Zahtev za moratorijumom na ustavne promene u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe našao se među zahtevima opozicije iznetim u platformi za predstojeći međustranački dijalog, iza koje stoje Stranka slobode i pravde (SSP), Demokratska stranka (DS), Pokret slobodnih građana (PSG), Ne davimo Beograd, Pokret za preokret i Zajedno za Srbiju.
U tački koja se tiče prekida procesa promene Ustava, što mnogi ocenjuju kao novinu, opozicija ističe da bi ovaj proces trebalo da se obustavi do formiranja novog skupštinskog saziva.
„Imajući u vidu krizu demokratije oličenu u Narodnoj skupštini bez opozicije, konstituisanom na osnovu nelegitimnih izbora, zahtevamo moratorijum na ustavne izmene do formiranja novog skupštinskog saziva nakon održanih slobodnih i fer izbora“, navodi se u platformi.
Podsećamo, Srbija već više od tri godine kasni sa izmenama Ustava u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe. Promena Ustava jedna je od obaveza Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, koja je formulisana vladinim Akcionim planom za poglavlje 23. Ova reforma trebalo bi da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu i na taj način približi Srbiju standardima EU.
Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partneri Srbija, smatra da zahtev dela opozicije ima smisla, ukoliko dolazi iz zabrinutosti za legitimitet sastava Narodne skupštine i njegov demokratski kapacitet.
„Uz to, kako procedura promene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe podrazumeva i sprovođenje referenduma, može biti upitna atmosfera u kojoj bi takav referendum bio sproveden, odnosno da li bi on ličio ne samo na nekoliko prethodnih izbornih procesa, već i na ustavni referendum iz 2006. godine, tokom koga je utvrđen niz nepravilnosti, a Ustav i pored toga usvojen”, kaže Toskić Cvetinović.
Ona dodaje da bi zahtev za moratorijumom na ustavne promene mogao imati smisla i efekta ako se stavi u kontekst pregovora za bolje izborne uslove, koji treba da vode reprezentativnijem sastavu Parlamenta u kome bi se zaista raspravljalo o predlozima za izmene.
“Međutim, ostaje pitanje šta ukoliko pregovori vlasti i opozicije budu neuspešni pa opozicija opet bojkotuje izbore, tada neće biti moguće vratiti izgubljeno vreme. Konačno, proces izmena Ustava započet je tokom prethodnog saziva Parlamenta u kome je opozicija bila zastupljenija, a opet su najglasniji i najkonrektniji komentari na predloge izmena dolazili ne iz redova opozicije, već strukovnih udruženja, civilnog sektora i stručne javnosti”, ocenjuje Toskić Cvetinović.
Ona naglašava da bi takav scenario mogao da se ponovi, osim ukoliko opozicione snage ne promene strategiju i izađu sa konkretnim predlozima kojim bi motivisali i mobilisali i širi krug građana da se uključe u javnu raspravu i izjasne na referendumu.
Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za poglavlje 23, saglasna je u oceni da zahtev opozicionih stranaka za moratorijumom na ustavne promene jeste smislen sa njihove tačke gledišta, s obzirom na to da je većina njih i bojkotovala izbore, kao i činjenicu da u Narodnoj Skupštini praktično nema opozicije, što ukazuje na manjak legitimiteta trenutnog sastava.
Međutim, ona podseća da se sa ustavnim promenama u delu koji se odnosi na nezavisno pravosuđe uveliko kasni.
„Revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 dao je novi rok za sprovođenje ustavnih promena u ovom delu. Ako uzmemo u obzir dokle se stiglo sa procesom i da da je tek upućen predlog za promenu od strane Vlade, koji nije još uvek razmatran u forumu, kraj 2021. godine za organizovanje referenduma po ovom pitanju deluje nerealno. Činjenica je i da ne želimo da po svako cenu do toga dođe samo da bi se štiklirali rokovi“, objašnjava Spremo.
Da li treba prekinuti proces promene Ustava?
U decembru prošle godine novoizabrana Vlada Srbije ponovo je započela proces promene dela Ustava o pravosuđu. Vlada je tada saopštila da su time ona i Ministarstvo pravde potvrdili čvrstu opredeljenost u sprovođenju reformskih procesa.
