Analize Izdvojeno

Da li Telenor i Telekom ugrožavaju slobodnu konkurenciju na medijskom tržištu u Srbiji?

Telekom Srbija; Foto: N1

Nedavno su osvanuli dokumenti koji pokazuju da državna firma Telekom namerava da se udruži sa privatnom kompanijom Telenor da bi se, kako se navodi, na srpskom tržištu smanjilo učešće SBB-a koji emituje kanale kao što su N1 i Nova S, jedne od retkih u Srbiji koji nisu okarakterisani kao režimski.

Ovaj plan u koji je televizija N1 imala uvid, predstavljen je rukovodstvu državnog Telekoma krajem prošle godine, a Izvršni odbor je 1. decembra potvrdio predlog ugovora sa Telenorom.

Nakon što se ovaj dokument pojavio u javnosti Telekom je izdao saopštenje u kojem se navodi da se “SBB plaši i, sudeći po reakciji, procenjuje da će zbog razvoja Telekoma imati pad tržišnog učešća na ispod 30 odsto”.

“Ovo je najbolji dokaz rasta i razvoja Telekoma Srbija u poslednje dve godine”, istaknuto je u saopštenju u kom nije demantovano postojanje ugovora sa Telenorom.

Telenor se takođe oglasio rekavši da “pružanjem inovativnih i kvalitetnih usluga našim korisnicima, želimo da nastavimo da razvijamo tržište, i uvek tražimo prilike za dalje širenje ponude”.

“Uvek postupamo i nastavićemo da poslujemo u skladu sa zakonima i pozitivnim propisima Republike Srbije i najvišim standardima na tržištu”, saopštili su iz Telenora.

Eksperti u Srbiji su upozorili da ako se ovaj sporazum odobri, preti da postane monopolski sporazum.

Međutim, da li slučaj udruživanja Telenora i Telekoma predstavlja spornu saradnju u kontekstu zaštite konkurencije?

Doktor Univerziteta u Strazburu i stručnjak za pravo EU Uroš Ćemalović navodi za EWB da uopšteno posmatrano, slobodna konkurencija na tržištu može biti ugrožena na tri osnovna načina: kroz restriktivne sporazume, putem zloupotrebe dominantnog položaja i putem koncentracije učesnika na tržištu.

„U slučaju Telekom-Telenor, suočeni smo sa mogućnošću da postoji prva od ove tri situacije – restriktivni sporazum“, navodi Ćemalović.

Naime, prema članu 10. našeg Zakona o zaštiti konkurencije, „restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije“.

„Međutim, nisu svi restriktivni sporazumi nužno protivzakoniti. Prema članu 11. ovog Zakona, ’restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane ukoliko doprinose unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi’“, navodi Ćemalović.

On objašnjava da je uslov da bi ovi sporazumi bili izuzeti od zabrane jeste da „ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu“.

„O tome da li će neki pojedinačni sporazum biti izuzet od zabrane ili ne odlučuje nezavisni organ, koji se zove Komisija za zaštitu konkurencije. Dakle, dva ili više učesnika na tržištu su svesni da je sporazum među njima restriktivan, ali, ako smatraju da su ispunjeni zakonski uslovi, mogu da se obrate Komisiji za zaštitu konkurencije, sa zahtevom da se taj njihov pojedinačni sporazum izuzme od zabrane“, navodi Ćemalović.

Možemo li da očekujemo reakcije Komisije za zaštitu konkurencije?

Prema zvaničnom saopštenju za javnost objavljenom na sajtu Komisije za zaštitu konkurencije 27. januara 2021. godine, kompanije Telekom i Telenor obratile su se ovom organu sa zahtevom za pojedinačno izuzeće.

Ćelamović objašnjava da ukoliko se utvrdi da je nadležna za postupanje po zahtevu ove dve kompanije, Komisija bi trebalo da se upusti u proveru zakonskih uslova da li su (ili ne) ispunjeni uslovi da se dozvoli pojedinačno izuzeće od zabrane.

„Kao i u svakom drugom slučaju, Komisija je dužna, na osnovu dokaza koje im podnesu Telekom i Telenor, da temeljno ispita da li su ovi uslovi ispunjeni. U svom saopštenju od 27. januara, Komisija je istakla da „ovde nije reč o koncentraciji (spajanju) dva ili više tržišna učesnika već o izuzeću od zabrane ugovora o ograničenoj i definisanoj poslovnoj saradnji u određenom segmentu poslovanja“, a dodala je da je „u svojoj dosadašnjoj praksi (Izuzeti sporazumi) već postupala po zahtevima za pojedinačno izuzeće ugovora zaključenih između učesnika aktivnih na tržištu elektronskih komunikacija Telenor – VIP mobile, Telenor – SBB, itd“, navodi Ćemalović.

