Srbija se ovog meseca po prvi put uskladila sa određenim restriktivnim merama Evropske unije vezanim za krizu u Ukrajini od njenog izbijanja 2014. godine. Savet EU je 3. marta produžio važenje sankcija bivšem proruskom predsedniku Ukrajine Viktoru Janukoviču i drugim članovima ukrajinske vlade iz vremena njegovog mandata, a Srbija, koja se 2014. nije uskladila sa ovom merom, sada je to uradila.
Ova odluka Vlade nije direktno kontradiktorna Zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost koji su usvojeni 27. februara, u kojima se navodi da “Republika Srbija smatra da nije njen vitalni politički i ekonomski interes da u ovom trenutku uvodi sankcije bilo kojoj državi, pa ni njenim predstavnicima ili privrednim subjektima”.
Viktor Janukvič trenutno nije predstavnik bilo koje države niti nosilac javne funkcije. On je nakon pada s vlasti 2014. izbegao u Rusiju, a neki mediji su preneli da je iste godine dobio i rusko državljanstvo, što nije zvanično potvrđeno.
Ipak, ovu odluku Srbije, koja je tri dana bila dostupna na zvaničnom sajtu Saveta Evropske unije a da je medijima u Srbiji prošla ispod radara, deo javnosti je protumačio kao početak potpunog usklađivanja sa Evropskom unijom u pogledu Rusije i napuštanje politike balansiranja.
Ovom utisku doprinela je činjenica da se Srbija u međuvremenu podržala neobavezujuća dokumenta koja su, na mnogo direktniji i oštriji način od zvaničnog stava Srbije, osudila rusku invaziju na Ukraijinu koja je počela 24. februara.
U pitanju su Rezolucija Ujedinjenih nacija, koju je Generalna skupština usvojila 2. marta, kao i Deklaracija Visokog predstavnika EU Đuzepa Borelja od 22. februara, kojom se “snažno osuđuje” odluka Rusije da prizna oblasti Donjecka i Luganska kao nezavisne republike i na taj način ugrozi teritorijalni integritet Ukrajine.
Usklađivanje sa Deklaracijom Visokog predstavnika posebno je značajna, jer se odnos Srbije prema ovim dokumentima “beleži” u Briselu i unosi u konačan procenat usaglašenosti Srbije sa spoljnom politikom EU, što je neophodan uslov za napredovanje ka članstvu.
Prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić lično je dao politički značaj ovoj temi, ističući da je usklađenost sa spoljnom politikom podignuto sa 46% na 62%, čime je “ispunjeno obećanje” Srbije.
Prema podacima ISAC Fonda, od 1. januara 2021. do 31. decembra 2021. Evropska unija izdala je ukupno 85 spoljnopolitičkih deklaracija sa kojima je tražila od država kandidata za članstvo i država partnera da se usklade, a Srbija se uskladika sa 52, odnosno 61%.
Ovaj procenat sada će biti ozbiljno doveden u pitanje. Od 33 deklaracije sa kojima se Srbija nije uskladila 2021, dobar deo njih se odnosio upravo na Ukraijinu, Rusiju i Belorusiju. Takvih deklaracija je za celu 2021. godinu bilo 24, a samo od početka rata u Ukrajini ove godine doneteo ih je već 23.
S obzirom da se očekuje, dakle, da će broj ovih deklaracija biti višestruko veći nego prošle godine, procenat usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom EU mogao bi da se nađe u slobodnom padu ukoliko nastavi politiku neusklađivanja. Ovo, možda, objašnjava zašto je se po prvi put uskladilo sa nekom od ovih deklaracija, makar ona bila samo o produžavanju sankcija donetih 2014.
Evropska unija je, u međuvremenu, uvela četiri paketa sankcija Rusiji, bez presedana po obimu. Dan nakon početka invazije, 25. februara, EU je zamrzla imovinu predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, a uvela je i restriktivne mere članovima Državne dume i Saveta za nacionalnu bezbednost. Lista sankcija, zaključno sa 15. martom, obuhvata 877 pojedinaca i 62 entiteta, uključujući i takozvane “oligarhe”.
Osim toga, EU je uvela zabranu letova ka Ruskoj Federaciji, zabranila transakcije sa Ruskom centralnom bankom, isključila više ruskih banaka iz SWIFT sistema, značajno ograničila trgovinu i suspendovala emitovanje kanala Russia Today i Sputnjik.
