fbpx
European Western Balkans
Izdvojeno Politika

Genocid u Srebrenici i izborna kampanja: Sredstvo vlasti za diskreditovanje opozicije

Srebrenica; Foto: Flickr / RNW.org

“Ja mislim da prvo treba jedno od najvažnijih pitanja da raspravimo. Ćuto, da li je u Srebrenici bio genocid?“, upitao je Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) i osuđeni ratni zločinac, Aleksandra Jovanovića Ćutu ispred koalicije pro-evropskih partija „Srbija protiv Nasilja“, u debati organizovanoj na televiziji Happy.

Kao što je to bio slučaj i ranije, i tokom ove izborne kampanje pitanje odnosa prema genocidu u Srebrenici, jedna je od karata na koju vlast igra u pokušaju diskreditacije opozicije, i pro-evropske i desničarske.

Tako se na anonimnom Jutjub kanalu našao snimak koji pobraja sve izjave političara sa liste “Srbija protiv nasilja” koje su povezane sa genocidom u Srebrenici. Iako su u prikazanom videu samo zvaničnici stranke Zeleno-levi front okarakterisali zločin u Srebrenici kao genocid, autor videa postavlja pitanje: “ima li ikoga na listi Srbija protiv nasilja ko ne misli da su Srbi genocidan narod?”

Slučajno ili ne, to su se istog dana zapitali gotovo svi provladini mediji koji su objavljivali tekstove na osnovu Jutjub snimka nepoznatog autora. “Cela Đilasova opozicija udarila pečat na Srbe”, samo je jedan od naslova tekstova koji su objavljeni na ovu temu.

“Program opozicije u Srbiji je da su Srbi genocidan narod. Kada bi se taj program realizovao i kada bi to prihvatile moćne države zapada, naša tri kolena ne bi mogla da isplate ratnu štetu”, izjavio je predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma za Politiku. 

Osim napada na proevropsku opoziciju, provladini tabloidi iskoristili su temu genocida u Srebrenici da diskredituju i desnu opoziciju, koja je inače istog stava prema ovom pitanju kao i vladajuće partije.

“Lažni desničari kandidovali čoveka koji je podržao one kojima je Srebrenica genocid, a Kosovo nezavisno“, piše dnevni list Informer, pozivajući se na „Detektor laži“, anoniman nalog na društvenoj mreži X, koji godinama diskredituje opoziciju i kritičare vladajuće većine.  Navode da je koalicija „Nacionalno okupljanje“, koju čine desničarske partije Dveri i Zavetnici, kandidovala Ratka Ristića za gradonačelnika prestonice, “čoveka koji je prošle godine javno podržao koaliciju Moramo” koju čine ljudi koji se smatraju da je Srebrenica genocid i koji se zalažu za ukidanje nadležnosti Republici Srpskoj.

“Ovo je samo još jedan u nizu dokaza da su isti i levi i tzv. desni, da politiku nemaju, i nije im važna, već da se jedino vode željom da sruše predsednika Srbije Aleksandra Vučića i dočepaju se fotelja“, piše Informer.

Programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Marko Milosavljević kaže da se sa jedne strane godinama beži od teme kako se Srbija odnosi prema genocidu u Srebrenici, a da se sa druge strane ta tema na najbrutalniji način zloupotrebljava, posebno u periodu izborne kampanje.

“To je pogodno oruđe, pre svega vladajuće koalicije u Srbiji, da defamira i oblati političke protivnike, svaljujući na njih odgovornost i krivicu da oni srpski narod,  na kolektivan način, krive za ono što se dogodilo u Srebrenici. Sa druge strane, ista vladajuća koalicija odreda poriče često i pravnu kvalifikaciju, a u nekim slučajevima i same posledice tog genocida”, ističe Milosavljević.

Govoreći o iskustvu prethodnih parlamentarnih i predsedničkih izbora, Milosavljević navodi da je prema rezultatima sprovedenog istraživanja 80% izbornih lista i predsedničkih kandidata na banalan i posredan način poricalo i negiralo genocid u Srebrenici.

“Taj trend se nastavio i danas. I to je već strategija vlasti da putem poricanja genocida u Srebrenici i drugih ratnih zločina, glorifikaciju ratnih zločinaca osvaja vlast i iskrivljuje tema odnosa prema ratnim zločinima. Nema boljeg dokaza za to od koalicije na nivou Beograda sa Vojislavom Šešeljem i njegovom Srpskom radikalnom strankom”, ocenjuje programski koordinator YIHR.

Dodaje da bi umesto toga trebalo imati debate i predloga na koji način je moguće procesuirati ratne zločince i inkluzivno se odnositi prema kulturi sećanja.

“Istraživanja o stavovima mladih prema ratovima 90tih jasno pokazuju kako je postavljna kultura sećanja u Srbiji. Domimantna događaji iz tog perioda za mlade u Srbiji su zločini nad Srbima. Tako da se vidi jedna etnocentrična kultura sećanja, a da je potpuno u drugom planu genocid u Srebrenici i drugi ratni zločini koji su počinjeni nad nesrpskim stanovništvom”, kaže naš sagovornik.

Osim negiranja genocida, tokom prethodnih godina od predsednika Srbije i vladajućih partija, ali i pojedinih desnih opozicionih partija, dolazio je i narativ o tome da je Rusija spasla Srbe nepostojeće optužbe o “genocidnom narodu”.

Bez dubljeg zalaženja u očigledno političke razloge i motive za preuveličavanje značaja ruskog veta, na nacrt rezolucije o Srebrenici 2015. godine, za koji je tada Srbija lobirala, neosnovano je govoriti o tome da je Rusija sprečila da srpskom narodu bude pripisana stigma genocidnog naroda, jer se tako nešto nije ni spominjalo u nacrtu rezolucije UN o Srebrenici.

Štaviše, pregledom zvaničnog dokumenta, koji su sponzorisali Velika Britanija, Jordan, Litvanija, Novi Zeland i SAD, uočljivo je da se ni država Srbija, niti srpski narod nijednom poimence i direktno ne navode. Već u samom polazištu rezolucije se konstatuje da je bilo nevinih žrtava na svim stranama tokom rata u Bosni i Hercegovini.

Mit o ruskom vetu na rezoluciju UN o Srebrenici: Kako je Rusija spasla Srbe nepostojeće optužbe o „genocidnom narodu“

Proevropski deo opozicione scene, onda kada o ovom pitanju mora da se oglasi, uglavnom se poziva na presude Međunarodnog suda u Hagu koje država Srbija priznaje, ali i na Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici.

Jedina partija koja se u poslednjih nekoliko godina ekplicitno izjašnjavala da se u Srebrenici dogodio genocid Zeleno-levi front. Jedan od njihovih lidera, Dorbica Veselinović, odao je počast žrtvama genocida u  Potočarima 11. jula ove godina. Nakon posete izjavio je: “Tu nema sada neke debate, da li je bilo ili nije bilo. Jeste bilo. Sve što stoji tamo je bilo, i to ne može nikada da bude sakriveno i ne može nikada da bude preispitivano”, naveo je Veselinović.

Povezani članci

Šausberger: Rešavanje bilateralnih sporova preduslov u približavanju Zapadnog Balkana EU

EWB

Šausberger: Važno da Srbija bude stabilna, može u EU do 2025.

EWB

Pisonero: Evropska komisija prati dešavanja u Višem javnom tužilaštvu

EWB