Aprila 2011. godine tadašnji predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo posetio je Zagreb i tadašnjim hrvatskim vlastima poručio da svi kriterijumi nisu ispunjeni i da će Hrvatska možda, zajedno sa Srbijom, još neko vreme provesti u čekaonici za članstvo u EU.
Tu poruku je tadašnja hrvatska vlada koju je vodila Jadranka Kosor shvatila ozbiljno. Reforme u oblasti vladavine prava su ubrzane, Hrvatska uspeva da zatvori i jedno od najzahtevniji pregovaračkih poglavlja koje se tiče politike ribarstva. Tako 1. jula 2013. godine Hrvatska je postaje 28. država članica Evropske unije. Posle deset godina, Srbija je od toga puta dalja, čini se, nego ikad pre.
Pregovori Hrvatske nisu išli ni brzo ni lako. Poput ostatka bivših jugoslovenskih zemalja, prepreke zvaničnom Zagrebu bile su saradnja sa Haškim tribunalom, bilateralni problemi sa susedima, ali i vladavina prava.
Osim toga, kao i danas, države članice skeptične prema proširenju, poput Holandije i Francuske. Ipak, volja država članica EU za proširenjem bila je nešto veća nego danas i zato nije pogrešno zaključiti da je Hrvatska uhvatila poslednji voz da se priključi Evropskoj uniji.
Za razliku od Srbije, članstvo u EU zaista je bio glavni spoljopolitički cilj svih vlasti od sticanja nezavisnosti. Zemlja je pregovore započela 2005. godine, poslednja poglavlja zatvorena su 30. juna 2011. godine.
U deceniji članstva Hrvatska je ostvarila sve svoje evropske integracione ciljeve, a od 1. januara 2023. postala je članica i šengenske i evrozone. U prvoj polovini 2020. godine Hrvatska je i predsedavala Evropskom unijom, tokom teške krize koja je pogodila kontinent zbog pandemije korona virusa.
Nekadašnji izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku Hanes Svoboda izjavio je za European Western Balkans da je sveoukupno pristupanje Hrvatske EU bilo uspešno zbog različitih okolnosti u samoj Evropskoj uniji.
“U vreme njenog pristupanja još je postojala izvesna spremnost za proširenje, a posebno je Nemačka jasno stavila do znanja Holandiji i Francuskoj da EU mora da uvede bar još jednu državu u EU, pre svega zbog stabilnosti u jugoistočnoj Evropi”, priseća se Svoboda.
Ekonomija – najveći benefit članstva
Pre članstva u EU, Hrvatska je upala u recesiju koja je trajala više od šest godina. Pad realnog BDP-a u razdoblju od 2009. do 2014. godine iznosio je 12,6 posto.
Već dve godine nakon članstva u Uniji BDP je počeo da raste sve do 2020. godine, kada je zbog pandemije koronavirusa pao za 8,6 posto. Ipak kao članici Evropske unije, pomoć iz Brisela značila je za brz oporavak tako da je već 2021. rast išao i do 13,1 posto.
Primera radi, 2013. godine Hrvatska je imala BDP po glavi stanovnika na 61% od evropskog proseka, a prošle godine došla je na 73% evropskog proseka. Ipak, činjenica je da je evropski prosek spušten nakon izlaska Velike Britanije, što je pomoglo Hrvatskoj da poveća ovaj procenat.
Prema podacima Svetske banke, u godini ulaska u EU građani Hrvatske su imali BDP po glavi stanovnika na osnovu pariteta kupovne noći oko 22 hiljade evra, dok se u 2022. on popeo na više od 40 hiljada evra. Tako je po BDP-u per capita Hrvatska iznad Slovačke ili Grčke.
Drži se dobro Hrvatska i kad je u pitanju stopa nezaposlenosti. U maju ove godine ona je niža od 5,6 posto. To u praksi znači da Hrvatska nije imala nikad više zaposlenih.