Srbija se nije uskladila ni sa jednom od ovih sankcija, a Evropski parlament usvojio je 1. marta rezoluciju u kojoj je izraženo “snažno žaljenje” zbog ovoga. Grupa evropskih poslanika iz redova liberala čak je pozvala na zamrzavanje pregovora sa Srbijom i obustavljanje finansijske pomoći zemlji ukoliko do usklađivanja ne dođe.
Ipak, nije bilo oštrijih javnih reakcija vlada Evropske unije. Prilikom prošlonedeljne posete Beogradu, ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok diplomatski je izjavila da je neophodno imati “jasan stav” o situaciji u Ukrajini i podržala glasanje Srbije u Ujedinjenim nacijama.
U javnosti kruže spekulacije da snažnije reakcije iz EU izostaju zbog navodnog obećanja predsednika Vučića da će sankcije biti uvdene nakon izbora 3. aprila, na kojima Vučić i vladajuća Srpska napredna stranka očekuju nove mandate. Opozicioni predsednički kandidat Zdravko Ponoš izneo je prošle nedelje tvrdnju da je ova informacija tačna, na osnovu njegovih ličnih izvora iz diplomatskih krugova.
Za ovakve tvrdnje, ipak, nema dokaza, a Vuk Vuksanović, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, smatra da odluka Srbije o Janukoviču može biti ili kozmetika ili postepeno prilagodjavanje Srbije merama EU.
“To sve zavisi od toga koliko EU bude vrsila pritisak na vlast u Beogradu, a taj pritisak ce biti sve snazniji dok god traje ovaj sukob. Vlast u Beogradu ce svakako težiti tome da odloži odluku dok ne prođu aprilski izbori u Srbiji i da dobije od EU neke ustupke na osnovu kojih bi lakše opravdala svoju potencijalnu odluku o uvođenu sankcija Rusiji srpskom javnom mnjenju”, kaže Vuksanović za European Western Balkans.
Kako navodi novinar Politike i spoljnopolitički komentator Boško Jakšić, jasno je da je Beograd pažljivo birao odluku o sankcijama Janukoviču da bi demonstrirao spremnost da se pridruži sankcijama EU a istovremeno minimizirao štete u odnosima sa Rusijom.
“Radi se o kupovini vremena uoči izbora pošto je srpskim vlastima jasno da bi šira podrška kaznenim merama Zapada prema Putinovom režimu značila gubitak glasova unutar nacionalističkog i proruskog biračkog korpusa”, kaže Jakšić za naš portal.
On dodaje da pridruživanje nekim drugim sankcijama posle izbora nije isključena opcija, ali sve zavisi od razvoja ukrajinske krize.
“Produženo zaoštravanje podrazumeva pojačavanje pritisaka na Beograd, dok bi popuštanje te pritiske oslabilo. U svakom slučaju, pošto će napetost između Istoka i Zapada potrajati, nastavak intenzivnog savezništva Srbije sa Rusijom, i Kinom, više se neće tolerisati na način koji je postojao u vremenima Angele Merkel”, kaže Boško Jakšić.
Kako se navodi u istraživanju ISAC Fonda, Srbija je tokom 2021. napredovala kada je reč o usklađivanju spoljne politike EU prema Belorusiji, sa kojom su zaoštreni odnosi nakon predsedničkih izbora u toj zemlji 2020. godine, za koje Evropska unija smatra da su nelegitimni. Srbija se tokom 2021. nije uskladila sa restriktivnim merama EU prema Belorusiji, ali je podržala političke deklaracije, odnosno one koje nisu sadržavale restriktivne mere.
Na pitanje da li bi Srbija mogla na ovaj način da se uskladi sa nekim restriktivnim merama i deklaracijama prema Rusiji, a sa drugima ne, Boško Jakšić kaže da nije Srbija ta koja diktira uslove.
“Zamislite da EU svoju spoljnu politiku usaglašava po principu “švedskog stola”. Ni jedna kapitalna odluka ne bi mogla da se donese jer uvek postoje partikularni interesi. Treba samo pogledati Mađarsku i Poljsku, a od skora i Sloveniju, i uveriti se koliko je proces odlučivanja složen, a ponekad i neefikasan”, naglašava on, dodajući da bi dopustiti zemljama kandidatima selektivnost u izboru značilo unošenje dodatnog haosa, što EU ne bi smela politički da dopusti.
Period nakon 3. aprila, po svemu sudeći, biće ključan kada je reč o budućim odnosima Srbije sa Rusijom i Evropskom unijom. Jaz između Rusije i ostatka Evrope produbljuje se iz dana u dan i nema naznaka da bi mogao uskoro da bude prevaziđen.