Sa ovim se slaže i Dušan Protić, programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u Centru za evropske politike, međutim, on navodi da problem koji se javlja u slučaju Telenor-Telekom je sada već notorna okolnost da je sam cilj tog sporazuma upravo istiskivanje ili čak eliminacija konkurencije na relevantnom tržištu.

„To što su ti navodi sadržani u jednom internom dokumentu Telekom-a, ne čini ih nerelevantnim, već naprotiv, oni su dati upravo u kontekstu razloga za zaključivanje sporazuma sa Telenorom i time eksplicitno ukazali na nedozvoljeni cilj sporazuma, pa nije moguće izbeći ocenu tih navoda u postupku pred Komisijom. Prema tome, takav sporazum ne bi mogao biti predmet pojedinačnog izuzeća, a njegovo sprovođenje u praksi bi moglo biti sankcionisano velikim novčanim kaznama, koje mogu biti i do 10 % od ukupnog godišnjeg prihoda tih kompanija na teritoriji Republike Srbije“, ističe Protić.

On navodi da je Komisija za zaštitu konkurencije u proteklom periodu postepeno izgrađivala ugled nezavisne kontrolne institucije i praksu koja je postala relevantna, kako za učesnike na tržištu u Srbiji, tako i orijentir i model za druga tela za zaštitu konkurencije u regionu.

“Postupanje Komisije u slučaju Telenor-Telekom će biti veoma značajan institucionalni stres test, koji će dati odgovor na pitanje da li je ona ostvarila neophodan nivo kapaciteta i nezavisnosti u radu koji odgovara postignutom ugledu i potrebama našeg tržišta, a naročito njenom položaju i nadležnostima koje su joj propisane zakonom”, navodi Protić.

Međutim, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić ističe da je njegov utisak da Srbija ulazi u grupu zemalja koja protokom vremena sve više slabi svoje državne institucije i da je zbog toga realno sve dalje od evropskih standarda državnih uređenja.

“Otuda ne mislim da je bolja situacija sa konkretnom Komisijom za zaštitu konkurencije. Voleo bih da grešim, ali ne očekujem da će ona nezavisno i profesionalno obaviti posao zbog koga je inicijalno formirana”, objašnjava Šoškić koji kaže da je u ovom slučaju posebno sporno to što se državna kompanija uključuje u aktivnosti koje za cilj imaju narušavanje slobodne konkurencije kao temelja tržišne privrede, jer slobodna konkurencija predstavlja jedno od temeljnih načela i nužnu pretpostvku efikasnosti tržišne privrede.

Kakva se poruka šalje stranim investitorima?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je ovim povodom da ne bi trebalo zamerati Telekomu koji želi opstanak na tržištu i koji želi da se bori da postoji i da napreduje, da uzme veći udeo na tržištu. On je na pitanje kakva poruka se šalje stranim investitorima potencirao vlasničku strukturu N1.

„Bez obzira na to što postoje brojne primedbe različitih ljudi kako vaš vlasnik vodi kompaniju, odakle, zašto nije ‘srpska’ već ‘luksemburška’ to kod nas nema problema. Voleo bih da imamo još više takvih i svakih drugih investitora“, izjavio je Vučić, prenosi N1.

Aleksandar Vučić na sednici SNS; Foto: FoNet

Da se šalje loša poruka stranim investitorima, ističe Šoškić, koji navodi da ako država ili državna kompanija aktivno radi na suzbijanju konkurencije, posebno ako se radi o inostranoj kompaniji koja za cilj ima istiskivanja sa tržišta, onda je to jasna negativna poruka svim inostranim investitorima.

“Zemlja koja ima vrlo niske investicije u odnosu na BDP, kakva je Srbija, i koja želi da privlači strane investicije radi privrednog razvoja zemlje, ovakve postupke svakako ne bi smela sebi da dopusti”, naveo je Šoškić. 

Protić objašnjava da je pitanje da li se štiti konkurencija na tržištu jedno od ključnih koje se postavlja kod analize stanja koju sprovodi svaki strani investitor pre ulaska na to tržište, pogotovo ako je reč o investitorima koji inače posluju na području na kojem važe istovetna pravila o zaštiti konkurencije, kao što je Evropska unija.

“Kakva će biti poruka investitorima o sprovođenju pravila zaštite konkurencije, u ovom slučaju, ohrabrujuća ili odvraćajuća, zavisi od odluke nadležnog tela koje je zaduženo za sprovođenje ovih pravila”, naglasio je Šoškić.

Ćemalović ocenjuje da će postupanje Komisije za zaštitu konkurencije u ovom slučaju biti pod snažnom lupom domaće javnosti, ali će, nesumnjivo, biti analizirano i od strane relevantnih organa EU, a posebno Evropske komisije.