Ono što je problem, a na šta ukazuju strukovna udruženja i nevladine organizacije, jeste što se novi predlog Vlade ne razlikuje od predloga upućenog krajem 2018. godine. Za tekst amandmana eksperti ukazuju da oni nisu u skladu sa evropskim standardom. To znači da Srbija sa tako promenjenim Ustavom neće moći da uđe u Evropsku uniju.
Jovana Spremo ocenjuje da je u ovom trenutku suštinsko pitanje da li mi želimo da dobijemo tekst kojim bi građani Srbije dobili zavisnije pravosuđe.
„Pitanje je da li mi želimo da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo izradi tekst po ugledu na onaj koji je Ministarstvo pravde izradilo iako nije bilo nadležno, što je potvrdila i tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović. Strukovna udruženja su već toliko puta upozoravala koliko su rešenja iz tog teksta problematična kao i da nisu u velikoj meri u skladu sa evropskim standardima za nezavisnost pravosuđa“, kaže Jovana Spremo.
Ona ipak naglašava da u ovom trenutku niko ne zna kako će nadležni skupštinski odbor da postupa, ali je sigurno da će tekst koji odbor bude pripremio, plenum Narodne skupštine u kom sedi svega 7 članova opozicionih poslanika, prihvatiti.
Spremo navodi da to ne sme biti opcija, već da je neophodno zaista omogućiti ustavnu garanciju za nezavisnost pravosuđa, što može da se desi samo ukoliko budemo imali otvorenu javnu raspravu, jednom kada odbor otpočne radi na tekstu.
„Činjenica da je nezavisnost pravosuđa visoko na agendi prioriteta Evropske unije, što se može videti i u konsolidovanom izveštaju izvestioca Vladimira Bilčika, pokazuje i važnost da se građani Srbije upoznaju sa razlozima zašto se Ustav menja u delu koji se odnosi na pravosuđe i šta im ustavna garancija nezavisnosti donosi, kako bi mogli o tome jednog dana da odlučuju na referendumu“, dodala je ona.
Pod pretpostavkom da Vlada prihvati predlog opozicije da se proces promene Ustava prekine, to može biti snažan argument da vladajuća većina za zastoj u evropskim integracijama okrivi opoziciju.
Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG), izjavio je za Blic da Skupština u kojoj nije zastupljleno drugačije mišljenje i u kojoj nema opozicije nema ni legitimitet da menja najviši pravni akt.
On je naglasio da ustavne izmene jesu potrebne, ali da je još potrebnije da one budu valjano izvršene, a ne preko kolena.
“Insinuacije da se ovim zahtevom sprečava rešavanje pitanja Kosova i usporava put Srbije u EU su u najmanju ruku smešne, rekao bih i tužne. Srbija stagnira na putu ka EU zbog vlasti, ne opozicije. Stagnira zbog zarobljenih institucija, zbog pravosuđa koje je generator nepravde, zbog medijskog mraka, kršenja ljudskih prava, a ne zbog našeg zahteva da Ustav treba menjati na normalan način”, istakao je Grbović.
Ana Toskić Cvetinović ipak smatra da bi i pored toga što je nezavisnost pravosuđa visoko na agendi EU, ipak postojalo razumevanje Unije za odlaganje reforme Ustava, koliko god da to nije idealan scenario za našu zemlju.
„Verujem da bi, ukoliko bi bili ispunjeni neki drugi uslovi (npr. borba protiv korupcije, smanjenje faktičkih pritisaka na pravosuđe i drugo), a posebno kada EU posreduje u dijalogu vlasti i opozicije, postojalo razumevanje za ponovo odlaganje izmena Ustava, iako ne mislim da bi ovo odlaganje bilo idealan scenario za našu zemlju“, smatra Toskić Cvetinović.
Iako su predložene izmene Ustava nedovoljne kako bi pravosuđe bilo zaista nezavisno, da bi odlaganje ustavnih reformi bilo opravdano, razgovori vlasti i opozicije trebalo bi da rezultiraju stvarnim poboljšanjima izbornih uslova. Ukoliko do toga ne dođe, Srbija će izgubiti još dve godine u kašnjenju sa onim na šta se sama obavezala na svom putu ka Evropskoj uniji.