Hrvatima je loše u EU – omiljeni narativ srpskih tabloida
Bez obzira na konkretne ekonomske pokazatelje, srpski mediji ne propuštaju priliku da ionako evroskeptičnim građanima Srbije prikažu da Hrvatima i nije tako dobro u EU.
“Hrvati najnezadovoljniji građani Evropske unije: Gori samo Bugari” – često je naslov koji možete pročitati u provladinim tabloidima. Upoređivanje Srbije i Hrvatske dolazi neretko i sa najvišeg državnog vrha. Tako je i predsednik Srbije više puta obećavao da ćemo prestići Hrvatsku u BDP-u kao i platama. To se još uvek nije dogodilo.
Na osnovu podataka Svetske banke, srpski BDP po glavi stanovnika na osnovu pariteta kupovne moći (PPP) tokom prošle godine bio je na 59% hrvatskog, što znači da je skoro duplo manji. U brojkama: BDP po glavi stanovnika u Srbiji je 2022. godine bio 23,911, a hrvatski 40,379. Prema istim podacima, 2013. godine Srbija je bila na 66% hrvatskog BDP-a po glavi stanovnika.
U takvoj atmosferi i među građanima Srbije prisutna su određena strahovanja da će nas sačekati “sudbina Hrvata”. Jedan od najdominantnijih strahova je da će se pola zemlje iseliti onda kada postanemo članica EU.
Poput drugih novih članica Evropske unije koje su ušle kao manje razvijene od evropskog proseka i Hrvatska je imala veliki odliv stanovništva u protekloj deceniji.
Prema popisu iz 2021. godine, Hrvatska je imala 3.881.833 stanovnika što je u odnosu na pre deset godina manje za 413.056 osoba ili 9.64 posto. Jednim delom to jeste rezultat članstva u EU jer na jedinstvenom evropskom tržištu nema ograničenja u kretanju radne snage.
Međutim, to može biti samo jedno od objašnjenja jer i Srbija, bez obzira na to što nije članica Evropske unije masovno gubi stanovništvo. Iako srpskim građanima predsednik Aleksandar Vučić već više od deceniju obećava “zlatno doba” u za ovih deset godina Srbiju je napustilo 7% stanovništva i bolji standard pronašlo uglavnom u državama članicama EU.
Novo proširenje još uvek daleko
Mnogi veruju da je ruska agresija na Ukrajinu učinila ono što se činilo nemogućim – stavila politiku proširenja visoko na evropsku agendu. Ipak, nova proširenja još uvek se čine daleka. Najveće izglede da postane nova članica Evropske unije ima Crna Gora, koja ima otvorena sva pregovaračka poglavlja pa je tako u pregovorima odmakla najdalje.
Za deset godina, Srbija je otvorila 22 od ukupno 35 poglavlja, a do sada su privremeno zatvorena samo dva i to ona koja se odmah otvaraju i zatvaraju – poglavlja 25 i 26 koja se tiču nauka i obrazovanja. Poslednji pregovarački klaster otvoren je u decembru 2021. godine, a iako je zvanični Beograd tehnički spreman da otvori klaster 3, iz Brisela stižu jasne poruke da se to neće dogoditi dok Srbija ne napravi napredak u oblasti vladavine prava, dijaloga sa Prištinom i ne uskladi sa sa spoljnom politikom EU, što uključuje i sankcije Rusiji.
Bivši evroparlamentarac Svoboda kaže za EWB da su se metodi proširenja i strategije mnogo promenile u odnosu na to vreme, posebno sa Ukrajinom i Moldavijom koje “kucaju na evropska vrata”.
U autorskom tekstu objavljenom na sajtu Međunarodnog instituta za mir iz Beča, Svoboda navodi da bi sve zemlje kandidati za članstvo da bi postali deo evropske porodice moraju biti spremen da sprovedu neophodne reforme, ali i da reše domaće i regionalne nesuglasice.
Osvrćući se na ideju faznog pristupanja, Svoboda piše da je bi on mogao da pruži jasnu podršku svim snagama u državama Zapadnog Balkana da se bore za primenu principa i vrednosti.