„Pored toga, brojni domaći i strani privredni subjekti, a posebno oni koji deluju na tržištu elektronskih komunikacija (uključujući i potencijalne domaće i strane investitore), veoma će pažljivo pratiti dalji razvoj događaja u ovom slučaju. U svim državama sveta koje ispunjavaju bar minimalne standarde kada su u pitanju demokratske institucije i tržišna privreda, sektor elektronskih komunikacija je izuzetno kompetitivan, sa snažnom borbom učesnika na tržištu za svakog potrošača. Ako u ovom sektoru ne postoji (ili je značajno ugrožena) slobodna konkurencija, može nastupiti velika šteta ne samo po potrošače, već i po celokupnu ekonomiju zemlje“, navodi Ćemalović.

Posledice po evropski put Srbije u kontekstu Poglavlja 8 (Konkurencija)

Na svom evropskom putu, Srbija mora da uskladi zakonodavstvo u ovoj oblasti sa Evropskom unijom, što u kontekstu Poglavlja 8 koje se bavi konkurencijom, znači da Srbija mora da obezbedi slobodnu konkurenciju kao jedan od osnovnih postulata savremene ekonomije.

Ćemalović navodi da kada je u pitanju mesto prava konkurencije u procesu evropskih integracija Srbije, naš pravni sistem je, globalno posmatrano, u dobroj meri usklađen sa pravnom tekovinom EU u ovoj oblasti, ali je potrebno i dalje usaglašavanje.

„Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o Srbiji (6. oktobar 2020. godine) naglašava da ’uspostavljeni kredibilitet i slika Komisije za zaštitu konkurencije treba da budu potvrđeni od strane nove uprave kroz dobre rezultate u sprovođenju zakona’. Odlučivanje o sporazumu Telekom-Telenor biće prilika da vidimo na koji način će Komisija za zaštitu konkurencije odgovoriti na ovako visoko postavljena očekivanja“, istakao je Ćemalović.

Međutim, ugovorom između Telekoma i Telenora ne dovodi se u pitanje samo slobodna konkurencija između tržišnih učesnika, već i sloboda izražavanja, što je prepreka na evropskom putu koja je zabeležena kako u izveštajima Evropske komisije, tako i drugih međunarodnih tela.

Šoškić navodi da bi sve aktivnosti koje slabe kapacitet i nezavisnost institucija i snagu pravne države, guše slobodnu izražavanja i slobodu medija, narušavaju funkcionalnu demokratiju, sputavaju slobodno tržište i konkurenciju, bi trebalo da budu nepremostiva prepreka za svaku zemlju koja je na „evropskom putu“.

„To isto treba da važi i za Srbiju. Mislim da ne treba da čudi da Srbija stagnira na svom ’evropskom putu’, jer se čini kao da najvećim delom već godinama unazad ignoriše izveštaje i stavove Evropske komisije“, zaključio je Šoškić.

Zabrinutost povodom pluralizma medija u Srbiji i trenutni razvoj situacije sa Telenorom i Telekomom predstavlja povod za zabrinutost i za međunarodnu organizaciju „Reporteri bez granica“.

„Zabrinjava nas da bi sporazum između državne kompanije Telekom Srbija i privatnog mobilnog operatera Telenor, u vlasništvu investicionog fonda PPF, mogao negativno da utiče na pluralizam medija i da dalje poveća državni uticaj u medijskoj sferi. Postoji rizik da bi ugovor između Telekoma i Telenora mogao da spreči kablovskog operatera SBB da dođe do šire publike“, rekao je Pavol Salaj iz Reportera bez granica, prenosi N1.

On je dodao da mediji poput N1 i Nova S pružaju javnosti informacije koje se ne mogu čuti u medijima koje kontroliše država.

Komisija za zaštitu konkurencije je ostala jedina brana od sporazuma koji mnogi akteri ocenjuju kao pokušaj nedopuštenog sužavanja konkurencije sa ciljem daljeg zarobljavanja medija u Srbiji. Ipak, imajući u vidu trend sužavanja nezavisnosti “nezavisnih” institucija u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, verovatnoća da će ova komisija predstaviti izuzetak nije velika.

Članak je objavljen kao deo projekta “Civilno društvo za dobro upravljanje i anti-korupciju u Jugoistočnoj Evropi: Izgradnja kapaciteta za monitoring, zagovaranje i podizanje svesti (SELDI)”, finansiran od strane Evropske unije.

Povezani članci

Tanja Fajon: Cilj je da birački uslovi budu jednaki za sve

Marija Stojanović

[VIDEO] Burazer o dijalogu: Da vidimo da l’ se nešto iza brda valja

EWB

Mirćea Džona je sledeći zamenik generalnog sekretara NATO-a

EWB