada su Skoplje i mnoge druge balkanske prestonice razočarane EU prihvatile da ih SAD prigrle posebno u bezbednosnom domenu”, precizira Vuk Vuksanović.
Prema Vuksanovićevom mišljenju, kada je u pitanju Trampova administracija, od većeg je značaja da li će Ričard Grenel biti njen deo, posebno ako postane državni sekretar.
“Za samog Grenela Srbija i kosovski spor su posebno značajni jer se u svojim javnim izjavama pozivao na svoj rad na tom pitanju u prošlom mandatu, što govori da Grenel to vidi kao način da sebe promoviše. U slučaju da se Grenel i Tramp vrate, doći će do ponovnog pozivanja na Vašingtonski sporazum. Ako gledamo ekonomske blokade koje Kurtijeva vlada sprovodi protiv srpske zajednice na Kosovu, ekonomske odredbe ovog sporazuma mogu čak biti i korisne, a za Trampovu vladu može biti zanimljivo i pitanje zaštite srpskih verskih i kulturnih objekata pošto se to uklapa sa hriščanskim preferencama njegovih glasača jevanđelista”, smatra on.
Podsetimo, Vašingtonski sporazum potpisali su u jesen 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti u Beloj kući, u prisustvu Donlda Trampa. Većina tačaka iz tog dokumenta ostala je neispunjena.
Vuk Vuksanović dodaje da bi u slučaju Trampovog novog mandata “Vučićeva vlada koristila svoje stare kontakte sa Ričardom Grenelom, sporazum o prodaji zgrade starog Generalštaba u Beogradu Džaredu Kušneru i veze sa Izraelom i izraelskim lobi grupama da izgradi jaču vezu sa Trampovom administracijom i pokušada izvuče bolju nagodbu vezanu za Kosovo”.
“U tom slučaju, faktor će biti i otvoreni, lični animozitet koji Grenel ispoljava prema Kurtiju. Naravno, dosta bi zavisilo od toga koliko bi bila uspešna Trampova administracija u suprotstavljanju starim birokratskim strukturama koje bi zagovarale kontinuitet sa prethodnom politikom”, precizira sagovornik EWB.
Vuksanović napominje da kandidatkinja američkih demokrata tek treba da definiše za šta se sve zalaže kada je reč o spoljnoj politici.
“U slučaju pobede Kamale Haris, problem je što se radi o osobi koja nije izrazila u svojoj političkoj karijeri upečatljive stavove o spoljnoj politici, niti ima indikacija da poseduje neko veliko znanje o toj oblasti. U tom slučaju, došlo bi do izvesnog kontinuiteta sa Bajdenovom administracijom, gde bi se retorički govorilo o podršci evroatlantskoj, demokratskoj budućnosti regiona. Međutim u praksi, tri dominantne teme bi bile: Kosovo, iako bi ovo pitanje i dalje bilo pod uticajem činjenice da je Kurti prvi kosovsko-albanski lider koji nema podršku Vašingtona, litijum i suprotstavljanje uticaju Rusije i Kine. U takvom kontekstu, nadziranje stanja demokratije i vladavine prava na Balkanu je sekundarno pitanje, a ukoliko Tramp pobedi njega će biti još manje briga o unutrašnjem razvoju balkanskih zemalja”, zaključuje Vuk Vuksanović.
Franc-Lotar Altman: Haris će biti skeptična prema Vučiću i sličnima, Trampu ne podržava proširenje EU
Govoreći na iste teme, Franc-Lotar Altman, nezavisni nemački akademik i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, takođe napominje za EWB da još nisu poznate spoljnopolitičke sklonosti Kamale Haris, ali da ona sigurno neće blagonaklono gledati na bujanje nacionalizma u ovom regionu.
“Haris će biti transatlanski nastrojena, baš kao što je i Bajden. Za razliku od Trampa, ona je veoma jasno negativno nastrojena prema Putinu, kao i prema njegovim prijateljima, naročito prema autokratskim sistemima. Ta jasna antiputinovska pozicija takođe će značiti da će ona biti skeptičnija prema Vučiću i politici obuzdavanja koju je primenjivao ambasador Grenel, koji će, (u slučaju njene pobede), zasigurno morati da napusti balkansku politiku. Haris će takođe nastaviti ili čak povećati podršku Ukrajini”, smatra Franc-Lotar Altman.
