VAŠINGTON – Srbija je na sedmom mestu kada je reč o državama i teritorijama u kojima je zabeležen najveći pad u domenu sloboda i prava u protekloj deceniji, navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju Fridom hausa “Sloboda u svetu”. Veću stagnaciju od naše države doživeli su samo Nikaragva, Tunis, El Salvador, Tanzanija, Niger i Hong Kong. Istovremeno, Srbija je jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja je lošije ocenjena na skali Fridom hausa u odnosu na prošlu godinu, dok je Crna Gora i dalje najbolje pozicionirana u regionu.
Fridom haus, koji ocenjuje politička prava i građanske slobode u 195 država i 13 teritorija širom sveta, i dalje klasifikuje zemlje “zapadnobalkanske šestorke” kao “delimično slobodne”, uz konstataciju da korupcija ostaje veliki problem. Ova kategorija se nalazi između kategorije “slobodnih” i “neslobodnih” zemalja.
U izveštajima Fridom hausa primenjuje se skala od nula (najmanje sloboda ) do sto (najviše sloboda). Države koje u najnovijem izveštaju ocenjene kao najslobodnije su Finska (100), Švedska (99), Novi Zeland (99), Norveška (99), Kanada (97), Danska (97), San Marino (97), Holandija (97), Irska (97) i Luksemburg (97).
Sa druge strane, najlošije ocene dobili su Turkmenistan (1), Južni Sudan(1), Sudan (2), Eritreja (3), Severna Koreja (3), Centralna Afrička Republika (5), Tadžikistan (5), Ekvatorijalna Gvineja (5), Sirija (5), Avganistan (6), Azerbejdžan (7), Belorusija (7), i Mjanmar (7).
“Srbija primer načina na koji izabrani lideri urušavaju medije”
Srbija je na skali Fridom hausa dobila 56 poena, što predstavlja pad za jedan poen u odnosu na prethodni izveštaj, i nalazi se na pretposlednjem mestu kada je reč o “zapadnobalkanskoj šestorci”. Kako se navodi, “proteklih nekoliko godina, vladajuća Srpska napredna stranka kontinuirano je urušavala politička prava i građanske slobode, pojačavajući pritisak na nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva”.
Fridom haus konstatuje da Srbija, pod vođstvom predsednika Aleksandra Vučića i njegove SNS, “predstavlja informativni primer načina na koje izabrani lideri urušavaju medije”.
Objašnjava se da je ta država prvi put pala iz kategorije “slobodna” u “delimično slobodna” u izveštaju Fridom hausa 2019. godine, te da je u međuvremenu izgubila još 11 poena na skali, budući da su “prava i slobode kontinuirano urušavani”.
“Napadi na novinare i snažna kontrola medijske scene predstavljaju glavne odlike ove erozije. Istraživački novinari su suočeni sa prljavim kampanjama, kaznenim poreskim proverama, pretnjama vodećih političara i hapšenjima. Vlasti su koristile svoju kontrolu nad regulacijom i licenciranjem kako bi pomogle provladinim medijima. Nedostatak transparentnosti u pitanjima vlasništva nad medijima, indirektne državne medijske subvencije i politizovana distribucija oglašavanja takođe su pomogli provladinim medijima da dominiraju tržištem”, precizira se u izveštaju.
Kako se napominje, članovi vladajuće stranke koriste i slep tužbe za zastrašivanje nezavisnih medija i novinara.
“Sve ove manipulacije stvorile su okruženje u kojem pozitivno izveštavanje o aktivnostima Vučića i SNS-a zamagljuje informativni pejzaž, posebno uoči izbora, a kritički glasovi se sve više utišavaju”, navodi Fridom haus.
Crna Gora najbolje ocenjena u regionu, BiH na poslednjem mestu
Crna Gora je u izveštaju Fridom hausa dobila 69 poena, čime je ostvarila isti rezultat kao i prošle godine, i zadržala vodeću poziciju u regionu. Ocenjuje se da je ta država: “dom dinamičnih medija i civilnog sektora, a građanske i političke slobode se uglavnom poštuju”.
Fridom haus konstatuje da su “nova parlamentarna većina, i vlada, oformljene nakon izbora 2023, popločali put ka rešavanju nedavne političke nestabilnosti”, ali da “korupcija u politici i pravosuđu ostaje problem”.
Albanija se nalazi na drugom mestu od država Zapadnog Balkana, sa osvojenih 68 poena, što je za jedan poen više u odnosu na prethodni izveštaj Fridom hausa.
“U Albaniji se tradicionalno održavaju konkurentni izbori, iako su političke stranke izrazito polarizovane i često se okupljaju oko vodećih ličnosti. Sloboda veroispovesti i sloboda okupljanja uglavnom se poštuju. Korupcija i podmićivanje ostaju ozbiljna pitanja, iako vlada radi na uklanjanju korupcije u pravosuđu”, napominje Fridom haus.
Severna Makedonija je osvojila 67 poena, kao i prošle godine. Fridom haus navodi da se ta država “i dalje bori protiv korupcije, a dok mediji i civilno društvo aktivno učestvuju u javnoj raspravi, novinari i aktivisti suočavaju se sa pritiskom i zastrašivanjem”.
Kosovo je u izveštaju dobilo 60 poena, ostvarivši isti rezultat kao prethodne godine.
“Na Kosovu se održavaju kredibilni i relativno dobro organizovani izbori. Mnoge državne institucije potkopane su ukorenjenom korupcijom, mada postoje indicije da nova generacija političara nastoji da se suprotstavi korupciji sudskim i administrativnim reformama”, navodi se u izveštaju.
Bosna i Hercegovina je najlošije rangirana država regiona, iako je ostvarila blagi napredak – sa 51 na 52 poena.
“Bosna i Hercegovina je visoko decentralizovana parlamentarna republika čiji je složeni Ustavni režim utvrđen Dejtonskim mirovnim sporazumom kojim je okončan rat 1992-95. Političku situaciju u zemlji karakteriše ozbiljan unutrašnji partijski sukob između lidera nacionalističkih zajednica Bošnjaka, Srba i Hrvata. Političko učešće građana iz drugih zajednica je izuzetno ograničeno. Korupcija ostaje ozbiljan problem u vladi i drugim oblastima društva”, ukazuje Fridom haus.