Zabrinutost zbog ionako nedovoljnog medijskog pluralizma u Srbiji povećala se nakon što su osvanuli dokumenti koji pokazuju da državna kompanija Telekom namerava da se udruži sa privatnom kompanijom Telenor da bi se, kako se navodi, na srpskom tržištu smanjio udeo kablovskog operatera SBB.
Međutim, ovo nije prvi put da poslovne odluke Telekoma direktno ograničavaju pluralizam i slobodu medija. Kako je EWB ranije pisao, opozicioni političari tvrde da je Telekom korišćen za prebacivanje novca poreskih obveznika na račune kompanija u vlasništvu medijskih mogula koji podržavaju vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS).
U avgustu 2020. godine, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić otkrila je ugovor vredan 38 miliona evra između Telekoma i kompanije “Wireless media”, u vlasništvu Igora Žeželja, koji je takođe vlasnik prorežimskog tabloidnog lista Kurir, jednog od najtiražnijih dnevnih novina.
Prema rečima Tepić, Žeželj je deo sume od 38 miliona iskoristio za kupovinu tabloida Kurir. Tepić je podsetila na prethodno promenljivu naklonost Kurira, koji je na momente bio oštro kritičan prema SNS i njenom lideru Aleksandru Vučiću. U Žeželjevom vlasništvu, tabloid je čvrsto naklonjen SNS-u.
Početkom 2020. godine kablovski operatori koji posluju pod brendom Supernova, Radijus vektor i Kopernikus tehnolodži, a koji su deo grupacije Telekom Srbija, nisu obnovili ugovor, koji je bio na snazi do 31.12.2019. godine, sa Junajted grupom o emitovanju kanala te medijske kuće, među kojima se, pored sportskih i zabavnih, nalazi i informativna televizija N1.
Ovaj slučaj takođe je izazvao reakcije Evropske komisije koja je rekla da se „pluralizam medija mora povećavati, a ne smanjivati“.
Još jedan slučaj dogodio se 2018. godine, kada je Telekom kupio kablovskog operatera Kopernikus. Prethodni vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović, čiji je brat visoki član SNS-a, odmah je potom kupio dva TV kanala sa nacionalnom frekvencijom Prva i O2, za iznos sličan onome za koji je svoju kompaniju prodao Telekomu.
Takođe 2018. godine, korisnicima usluga SBB-a koji su pratili TV program preko EON aplikacije na internet mreži MTS Telekom Srbija, uskraćen je pristup programu N1 putem ove aplikacije.
Iako je Telekom negirao da je svojim korisnicima ograničio onemogućio pristup sadržaju kanala SBB i TV N1, SBB je rekao da je program N1 bio dostupan na MTS mreži, ali je, kako su rekli, verovatno u MTS-u doneta odluka da se taj informativni program blokira.
Najnovija kontroverza u vezi sa odnosima Telekoma i SBB-a može imati ogromne efekte na slobodu medija u Srbiji. Prvo, SBB emituje kanale kao što su N1, Nova S i Newxmax Adria, jedne od retkih u Srbiji koji nisu okarakterisani kao režimski, što je što je primetila i međunarodna organizacija Reporteri bez granica (RSF).
Predstavnik RSF za Zapadni Balkan Pavol Salaj izjavio je za Radio Slobodna Evropa da mediji poput N1, Nova S i Newsmax Adria pružaju javnosti informacije koje se ne mogu čuti u medijima koje kontroliše država.
„Zabrinjava nas da bi sporazum između državne kompanije Telekom Srbija i privatnog mobilnog operatera Telenor, mogao negativno da utiče na pluralizam medija i da dalje poveća državni uticaj u medijskoj sferi. Postoji rizik da bi ugovor između Telekoma i Telenora mogao da spreči kablovskog operatera SBB da dođe do šire publike“, rekao je Salaj.
Drugo, stručnjaci u Srbiji su upozorili da, ako sporazum bude odobren, on preti da postane monopolski sporazum, što šteti konkurenciji na srpskom medijskom tržištu.