Altman napominje da još nije poznato šta Haris misli o situaciji na Balkanu, na primer, o “stalnim uznemirujućim i destabilizujućim potezima Dodika ili o glasovima takozvanog srpskog sveta iz Beograda”.
“Možda će ona izvršiti veći pritisak na Beograd da konačno prizna nezavisni status Kosova, ali najpre će morati da se angažuje u bliskoistočnoj politici. Gledano na duge staze, budući da ona dolazi iz Kalifornije, njena orijentacija biće slična orijentaciji bivšeg predsednika Obame, što uključuje dugoročno ekonomsko i političko rivalstvo sa Kinom, ali ne po cenu pogoršanja odnosa sa Evropom”, ocenjuje on.
Altman tvrdi da bi ako Tramp uspe da se vrati na funkciju u Beloj kući ljudi poput Ričarda Grenela “nastavili da sprovode antievropsku politiku, a Zapadni Balkan bi, možda, ostao drugorazredni u Trampovim prioritetima”.
“Geslo Amerika na prvom mestu bilo bi glavno u spoljnoj politici, a ono što je on govorio o okončanju rata u Ukrajini znači da bi možda bio voljan da prinudi Ukrajinu da zaboravi na pokrajine na istoku Ukrajine koje je okupirala Rusija, samo da ne bi više imao taj evropski problem na svojoj agendi. Kada je reč o Srbiji, Kosovu i BiH, njegovo znanje o ozbiljnim problemima i odnosima veoma je ograničeno, tako da bi možda bilo presudno ko će u administraciji imati uticaj na njega, kada je reč o formiranju mišljenja. On tvrdi da je zainteresovan za brze rezultate, ali ne promišlja o dugoročnim efektima”, smatra Altman.
Ovaj nemački politikolog napominje da je, ako je verovatni Trampu na rečima, moguće da bi on umnogome smanjio angažovanje SAD u Evropi, naročito na Balkanu, što bi značilo povlačenje američkih vojnika, i “otvaranje vrata Moskvi da poveća svoj uticaj u jugoistočnoj Evropi, što podržavaju političari poput Orbana, Fica i Vučića.
Kako zaključuje: ”Tramp uopšte nije zainteresovan za proširenje i snaženje EU, pa bi to, možda, smatrao pozitivnim”.
Različita gledišta o Bajdenovom političkom nasleđu
Pojedini naši sagovornici različito gledaju na “političko nasleđe” Džozefa Bajdena kada je reč o Zapadnom Balkanu. Dok Kurt Basener tvrdi da se “radi o ogromnom razočaranju”, Franc-Lotar Altman konstatuje da se Bajden, za razliku od Trampa, dobro postavio prema ovom regionu.
“Dominantna politika, i Vašingtona i Brisela, a i većine država članica EU, zasniva se na zaključku da je Balkan u suštini ‘tribalan’, tako da se njime može samo upravljati. Bajdenova administracija imala je šansu da se tome suprostavi, ali nije. Umesto toga, na terenu je bilo još više kontinuiteta nego što su mnogi od nas nadali, iako je, makar, ideja o podeli Kosova stavljena u fioku. Ali, kao razultat toga razvijena je regionalna politika sa fokusom na Srbiju, odnosno Vučića, a ‘menadžerski napori’ nastavljeni su i u ostatku ovog regiona”, tvrdi Basener.
S druge strane, Altman smatra da je “predsednik Bajden bio je veoma pozitivan u pogledu transatlantskih odnosa, što takođe uključuje pažnju na ono što se dešava na Balkanu”.
Podsetimo, predsednik Bajden je u junu 2024. produžio za još godinu dana izvršnu uredbu o vanrednoj situaciji za Balkan, jer, kako tvrdi, situacija na Balkanu i dalje predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD. U saopštenju objavljenom na sajtu Bele kuće, navedeno je da se nastavljaju “akcije osoba koje ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju na Balkanu, uključujući akte ekstremističkog nasilja i remetilačke aktivnosti, i situacija na Balkanu, koja ometa napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije”.
Bajden je tokom predsedničkog mandata dvaput organizovao Samit za demokratiju, na kojoj su učestvovali i lideri iz ovog regiona, uključujući predsednika Srbije. Takođe, neretko je isticao da je potrebno suprostaviti se “malignom uticaju Rusije” na Zapadnom Balkanu.