BERLIN – Franciska Brantner, državna sekretarka u nemačkom ministarstvu privrede, poručila je da eventualni projekat rudarenja litijuma u Srbiji neće uticati na proces evropske integracije ove države, u kojem su centralne tačke vladavina prava i demokratija.
“Neće biti popusta Srbiji zbog litijuma kada je reč o vladavini prava, niti u pogledu Kosova ili Bosne i Hecegovine”, rekla je članica nemačkih Zelenih za berlinski TAZ.
Brantner je dodala da su Zeleni uvek podržavali civilno društvo u Srbiji.
“Da bismo ih osnažili uspeli smo, ilustracije radi, da postignemo to da će (rudarska kompanija) Rio Tinto formirati stalno savetodavno telo sastavljeno od predstavnika civilnog društva”, rekla je ona.
Franciska Brantner je bila deo delegacije koju je predvodio nemački kancelar Olaf Šolc, koja je posetila Beograd 19. jula, kada je potpisan Memorandum EU i Srbije o saradnji u domenu održivih strateških sirovinama. Ona se tada susrela i sa predstavnicima opozicionih stranaka i civilnog društva koji se protive projektu rudarenja litijuma u dolini Jadra.
Podsetimo, oko 30.000 ljudi protestovalo je 10. avgusta u Beogradu povodom obnovljenih najava da će kompanija “Rio Tinto” iskopavati litijum u Srbiji. Protest je organizovao Savez ekoloških organizacija Srbije, a govornici su poručili da neće dozvoliti da se otvori rudnik, zbog široko izraženih strahova da bi se time zagadili vodeni resursi i ozbiljno narušilo zdravlje ljudi.
Bratner je u intervjuu napomenula i da u Srbiji lokalno stanovništvo i opozicija sa pravom zahtevaju da državne institucije primene standarde u oblasti ekologije, a da je istovremeno dobro da se evropske rezerve eksploatišu i prerađuju na evropski način.
“Na taj način se sprečava pojačani uticaj Kine na važne evropske resurse. Sumnjam da bi demokratija, životna sredina i lokalno stanovništvo bolje prošli sa srpsko-kineskim partnerstvom”, ocenila je nemačka zvaničnica.
Brantner je konstatovala da je ovo “ujedno prilika da se celom svetu pokaže da nemačka i evropska preduzeća mogu da naprave razliku i da eksploatacija i prerada sirovina mogu da budu ekološki puno prihvhatljiviji nego što je to bilo do sada”.
“Rio Tinto se obavezao da će poštovati ekološke propise EU, iako su oni samo delimično na snazi u Srbiji. Državna kontrola je odgovornost Srbije. EU i mi ćemo biti u mogućnosti da obezbedimo stručne savete”, objasnila je ona.
Pojedini stavovi nemačke zvaničnice o uticaju eventualne eksploatacije litijuma u Srbiji na evropske integracije u skladu su sa nedavnim komentarima naših sagovornika na istu temu. Oni su za EWB istakli da Evropska unija neće prestati da insistira na unapređenju vladavine prava kao ključnom uslovu za članstvo Srbije.
Govoreći o efektu nedavno potpisanog Memoranduma između EU i Srbije, Florijan Biber, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu i koordinator Savetodavne grupe Balkan u Evropi (BiEPAG), naveo je za EWB da ne smatra da će EU “zažmuriti” na vladavinu prava “samu po sebi”, već da će EU “govoriti sa dva glasa”.
“Nadajmo se da naredni komesar EU za proširenje biti manje kompromitovan od sadašnjeg i da će, možda, osnažiti kredibilitet Komisije u tom pogledu. S druge strane, dogovor o iskopavanju litijuma nagoveštava da EU ima strateške interese koji će, možda, biti važniji od pitanja vladavine prava. Samo potpisivanje jeste dokaz za to. Ovaj projekat je ponovo pokrenut uprkos činjenici da ga nije evaluirala nijedna nezavisna institucija niti je bilo ikakvih javnih konsultacija. U Evropskoj uniji jedan tako kontroverzan projekat, koji je bio stopiran zbog protesta građana, ne bi mogao da bude ponovo pokrenut bez širih konsultacija. Činjenica da EU to podržava nagoveštava da kada se radi o strateškim interesima, ona može da se i drugačije ponaša”, rekao je Florijan Biber.
U sličnom tonu, Đorđe Dimitrov, istraživač u Centru za evropske politike (CEP), konstatovao je za European Western Balkans da Memorandum koji je potpisan neće ubrzati put Srbije, ali će dovesti do jače saradnje po pitanju kritičkih sirovina i u jednom trenutku će sigurno rezultirati strateškim partnerstvom između Srbije i EU.
“Ipak, ključni problemi koji se tiču EU puta Srbije i dalje ostaju, a to su problemi po pitanju stanja demokratije, vladavine prava i slobode medija. Teško je očekivati da će članice koje nemaju industriju kojoj je neophodan litijum biti voljne da zažmure na te probleme, kao što to rade zvaničnici iz Brisela i Nemačke”, istakao je Đorđe Dimitrov.