Pročitajte više: Da li Telenor i Telekom ugrožavaju slobodnu konkurenciju na medijskom tržištu u Srbiji?
“Srpska napredna stranka želi da uspostavi apsolutnu dominaciju na medijskoj sceni”
Iako su Telekom i Telenor izdali saopštenja vezana za sporazum, u kojima ističu da “žele da nastave da razvijaju tržište” i da “će uvek postupati i nastaviti da posluju u skladu sa zakonima”, novinar i bivši predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović istakao je za EWB da “za razliku od Telenora, čiji su motivi isključivo u domenu finansijske dobiti, Telekom, kao kompanija u većinskom državnom vlasništvu, želi pre svega da kartelskim udruživanjem oslabi tržišnu poziciju SBB-a”.
“Odnosno, želi da oslabi tržišnu poziciju Junajted grupe i praktično je onemogući da iz sopstvenih prihoda finansira medije poput N1, Nova S i portal Nova.rs koji predstavljaju ozbiljnu konkurenciju propagandističkoj mašineriji koju kontroliše vlast”, objasnio je Obradović.
Koordinatorka projekata i istraživačica u Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) Tanja Maksić se slaže i dodaje da je ovaj potez svakako više od poslovne saradnje, koji kao što se pokazalo u prethodnom periodu, uveliko ima za posledicu sužavanje medijskih sloboda.
“Setimo se samo slučaja sa kupovinom Kopernikus kablovskog sistema, a zatim i kupovinu dve TV sa nacionalnom frekvencijom. Činjenica da je Telekom firma u državnom vlasništvu samo daje dodatnu obavezu ovoj kompaniji da bude odgovorna prema građanima, i u dovoljnoj meri transparentna pri donošenju ovako krupnih poslovnih odluka. Na ovaj potez gledam kao na ozbiljan udar na medijski pluralizam, pre svega, a onda i kao opasan presedan koji vodi ka većem ukrupnjavanju i (nedozvoljenoj) koncentraciji medijskog vlasništva”, istakla je Maksić.
Obradović je naglasio da je to je još jedan u nizu poteza vladajuće stranke koja želi da uspostavi apsolutnu dominaciju na medijskoj sceni.
“Apetiti predsednika Srbije Aleksandra Vučića rastu obrnuto proporcionalno problemima sa kojima se vlast suočava ovog trenutka ili se mogu očekivati u bližoj i daljoj budućnosti. Mislim pre svega na sve češće korupcionaške afere unutar vladajuće stranke, ali i kosovski problem koji se mora rešavati u apsolutnoj medijskoj tišini i bez disonantnih tonova”, rekao je Obradović i dodao da zbog toga, posle uspostavljanja kontrole nad svim komercijalnim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i dominantnim uticajem na uredjivačku politiku javnih servisa, vlast pokušava da protera kritičke medije i sa “kabla”.
On objašnjava da je vlast u tome, opet preko Telekoma, kupovinom kablovskog operatora Kopernikus i niza manjih kablovskih mreža, u velikoj meri uspela.
“Jedini koji odoleva je SBB, odnosno Junajted grupa koja, uprkos svemu, drži 53 odsto kablovskog prostora. Udruživanje Telekoma I Telenora ima za cilj da taj odnos značajno promeni i, ako ne uspe da protera Junajted grupu i SSB, onda da ostvari prevlast na ovom delu medijske scene emitovanjem preko kablovskih operatora onih televizija koje imaju provladinu uredjivačku politiku”, istakao je Obradović.
“Ograničavanje ustavnog prava građana na objektivno informisanje”
Pomenuti dokument, u koji je televizija N1 imala uvid, predstavljen je rukovodstvu državnog Telekoma krajem prošle godine, a Izvršni odbor je 1. decembra potvrdio predlog ugovora sa Telenorom.
