Povodom konferencije na visokom nivou “Perspektive Balkana 2020 – Borba za pravovremenu inkluziju” koju je Fondacija NATO odbrambenog koledža organizovala u Rimu, intervjuisali smo Ambasadora Alesandra Minuta-Rica, predsednika Fondacije NATO odbrambenog koledža. Ambasador Rico ima izuzetnu diplomatsku karijeru. Između ostalog, bio je zamenik generalnog sekretara NATO od 2001. i 2007, vršilac dužnosti generalnog sekretara NATO u decembru 2003, kao i šef Kancelarije za spoljne odnose Evropske ekonomske zajednice (EEZ) od 1981. do 1986. godine.
European Western Balkans: Čini se da je 2020. godina jedna od najizazovnijih u skorijem sećanju, i čini se da svet više neće biti isti. Kako vi vidite ulogu NATO-a u budućnosti?
Ambasador Alesandro Minuto-Rico: Ova godina je jedna od najizazovnijih u dužem vremenskom periodu. Još uvek ne možemo videti kraj pandemije uz sve koncentrisane napore međunarodne zajednice. Iskustvo do sada nam govori da je potrebna veća međunarodna saradnja, a vidimo da za sada EU najviše ima zasluga za to.
Mislim da će NATO nastaviti da ima svoje osnovne karakteristike i da bude najvažniji akter koji “promoviše stabilnost”. Drugim rečima nastaviće da pozitivno doprinosi međunarodnoj bezbednosti.
EWB: Kako ocenjujete dosadašnje NATO aktivnosti u odgovaranju na COVID-19 pandemiju?
AMR: NATO kao takav nije u prvom planu kada je u pitanju borba protiv virusa. Međutim, aktivirao je određene mehanizme da koordiniše praktičnu sardnju i pomoć tako što je obezbedio relevantni materijal i dostavio ga na mnoge međunarodne destiancije.
EWB: Kako vidite skorije proširenje NATO-a na Zapadnom Balkanu? Da li je imalo uticaj na regionalnu stabilnost i na postizanje strateške ciljeve NATO-a?
AMR: Politika “otvorenih vrata” Saveza je pokazala rezultate u smislu rasta broja članica NATO-a. Nakon Hrvatske, Albanije i Crne Gore, ove godine je i Severna Makedonija pristupila. Ova zemlja je bila kandidat godinama i svi znamo da je problem bilo ime. Verujem da je pristupanje niza zemalja pozitivna dodatna vrednost stabilnosti regiona.
Ove godine se označava važna godišnjica Dejtosnkog sporazuma i ubeđen sam da je region sporo, ali konstantno napredovao. Sada se nalazimo na polovini puta, ali ne možemo ignorisati činjenicu da se sveukupna sitaucija unapredila.
EWB: Više od 20 godina je prošlo od kada je NATO bombardovao Srbiju. Danas su NATO i Srbija partneri koji blisko sarađuju. Međutim, NATO i dalje ima veoma nisku podršku među građanima Srbije. Prema Vašem mišljenju, šta NATO treba više da čini da bi pridobio srpsko javno mnjenje? Da li je to uopšte neophodno?
AMR: Istorijski odnosi između NATO i Srbije nisu dobri bog vazdušne kampanje iz 1999. godine. Razumljivo je da javno mnjenje ima rezerve prema Savezu. S druge strane, Srbija je najznačajnija zemlja u regionu i zbog toga ima specijalnu vrednost. Možda NATO dovoljno dobro ne prezentuje sliku o zainteresovanosti i poštovanja prema zemlji.
Prema mom mišljenju, veoma je važno razviti lične i praktične veze. To će pomoći Srbiji da shvati da će Savez poslužiti dobro interesima zemlje i podići njenu vidljivost u međunarodnoj sredini.
EWB: Koja je perspektiva pridruživanja Bosne i Hercegovine Savezu, ako se uzme u obzir da je srpska strana predsedništva veoma protiv toga?
AMR: Nisam baš upućen u proces pridruživanja Bosne. Čini se da ova zemlja ima drugačiji ustav i budućnost koja nije jasno definisana. I Evropska unija i NATO imaju snažne interese u očuvanju mira i zajedničkih institucija u ovoj krhkoj sredini.
EWB: Mnogi analitičari sa Zapada percipiraju uticaj Kine i Rusije kao nešto što je maligno. Neki NATO zvaničnici su čak i rekli, da na primer, Rusija podržava procese dezintegracije. Kako vi posmatrate njihov uticaj u regionu?
AMR: Rusija ima ograničene resurse u regionu. Ako se izuzmu izjave, Balkan nije prioritet Ruisje. Zemlja [Rusija] nema resurse da promoviše određenu prorusku politiku. Naravno, postoje istorijske veze, ali to nije dovoljno da se promeni trenutni smer događaja.
Jasno je da je Kina veoma moćna zemlja i da promoviše svoju sopstvenu međunarodnu vidljivost. Takođe poseduje finansijska sredstva potrebna da promoviše ovu politiku. Verovatno ćemo više slušati o tome u budćnosti, ali trenutno zaista ne igra značajnu ulogu.