Sena Marić, istraživačica Centra za evropske politike, kaže da je 2025. realna godina za ulazak Srbije u EU, pod uslovom, kako kaže, da se trenutni procesi ubrzaju, jer “napredovanje na šest meseci po dva poglavlja nije neka stvar”. Za ključne oblasti, kao što su vladavina prava, vidimo stagnaciju ili čak nazadovanje, dodala je.
Na međuvladinoj konferenciji u Briselu u ponedeljak otvorena su dva pregovaračka poglavlja. Radi se o Poglavlju 6 koje se odnosi na pravo privrednih društava i Poglavlju 30 – ekonomski odnosi s inostranstvom. Do sada je, računajući i ova dva, u pregovorima Srbije i EU otvoreno 12 pregovaračkih poglavlja, od kojih su dva privremeno zatvorena.
Međutim, primetan je pad podrške građana ovom procesu. Prema istraživanju agencije Faktor plus, članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava 38 odsto građana, što je za samo tri procenta više od onih koji su protiv.
Govoreći o u ponedeljak otvorenim poglavljima, Sena Marić kaže da Srbiju čeka manje posla kad je u pitanju Poglavlje 6, jer se ono odnosi na pravne tekovine EU u oblasti privrednih delatnosti, i da je otvaranje ovog poglavlja dobra vest za naše privrednike, jer će uslovi za poslovanje biti bolji, naročito za mala i srednja preduzeća. Srbija je dobila dosta dobre ocene kad su u pitanju te teme, kaže gošća Novog dana i dodaje da ne očekuje više problema kad je to poglavlje u pitanju.
Navodi da je Poglavlje 30 dosta obimnije. Srbija će, osim toga što će imati pristup novim tržištima na osnovu više od 200 sporazuma o slobodnoj trgovini sa država članicama EU, morati i da usklađuje svoju trgovinsku politiku sa evropskom, navodi.
Kako je istakla, Srbija će onda, danom pristupanja, morati da promeni ili stavi van snage sporazume koje nisu u skladu sa onima koje ima EU. To se u konkretnom primeru odnosi na CEFTU (sporazum sa državama regiona), navela je i dodala da preko CEFTE ostvarujemo veliki suficit i da će to biti izazov na koji moramo da se pripremimo.
Govoreći o Poglavlju 30, kaže da kad je ono u pitanju, koči nas naš zakon o GMO, i navodi da bi o tome trebalo da se otvori debata, kako bi i građani imali infromacije i svoj stav.
Osvrćući se na poglavlja 23 i 24, ocenjuje da su ona najteži deo. Činjenica da su otvorena dva poglavlja je dobra vest, ali ne treba da budemo i potpuno zadovoljni, jer je loptica bila u našim rukama, ovog puta proces otvaranja poglavlja nije uslovljavao neki bilateralni problem, već mi nismo ispunili zadatke, navela je.
U mnogim ekonomskim poglavljima dosta dobro stojimo, dodaje.
Marićeva konstatuje da i za EU ima novina. EU nikada nije imala države kandidate za koje je odredila ovako stroge kriterijume – ne samo da zakoni i propisi budu usvojeni, već i da bude dokazana njihova primena u praksi, navodi. To je i za Uniju nešto novo – da sama testira mehanizme na osnovu kojih testira ono što je postignuto, dodala je.
Gošća Novog dana ističe da smo mnogo fokusirani na otvaranje poglavlja, da smo otvorili 12, između ostalih i Poglavlje 32, a da zapravo nemamo informaciju šta se tu zbiva, da li ima napretka.
Ključno je da pokažemo da propise, koje se tiču vladavine prava, kroz naše zakonodavstvo i primenjujemo i dokažemo to kroz primere, navela je govoreći o poglavljima 23 i 24.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je u svom godišnjem obraćanju rekao da će u narednom mandatu Evropskog parlamenta biti proširenja, a kao godina mogućeg ulaska Srbije figurira 2025.
Osvrćući se na to, Marićeva kaže da se političke poruke koje se šalju iz Brisela čine pozitivnijim. Prvi put od kad smo u procesu evrointegracija, jedan zvaničnik se odredio prema godini ulaska, dodaje.
Mišljenja je da je 2025. realna godina za ulazak, pod uslovom, kako kaže, da se trenutni procesi ubrzaju, jer napredovanje na šest meseci po dva poglavlja nije neka stvar. “Za ključne oblasti, kao što su vladavina prava, vidimo stagnaciju ili čak nazadovanje. Ne ukazuje na to samo EU, već i civilno društvo Srbije”, navela je.
Govoreći o stavu ljudi prema evrointegracijama, kaže da smo, jedne strane, toliko upućeni na te teme, ali u političkom kontekstu – u vezi sa uslovljavanjem s Kosovom, da su građani kivni i zasićeni njima, i prosto su neodređeni, nemaju stav prema EU, što pokazuju istraživanja.
“Intelektulana elita u Srbiji i veliki broj građana koji je dobro informisan i prati zbivanja, razočarali su se u EU, jer insistiraju na nekim pitanjima zarad visoke politike, umesto da konstruktivniji način kritikuju ovu vlast za stvari koje ne idu nama, kao građanima, u prilog”, navela je.
Poglavlje 35 ide očekivanim tokom
Kada je reč o Kosovu, kaže da je ne plaši toliko Poglavlje 35 jer, kako navodi, to ide nekim svojim, pozitivnim i očekivanim tokom. Od potpisivanja Briselskog sporazuma, do davanja podrške kosovskoj vladi od strane naše vlasti, čini se da smo napravili velike ustupke u tom pogledu, i deluje mi da nećemo imati probleme u pogledu normalizacije odnosa i što se tiče potpisivanja pravno-obavezujećeg sporazuma, kaže. Ona je podsetila da to nije nikakva vest, jer se Srbija na to obavezala kad je u januaru 2014. potpisala pregovarački okvir sa EU.
To nije nikakva vest da ćemo mi proces pristupanja završiti nekim vidom sporazuma s prištinskim vlastima, navela je.
Kosovo je mnogo veći evropski problem nego srpski, naročito posle samoproglašenja nezavisnosti Katalonije, i tom problematikom će se više baviti EU, zaključila je Sena Marić.