Nakon što se ovaj dokument pojavio u javnosti Telekom je izdao saopštenje u kojem se navodi da se “SBB plaši i, sudeći po reakciji, procenjuje da će zbog razvoja Telekoma imati pad tržišnog učešća na ispod 30 odsto”.
“Ovo je najbolji dokaz rasta i razvoja Telekoma Srbija u poslednje dve godine”, istaknuto je u saopštenju.
Ipak, Obradović je naglasio da je Telekom praktično, osim telekomunikacione kompanije, neka vrsta batine u rukama vlasti koja se koristi kako bi se uspostavila potupna dominacija provladinih medija.
“Sporazum sa Telenorom je je još jedan pokušaj da se pre svega građani Srbije onemoguće da budu informisani iz više različitih izvora. Zbog toga ovaj sporazum, ukoliko se ostvari, može biti pre svega ozbiljan udarac na pluralizam u Srbiji i dalje ograničavanje slobode izražavanja.’Uništavanje SBB-a’ je strateški potez koji ima za cilj bitno ograničavanje ustavnog prava građana na objektivno i nepristrasno informisanje”, kazao je Obradović.
Kakve će biti posledice ukoliko se sporazum sprovede?
Slobodna konkurencija na tržištu može biti ugrožena na tri osnovna načina: kroz restriktivne sporazume, putem zloupotrebe dominantnog položaja i putem koncentracije učesnika na tržištu. U slučaju Telekoma i Telenora, postoji mogućnošću da je u pitanju prva od ove tri situacije – restriktivni sporazum.
Međutim, prema zakonu u Srbiji, restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa. Nezavisni organ Komisija za zaštitu konkurencija treba da odluči o tome da li će ovaj sporazum biti izuzet od zabrane ili ne.
Obradović je izjavio da ukoliko Komisija za zaštitu konkurencije odobri sklapanje ovog ugovora, biće prekršen zakon, “ali ono što je još važnije i opasnije, Srbija će ubrzano nastaviti da tone u medijsku tminu i jednoumlje”.
“Bez objektivnog javnog servisa i kritičkih medija čiji je vlasnik Junajted grupa, građani Srbije će biti prepušteni propagandističkoj mašineriji vladajućeg establišmenta, a država će se još više približiti ogoljenoj autokratiji u kojoj su ugrožena osnovna demokratska prava građana”, naglasio je Obradović.
On je dodao da je ovaj ugovor protivzakonit jer se upravo usvojenom Medijskom strategijom i važećim Zakonom o javnom informisanju i medijima, državi zabranjuje da bude vlasnik medija.
“Pošto je Telekom akcionarsko društvo sa većinskim državnim kapitalom, ovaj ugovor ponovo uvodi državu u vlasništvo nad medijima jer je poznato da je Telekom i vlasnik nekoliko TV kanala”, naveo je Obradović.
Maksić je objasnila da stvar dodatno otežava činjenica i da naš regulatorni okvir, Zakon o javnom informisanju i medijima, nema adekvatan odgovor na ovu situaciju, ne prepoznaje u dovoljnoj meri vertikalnu koncentraciju proizvođača sadržaja i distributera, kao i činjenica da se u našem zakonodavstvu ne prepoznaje pluralizam kako jedan od bitnijih merila u proceni koncentracije vlasništva.
“Rešenja iz nove Medijske strategije idu upravo u ovom pravcu, ali kao što se više puta pokazalo, praksa uvek ide ‘ispred’ regulative”, rekla je Maksić i dodala da bi posledice sporazuma između Telekoma i Telenora bile ozbiljno pregrupisavanje snaga u polju i kablovskih operatora, i medija koji su primarni proizvođači sadržaja, kao i upitan kvalitet javnog informisanja.
Osim toga, zaključuje Maksić, ukoliko dođe do takve situacije, ovo će biti jasan pokazatelj posledica koje krupan kapital može da napravi medijskom sistemu i u potpunosti ga prekroji na štetu građana i njihovih prava.